Rizik prikrivenih pretnji

Prisustvovao sam nedavno Kineskom razvojnom forumu (CDF) u Pekingu, godišnjem okupljanju stranih poslovnih lidera, naučnih radnika, bivših kreatora politike i visokih kineskih zvaničnika. Ovogodišnja konferencija bila je prva od 2019. i zapadnim posmatračima pružila je priliku da se sretnu s novim kineskim visokim zvaničnicima, uključujući novog premijera Li Ćijanga. Ovaj događaj bio je i Lijeva prva prilika da se susretne sa stranim predstavnicima otkako je preuzeo dužnost. Mnogo toga je rečeno o tome što je predsednik Si Đinping na ključne položaje u Komunističkoj partiji Kine i vladi postavio njemu lično odane kadrove, ali naše diskusije s Lijem i drugim visokorangiranim kineskim zvaničnicima ponudile su istančaniji pogled na njihove političke pozicije i rukovodeći stil. Pre nego što je u martu došao na premijersko mesto, Li je bio partijski sekretar u Šangaju. Kao ekonomski reformista i zagovornik privatnog preduzetništva, imao je ključnu ulogu u nagovaranju Tesle da svoju megafabriku izgradi u tom gradu. Tokom pandemije bio je zadužen za sprovođenje striktne politike nultog kovida u Šangaju, koja je uključivala i dvomesečno potpuno zaključavanje grada. Srećom po Lija, nagrađen je za lojalnost, a izbegao da bude žrtveno jagnje zbog neuspeha te politike. NJegov blizak odnos sa Sijem omogućio mu je i da predsednika uveri da preko noći ukine restrikcije predviđene politikom nultog kovida kada se pokazalo da je ta politika postala neodrživa. Tokom sastanka koji smo s njim imali, Li je ponovio da je Kina posvećena „reformama i otvaranju“, što je poruka koju su na konferenciji upućivali i drugi kineski lideri. Lijeva naglašena oštroumnost bila je u snažnom kontrastu sa znatno rezervisanijim nastupom prethodnog premijera Li Kećanga, s kojim smo takođe imali prilike da se sretnemo u vreme dok je bio na čelu vlade. Tokom sastanka koji smo imali s njim, generalnog direktora Epla Tima Kuka naterao je na glasan smeh kada je njegovo dobro raspoloženje pripisao videu koji se pojavio na društvenim mrežama, i koji prikazuje kako je Kuk tokom posete Eplovoj prodavnici u Pekingu dočekan aplauzima mase okupljenih. Našalio se čak i na temu snimka svedočenja izvršnog direktora Tik-toka pred američkim Kongresom, koji je viralan postao iste sedmice. Za razliku od Kuka, primetio je Li, sa svih strana napadnuti šef Tik-toka se tokom svedočenja nije smešio. Lijeva šala sadržavala je implicitno upozorenje da je, iako su američke kompanije u Kini i dalje dobrodošle, i kineska vlada spremna da igra tvrdo ukoliko njene firme i interesi u Sjedinjenim Državama budu loše tretirani. Lijeva prikrivena pretnja odslikava trenutnu poziciju Kine spram SAD. Iako visokorangirani kreatori ekonomske politike u Kini često govore o otvaranju zemlje, kineske politike i dalje prioritet daju bezbednosti i kontroli u odnosu na reforme. Ćin Gang, novi ministar spoljnih poslova, u svom istupu na CDF nastupio je s pozicije jastreba. Implicitno prozivajući SAD, Ćin je goste sa Zapada upozorio da će Kina, koliko god za cilj imala očuvanje otvorenog globalnog trgovinskog režima, odlučno odgovoriti na svaki pokušaj da bude uvučena u neki novi hladni rat. Američka ministarka finansija DŽenet Jelen je u nedavnom govoru pokušala da ublaži kinesku zabrinutost da SAD pokušavaju da „ograniče“ njen uspon i raskinu veze s kineskom ekonomijom. Nedavne američke mere kojima se ograničava trgovina s Kinom, precizirala je ona, podstaknute su zabrinutošću za nacionalnu bezbednost i nisu pokušaj da se omete ekonomski rast te zemlje. Ali Kinu će biti teško ubediti u to kad se Amerika, prema izveštajima, sprema da uvede dalekosežna ograničenja za kineske investicije u SAD i američke u Kini. Zasad nema znakova da su na pozitivnu reakciju kineskih zvaničnika naišla nastojanja Jelenove i državnog sekretara Entonija Blinkena da s Pekingom uspostave dijalog o tome kako maksimalizovati saradnju, minimizovati sfere konfrontacije i držati pod kontrolom sve intenzivnije strateško nadmetanje i rivalstvo dve sile. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je održala podjednako pragmatičan govor u kome je zastupala stav da bi Evropa trebalo da se „fokusira na smanjivanje rizika, a ne na rasparivanje“ ekonomskih veza s Kinom, ali je u isto vreme istakla i da kineske politike na mnoge načine predstavljaju pretnju po Evropu i Zapad u celini. NJen govor nije bio dobro primljen u Pekingu, pa su je tamo praktično ignorisali tokom aprilske posete Kini u koju je stigla istovremeno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, dok je prilagodljivijem Makronu priređen raskošan doček. Kina trenutno nastoji da unese razdor između Evropske unije i SAD. Imajući na umu da kompanije sa sedištem u zemljama EU imaju značajne interese u Kini, na CDF su došli mnogi evropski generalni direktori, u upadljivom kontrastu s ograničenim prisustvom američkih poslovnih lidera. A Makronovi kontroverzni komentari po završetku posete Pekingu - posebno njegova ocena da Evropa ne sme da dozvoli da postane američki „vazal“ - sugerišu da pomenuto kinesko nastojanje daje rezultata. Ipak, potonje saopštenje Grupe sedam reafirmisalo je stav Zapada prema Tajvanu i osudilo agresivno ponašanje Kine, a kineska implicitna podrška brutalnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu verovatno će uticati da Evropa ne podlegne kineskoj ofanzivi šarma. Predizborna kampanja u SAD, zajedno s kineskom sumnjom da Amerika pokušava da ograniči njen ekonomski rast, omešće nastojanja da se između dve zemlje uspostavi poverenje i smanje tenzije. Kako se i demokrate i republikanci utrkuju ko će zauzeti oštriji stav prema Kini, kinesko-američki hladni rat će se verovatno intenzivirati, što će uvećati i rizik od izbijanja eventualnog vrućeg rata oko Tajvana. Uprkos pokušajima američkih zvaničnika da postave „zaštitnu ogradu“ kako bi se sprečilo da strateško nadmetanje s Kinom eskalira, te insistiranju njihovih kineskih pandana da ekonomsko rasparivanje nije u njihovom interesu, izgledi za saradnju deluju sve lošije. Fragmentacija i rasparivanje postali su nova normalnost, dve zemlje ostaju na kursu koji vodi koliziji, a opasno produbljivanje tekuće „geopolitičke depresije“ čini se praktično neizbežnim. Autor je profesor emeritus na Stern poslovnoj školi pri Univerzitetu NJujork © Project Syndicate, 2023.