Južnjačka uteha

Tokom druge nedelje maja pratili smo Gitar art. Tematski slogan Creation izvesno ukazuje na autorski iskaz kao noseću liniju 24. izdanja ove ugledne muzičke manifestacije, a koncerti klasične gitare bili su najbrojniji. Festival, doduše, nije otvoren klasičnim zvučnim ambijentima. Jamandu Kosta i Antonio Zambužo udružili su muziku (i pesništvo) dveju strana Atlantika, izbrisali granice između Portugala i Brazila. Bujan Kostin opus (u kome se spajaju savremeni gitarski postupci i tradicija umetnikovog rodnog tla, juga Brazila), već poznajemo. Zambužo, autor, pevač i gitarista (prvi put u Beogradu), takođe insistira na posebnosti južnjačkog duha. Naime, on potiče iz portugalske regije Alentežo, karakterističnog muzičkog nasleđa (cante alentejano), koje ovaj umetnik rado ugrađuje u svoju muziku i interpretacije. Kosta i Zambužo ne ostaju samo na prezentovanju sopstvenih dela: pridružuju im popularne vokalno-instrumentalne kompozicije (pretežno) portugalskih i brazilskih autora. Mlada italijanska umetnica Karlota Dalija odabrala je neke od reprezentativnih stranica gitarskog repertoara (od transkripcija Skarlatijevih sonata, preko Sora, Tarege, Rodriga i Pulanka, do Pjacolinih i Tedeskovih komada). Kretanjem kroz različite epohe ona ispoljava interpretativni autoritet; fina stilska razgraničenja, lepo artikulisan ton, pažljivo promišljanje teksta. Isto veče priređen je autorski koncert Maje Le Ru Obradović u kome su učešće uzeli gitaristi Vojin Kocić (od 2022. profesor gitare na Univerzitetu u Cirihu) i Johan Smit (Švajcarska), te gudački orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije (predvođen umetničkim direktorom Škole, Srđanom Sretenovićem). Južnoatlantski koncert za gitaru i kamerni orkestar je živopisna partitura koja obiluje referencijalnošću, otkriva slušaocu autorkinu potrebu za intenzivnom komunikacijom sa slušaocem - što opažamo i u koncertantno koncipiranoj Baladi Magične doline (takođe namenjenoj gitari i kamernom orkestru), i kroz čitav Končerto Latino (za dve gitare i orkestar). Maja Le Ru oblikuje pregledne, jednostavne teksture, najčešće ih postavljajući u neoromantičarski kontekst (što je ne sprečava da se obrati i egzotičnim ritmovima, stilskim izvorima baroka, bluza...), u kombinacijama sa elementima balkanskog folklora. Navedena stvaralačka načela dolaze do punog izražaja u dvema svetskim premijerama. Najpre, Loko (za dve gitare), što se, već od prvih taktova (i rotiranjem pripadajućih slogova) može razumeti i kao Kolo. Otkrivamo posvetu autorkinom velikom prijatelju - kompozitoru, dirigentu i pijanisti Aleksandru Vujiću (1945-2017), čije je najizvođenije delo nastalo upravo pod datim naslovom (Kolo). Zatim na bis, Jano bluz, virtuozni gitarski dijalog i eksplicitno iskazano nadahnuće kosovskom vokalnom tradicijom. Festival Gitar art kontinuirano promoviše gitarske talente. Ove godine reč je o dvojici mladih umetnika. Uroš Jaćević (najmlađi student pripremnog razreda Univerziteta umetnosti u Gracu) i Vuk Vukajlović (maturant Muzičke škole „Kosta Manojlović“ u Zemunu, koga mnogi pamte po bravuroznom učešću u televizijskom šou-programu muzičkih talenata Virtuoso V4+ emitovanom krajem 2020), podelili su resital u Kolarčevoj zadužbini. Kratki, ali zahtevni programi otkrili su nam praktično formirane umetničke fizionomije. Zanimljivo je da su obojica najuzbudljivije momente priredili u polju interpretiranja dela 20. veka – Jaćević u Bogdanovićevih Šest balkanskih minijatura (svirao ih je te večeri i Zoran Dukić), a Vukajlović u komadu Kapričo dijaboliko Kastelnuova -Tedeska. Porudžbina 24. Gitar arta bila je Rapsodiko bugarskog gitariste i kompozitora Rosena Balkanskog. Napisano za sekstet gitara (izveli su ga Petar Janković, Aleksandar Hadžiđorđević, Zoran Krajišnik, Karol Samuelčik, Aleksandar Svete i Rosen Balkanski), delo pruža utisak spontanosti, logično spojenih epizoda, efektno integrisanih folklornih elemenata (Balkana) u kojima su uživali i izvođači i publika. Zoran Dukić (profesor na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu), i ovom prilikom je potvrdio poziciju jednog od najistaknutijih gitarista našeg doba. Program je dramaturški postavljen kroz „raspravu“ dva poetička principa, dijalošku celinu ostvarenu na relaciji Bah – Pjacola. A kao kakav komentar, Lament i (još jednom te večeri) Šest balkanskih minijatura Dušana Bogdanovića. Dukić demonstrira impresivnu muzičku rečitost, nudi tumačenja koja posve zaokupljaju emocije slušaoca, otvaraju apetit publike da što duže upija ono što ovaj vanserijski umetnik ima da saopšti. Neuporediv zanos u obraćanju muzici. Marija Ćirić