Ima li pilota u helikopteru

Pre nego krenemo u inspekciju „nekontrolisane letilice“, da podsetim čitaoce NIN-a kakvo nam se čudo desilo u poslednje tri i po godine, sa pogubnim posledicama po srpsku ekonomiju. Prvo korona, koja je dovela do zatvaranja mnogih državnih granica, rad od kuće, prestanak mnogih međunarodnih letova i udar na avio-industriju, zatvaranje hotela i turističkih centara, prekid lanaca snabdevanja, trku za vakcinama i suplementima i specifičnom medicinskom opremom… U toj fazi se pokazao u velikoj meri i nacionalni protekcionizam radi zadovoljenja prioritetno domaćih potreba. Centralne banke, posebno američke Federalne rezerve i ECB, odreagovale su masovnim štampanjem novca po niskim kamatama i „helikopter“ novcem kako bi raznim paketima pomoći pomogle svojoj privredi i građanima. Nakon toga, izlaskom iz kovida, početkom 2022. kreće novo zlo, rat u Ukrajini. Novi udar na svetsku ekonomiju, koji se posebno odrazio na cene energije, hrane, metala, nedostatak čipova i na kraju izazvao recesiju u Evropi. Istovremeno, kreće i velika izbeglička kriza iz Ukrajine, merena milionima ljudi. Srbija relativno dobro reaguje na kovid ekonomskim merama, posebno u delu refinansiranja kredita privredi i moratorijumom na njihovu otplatu, kao i odlaganjem poreskih obaveza. Mnoga druga individualna davanja su bila neselektivna i nepotrebna. Kada smo svi videli kraj krize, stiže novi talas. Još u martu ove godine, na Kopaonik biznis forumu, rekao sam da nam prava kriza tek dolazi i da nismo svesni obima posledica ogromnog štampanja para i neprestajućeg rata u Ukrajini. Nekontrolisano štampanje para dovelo je do rekordnog skoka inflacije u gotovo svim svetskim ekonomijama, sa časnim izuzecima. Centralne banke sa zakašnjenjem reaguju povećanjem kamatnih stopa, što znatno utiče na privredu i građane kroz dodatni teret, kako za novo zaduživanje, tako i za otplatu ranije uzetih kredita sa promenljivom kamatnom stopom. Posledično, dolazi do smanjenja kreditne aktivnosti, a time i do usporavanja privredne aktivnosti, sa posledicom gubitka radnih mesta. U krajnjoj instanci doći će do udara na bankarski sektor. Već smo svedoci propasti tri američke banke i Kredi Svisa u Švajcarskoj. Srbija beleži loše rezultate za prvih pet meseci 2023, rast bruto domaćeg proizvoda je „problematičnih“ 0,6 odsto. Mali rast ostvaren je jedino zahvaljujući većoj proizvodnji skupe električne energije za građane i privredu. Bog nas je pogledao, kiše koliko hoćeš, pa hidroenergije napretek. Moram unapred da upozorim da od predviđenog rasta BDP-a od 2,5 odsto u ovoj godini nema ni govora. Inflacija se minimalno koriguje na nivo od 14,8 odsto. Sa druge stane, zbog protesta na ulicama vlast deli novac, besomučno. Prvi su na ulice izašli poljoprivrednici i od Vlade dobili novi paket podrške od dodatnih 40 milijardi dinara ili oko 340 miliona evra. Ne želim da kažem da ovaj paket nije bio potreban, jer je to trebalo učiniti mnogo ranije i predvideti ga budžetom za ovu godinu, s obzirom na to da uvozni poljoprivredni proizvodi iz EU stavljaju u neravnopravan položaj domaće proizvođače. Nažalost, ceo paket je iznuđen u talasu opšteg nezadovoljstva. Godinama pričam da Ministarstvo poljoprivrede vode nestručni, stranački kadrovi. Imamo ogroman potencijal da hranimo 40 miliona ljudi. Stvarnost je da danas uopšte ne obrađujemo oko milion hektara zemljišta. Navodnjava se samo 2,5 odsto obradivih površina, a stočni fond nam je masakriran. Poslednji primer neznanja bila je zabrana izvoza viška od oko milion tona pšenice prošlog proleća, kada je cena bila na istorijski najvišem nivou. Ko je to odlučio!? Tom zabranom poljoprivrednicima je nanet gubitak od oko 180 miliona evra. Potom su radnici EPS-a dobili povećanje plate od šest odsto, štrajkujući protiv promene statusa, predstojećeg najavljenog „otuđenja“ 11 hidroelektrana i zbog rastuće inflacije i nezadovoljavajućih primanja. Pa to je, verovatno, „zasluženo“ i bez restrukturiranja i sa padom proizvodnje uglja u prvih pet meseci od 15 odsto. Sa druge strane, dobro su poslovali, dobit za prva tri meseca je 294 miliona evra, na teret skupe struje građanima i privredi. Privredi, za nešto više od godinu dana, struja je skuplja 1,29 puta. U međuvremenu su nagomilani i dugovi EPS-a na gotovo 1,4 milijarde evra. Usput, dugovi Srbijagasa u 2022. skočili su na oko 2,5 milijardi evra. Na kraju, baš u jeku šetnji protiv nasilja, vlast je obelodanila, kako je to rekao ministar finansija Siniša Mali, „dugo planirani“ paket mera težak oko 550 miliona evra, kojim će biti obuhvaćeni prosvetni radnici, medicinsko osoblje, deca do 16 godina, a najavljeno je i povećanje penzija „pre roka“ i izvan nedavno utvrđenih okvira fiskalne politike. I ovoga puta, nažalost, novac iz helikoptera deliće se majkama dece do 16 godina potpuno neselektivno. I hleb „sava“ je pojeftinio za tri dinara, a pekari slave! A niko u ovom rasulu ne kontroliše koliko za hleb uzimaju brašna po ceni od 27 dinara za kilogram. Puno tu preostane i za skupe kifle i pecivo. Kad se ima, nek se deli! Nakon svega ovoga, NBS uvećava referentnu kamatnu stopu sa 0,25 procentnih poena, na 6,25 odsto. Cene benzina i dizela skaču u maloprodaji. Moja neiskusna glava nikako da uhvati po kojoj formuli se formira cena derivata u maloprodaji. Pre dve nedelje smo imali pad cene nafte od oko 11 odsto, a korekciju derivata na pumpama od svega dva procenta. Zašto su onda 9. juna poskupeli derivati? Verovatno je to uslovljeno novim paketima mera Vlade Srbije, pa treba popuniti budžet. Uopšte ne bih ulazio u polemiku o ovim merama između Ministarstva finansija i Fiskalnog saveta, da li one znače novo skupo zaduženje države ili će neko morati biti uskraćen u 2023. Znam samo da je vlast podelila novih 900 miliona evra, a da je krajem aprila državna kasa bila u minusu oko 290 miliona evra. Na kraju da pitam, sprema li se možda novi paket mera i za privredu? Da li je vlast svesna novonastalih kretanja u privredi? Da nam sledi otežano poslovanje, velika korekcija cena nekretnina, još skuplji krediti, pad potrošnje, a uz sve to i gubitak radnih mesta. Ako su prevideli, samo da podsetim da je u maju stopa nezaposlenosti porasla na 10,1 odsto. Autor je predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe