Državni neprijatelj broj jedan

Korak po korak, uvreda po uvreda i dođosmo do jedne potpuno neverovatne stvari. Glumci su najveći neprijatelj ove države! I možda će neko reći: „Ali to su glumci, kome oni smetaju, pa svi ih volimo, intelektualci, ulepšavaju nam živote.“ No, ako malo razmislite, shvatićete da jesu oni oduvek bili sumnjivi, ako ćemo realno. Glume tu razne neke likove, ulaze u razne karaktere i ako je iko od njih ikada igrao neke nazovislobodarske likove, likove sklone pobuni, a verovatno jesu - jer takva vam je ta glumačka umetnost, disidentska do srži - vrlo lako može da se desi da neki od njih nisu uspeli da izađu iz svojih uloga, pa su pomislili da mogu da se bune i izigravaju borce za slobodu i pravdu i u stvarnosti. A stvarnost je takva kakva je, super je, nema tu šta da se popravlja i stoga je vlast odlučila da to suvišno slobodarstvo i sklonost ka više nego štetnom slobodnom mišljenju saseče u korenu, te je u te svrhe angažovala svoje najbolje ljude. Bilo da je to Nataša Jovanović, koja glumce naziva šljamom, Sandra Božić koji ih naziva antisrpskim đubretom ili, pak, neki anonimni, ali preduzimljivi fan vladajućih struktura koji pod lažnim imenom i profilom preti glumcima i njihovoj deci po društvenim mrežama - ti samozvani intelektualci se imaju prevaspitati u kratkom roku kako bi bili oslobođeni štetnih misli i još štetnijih postupaka. Proteste podržavajte slobodno, ali u svoja četiri zida, a ako imate neki problem sa tim, pustićemo Nebojšu Bakareca na vas. Čudno je, zapravo, što su se glumci na tapetu našli tek sada. Ako znamo da su najviši predstavnici vlasti na lojalnim im televizijama prikazivali čak i tvitove običnih građana i polemisali sa njima, zašto bi glumci bili izuzetak? NJihove izjave čak ne moraš ni da juriš po Tviteru, daju ih za medije svakodnevno i sve što treba jeste da smisliš odgovor, što uvredljiviji to bolji. Možda će onaj neko sa početka teksta opet reći: „Ali, ti glumci su iza sebe ostavili nešto u čemu će generacije uživati.“ Ali, isto tako je i Nataša Jovanović sa svojim kolegama još od devedesetih godina ostavljala nešto ovom narodu u čemu će uživati i još uživa. Dobro, uživa je možda malo neprecizna reč. Ostavila je nešto što još osećaju na svojoj koži, hajde da tako kažemo. Dakle, zadužila nas je. Sa druge strane, ako tim glumcima previše laskamo i titramo im, uobraziće se, probahatiće se, a onda teško nama, jer poznato je, nema ništa goreg od bahatog glumca, prvo bahati glumac, pa pet mesta prazno, pa bahati političar. Zato se neko najzad pobrinuo i da napravi prigodan spot u kojem se targetira oko 50 glumaca, za koje se kaže da „pozivaju na antidemokratske metode, rušenje države i ustavnog poretka, te anticivilizacijske i nezakonske akte protiv Pinka ili direktno učestvuju u ovakvim činovima“. Autor ove video-poternice zabrinut je, kako vidimo, ne samo za državu i ustavni poredak, već i za televiziju Pink, koju verovatno smatra javnim servisom umesto javnog servisa i to sve sa punim pravom. Staro pravilo glasi: „Kad god se neko drzne da misli drugačije od onoga kako Bog, ovaj Bože, vlast nalaže, treba napraviti prigodan spot o njemu, čisto da se zapamti kako je izdavao zemlju.“ Uostalom, glumci vole da budu u spotovima, a i nikad se nikome nije desilo ništa loše nakon takvih spotova, zar ne?