Patriota sam, do kraja sam branio EPS i državu

Neću reći da su rezultati u Elektroprivredi Srbije sada odlični, ali svakako je situacija daleko povoljnija nego što je bila kada sam došao na čelo EPS-a. Dobra priprema, u smislu prijema pomoćnih radnika, pre svega u Kolubaru, kao i dodatno otkopavanje 2,6 miliona tona uglja do Nove godine malim bagerima, što je 10 odsto ukupne proizvodnje Kolubare, uz blagu zimu i povoljnu hidrološku situaciju doveli su nas sa prošlogodišnjeg minusa od 75 milijardi dinara na plus od 39 milijardi dinara na kraju aprila. Ako se nastavi taj trend, dobit će na kraju ove godine biti planiranih 60 milijardi. Ponosan sam na činjenicu da mi je ukazano poverenje da vodim EPS u trenutku kada je kompanija bila u teškoj situaciji i radio sam onako kako sam smatrao da je najbolje za državu i građane Srbije. Tada sam, kao i uvek do sada, odgovorio na poziv moje države u teškom trenutku, zato i kažem da sam patriota. To potkrepljujem i činjenicom da sam se odazvao državi na poziv za mobilizaciju, u dva navrata krajem 1991. Takođe, dobitnik sam priznanja kao pojedinac za očuvanje elektroenergetskog sistema u vreme NATO bombardovanja 1999, kada sam bio upravnik održavanja na kopu Tamnava zapadno polje u Kolubari. Do pre neki dan, dok sam bio odgovorno lice upisano u Agenciji za privredne registre, niko nije mogao odlučivati u ime EPS-a i to sam više puta ponavljao tokom svog rukovođenja preduzećem, kaže za NIN nedavno razrešeni v. d. generalnog direktora EPS-a Miroslav Tomašević. O svom razrešenju saznali ste od službe za informisanje EPS-a, a oni iz medija. Da li ste u međuvremenu dobili zvaničnu informaciju i saznali razloge zbog kojih ste smenjeni? Da, vest o smeni javila mi je koleginica, direktorka pi-ar službe, koja je to saznala iz medija. Sat ili dva nakon toga, pozvao me je sa meni nepoznatog broja član Nadzornog odbora Oluf Ulset i on mi je u telefonskom razgovoru saopštio da sam od tog momenta smenjen. To je, valjda, bila neka vanredna sednica NO, pošto je redovna trebalo da bude u ponedeljak, 19. juna i ja sam se spremao za nju. Mislim i da je održana, ali pošto je u međuvremenu imenovan novi v. d. direktora, ja nisam pozvan na sednicu. Ako me pitate da li sam dobio pismeno razrešenje, nisam. I još uvek ne znam razloge za smenu. Sve što znam je da od ponedeljka nisam u APR-u upisan kao odgovorno lice i ako mi je u četvrtak saopšteno da sam od tog momenta smenjen. Ovo sa APR je za mene dobra vest, jer uvek sam insistirao na tome da niko umesto mene ne može donositi odluke ako sam ja jedini odgovoran za rad EPS. Sada kada više nisam, može da radi ko šta želi, nemam problem sa tim. Pošto niste dobili objašnjenje zašto ste razrešeni, možete li barem da kažete šta mislite zbog čega se to desilo? Nakon što je doneta i saopštena odluka da je EPS dobio novi Nadzorni odbor, koji prema novom Statutu bira resorna ministarka energetike, trebalo je da ja registrujem te nove članove. To je formalna, proceduralna stvar. I ja sam registrovao njih šest, ali ne i člana NO iz redova zaposlenih Miodraga Rankovića. Razlog je taj što po Zakonu o javnim preduzećima, a moji saradnici i ja smatramo da se na EPS i dalje primenjuje i taj propis, on nema potrebne stručne kvalifikacije da obavlja funkciju člana NO. Pošto je Ranković vođa jednog dela pocepanog sindikata zaposlenih u EPS-u i jako je važan državi, verujem da je to bio jedan od razloga. Da pojasnim samo još nešto. Naša neslaganja i jesu počela od trenutka kada sam saznao da je Ministarstvo energetike sačinilo neki svoj predlog novog Statuta, iako smo mi još početkom decembra Vladi poslali sva dokumenta, uključujući i Statut. Prethodno su sva ta dokumenta, kao i odluka o prelasku JP EPS u AD, usvojeni jednoglasno na sednici NO. O ovoj transformaciji sam u nekoliko navrata pričao i sa radnicima, pa i na skupu u Kostolcu, gde sam istakao da je to očekivana stvar i da ćemo funkcionisati kao i EMS. To su radnici prihvatili, jer je EMS 100 odsto u vlasništvu države. Po zakonu, Vlada ima rok od 60 dana za donošenje odluke, ali se to odlagalo, da bi se onda sve rešavalo u sedam dana, po novom predlogu Ministarstva. Na sastanku mog tima u Ministarstvu, saopšteno im je da je njihov predlog statuta, po nama, prilično konfuzan i pravno problematičan. Nisam pravnik, ali verujem ljudima sa kojima radim, a od njih sam tada dobio informaciju da su dva zakona - o javnim preduzećima i o privrednim društvima - u koliziji, a da novi Statut podrazumeva samo poštovanje i poslovanje EPS-a po ovom drugom zakonu. A u čemu je bila suštinska razlika između vašeg i predloga Ministarstva energetike? Mi smo tekst Statuta imali još krajem 2016, pripremajući transformaciju, koja je iz meni nepoznatih razloga bila odložena. Imali smo komunikaciju sa svim nadležnim ministarstvima (energetike, finansija i privrede), uvažavali njihove predloge i sve je bilo u redu do tog poziva mog tima u Ministarstvo energetike, kada je nakon meseci odlaganja i prolongiranja doneta odluka da se Statut usvaja naprečac. Najveću razliku činilo je to što smo mi predlagali da Skupština akcionara ima tri, a ne jednog predstavnika, koje će birati Vlada, kao i da generalnog direktora EPS-a treba da bira Vlada, a da on onda bira svoje izvršne direktore. Statut koji je kasnije usvojen a koji je predložilo Ministarstvo ima jednog člana Skupštine i to ministra energetike koji bira članove Nadzornog odbora, a oni onda direktora, odnosno izvršne direktore. Drugim rečima, ministar bira sve. Na našu primedbu da postoji nesaglasje između dva zakona, u Ministarstvu su rekli da će oni to sve srediti. Suština je da mi i dalje poslujemo po Zakonu o javnim preduzećima, jer odluke o javnim nabavkama, o prijemu novih ljudi, o nekim drugim stvarima, i dalje se rade po tom zakonu. Znači, kada to odgovara onda se primenjuje jedan propis, a kada ne odgovara važi drugi. Za mene to nije odgovorno postupanje i zato sam odbio najpre da registrujem jednog člana Nadzornog odbora, a onda i da izvršim prijem novih članova NO u radni odnos, jer je trebalo i ja da stavim svoj supotpis na taj prijem. Ne tvrdim da sam u pravu, ali ja nisam želeo da potpišem te ugovore, koje nikada nisam ni dobio, a i članove novog NO sam prvi put video na TV, na konferenciji za novinare, koju je sazvala ministarka u svojstvu Skupštine. Pritom ne slažem se sa odlukom da je neophodno da angažujemo strance u tom telu. Smatram da postoje domaći stručnjaci dovoljno kompetentni da budu na tim mestima. Možda grešim, ali to je bila moja odluka kao odgovornog lica u EPS-u. Dakle, odbili ste da potpišete ugovore o radnom odnosu sa norveškim državljanima? Da, predlog ugovora nisam ni dobio, a neko drugi je te ljude, po meni nepoznatom kriterijumu, odabrao i angažovao, pa zašto bih ja stavljao svoj supotpis na njihove ugovore? To je moj stav i moguće je da me je i to koštalo mesta generalnog direktora, ali ja tako funkcionišem i radim. Ceo ovaj problem nastaje iz činjenice da mi ne znamo kako izgleda strategija razvoja EPS-a koju treba da napravi država, a EPS kao kompanija da je sprovodi. Kada smo na zahtev banke, zbog kredita, prošle godine napravili dokument koji se zove „zeleni put“, što je u stvari strategija daljeg razvoja, tadašnja ministarka Zorana Mihajlović me je upozorila da nije na meni da pravim strategije, nego je to posao države. Nisam ja to tada radio zato što želim da budem ministar, već zato što je to zahtevala banka. Napravili smo „zeleni put“ i ja sam taj dokument potpisao. I dalje stojim iza toga da je to pravac kakvim smatram da EPS treba da ide. Iako je običaj da konsultante angažuje EPS, Ristad enerdži je angažovala država, prihvatili smo to i sarađivali sa njima, davali smo im potrebne informacije i podatke. Ne znam dokle se stiglo sa tom njihovom analizom, moguće je da je nekakav plan razvoja i napravljen, ali ga nisam video. I moguće je da se u tom planu dokazuje da je to što rade Norvežani dobro, da to tako treba, ali ne znam, nisam video. Kako je moguće da nadležno Ministarstvo nema dobru komunikaciju sa direktorom najvažnijeg sistema u državi, a to je kod nas praksa? Kakva je bila vaša komunikacija sa dve ministarke? Došao sam polovinom decembra 2021. na mesto izvršnog direktora za proizvodnju energije. Već tada formiran je operativni tim Ministarstva za sve vrste energije i održavani redovni sastanci kako bismo jedni druge, ali i Vladu, i Predsedništvo obaveštavali o stanju koje je u to vreme bilo izuzetno teško. Tada je ta komunikacija bila zaista dobra i timovi su dobro funkcionisali. Kasnije, kako je zima jenjavala, tako su se i sastanci proređivali. Sve češće smo komunicirali dopisima koje sam dobijao iz Ministarstva energetike, a naravno i mi smo njih redovno izveštavali o stanju, kao što to inače i činimo. Kasnije su bili izbori, došla je nova ministarka i imao sam sa njom prvi, jako korektan sastanak na kojem smo se upoznali i govorili o planovima i saradnji. Ipak, ubrzo sam shvatio da neće to biti laka saradnja. Na osnovu čega? Šta se tačno desilo? Najpre, njena odluka da ode u posetu Kolubari, bez mog znanja. To sam saznao od direktora za proizvodnju Kolubare, dakle postojala je namera da se ja zaobiđem. Izveštaj o toj poseti kasnije sam dobio od kolege, što je za nas normalan način funkcionisanja u preduzeću. Kao što je normalno da ja izveštavam ministra i Vladu, što smo uvek i radili. Za mene je to bio signal da postoji namera da se unizi funkcija direktora EPS-a. Ne tvrdim da je to bio unapred smišljen plan, ali vidim razlog da se tako radi. Kasnije, prilikom posete TENT-u, dobio sam obaveštenje da se planira poseta, ali je ministarka Đedović rekla da želi da ide kod direktora TENT B, a ja sam smatrao da je potrebno ići kod direktora Ogranka TENT-a, odnosno poštovati hijerarhiju. Ne može se u delove EPS dolaziti kako ko hoće, ni bez potrebe praviti razdor u funkcionisanju sistema. Nije mi bilo prijatno saznanje da dolazi, a da ja za to ne znam ili da me zaobilazi. Upoznavanje sa radom sistema je dobro i neophodno, ali ne jednodimenzionalno, odnosno zbog nečega što nekoga interesuje. Na šta mislite? Šta je to ministarku interesovalo? U ovom slučaju, zašto se ne plaća Protentu i kada će im se platiti. Rekao sam kada i svima drugima. Situacija je bila teška, nismo imali novca, kasnili smo sa plaćanjima, a meni su svi jednaki i kada bude novca, platiće se. Tvrdio sam da je dobro što sklapamo ugovore uprkos kašnjenjima u plaćanju, što je dokaz da se EPS-u veruje. I evo, dugovanja su sada prepolovljena, imali smo tada dug od oko 36 milijardi dinara, a sada je oko 18 milijardi, jer smo se u međuvremenu stabilizovali, počeli da zarađujemo i lakše izmirujemo obaveze. Došli ste na čelo EPS-a nakon kolapsa sistema decembra 2021. Šta ste tada zatekli? Slažete li se sa ministarkom Đedović, koja kaže da je kolaps posledica višedecenijskog neulaganja? U pravu je za to. Nije tačno da se ništa nije investiralo, ali svakako se nije ulagalo dovoljno. EPS nema problem samo sa novim kapacitetima, to je jedan par rukava, ali uporedo sa tim mora se raditi na ulaganjima u remont i održavanje postojećih kapaciteta, a to se nije radilo na adekvatan način. Ako morate da remontujete pet stvari, a vi uradite dve, jer za ostalo nema para, ili šta god da je razlog, to će posle doći na naplatu i tu će se pokazati slabosti. Ne mogu da kažem da nije bilo stručnih kadrova i da je to bio problem, ali svakako sistem nije dobro funkcionisao. Kada sam u martu 2022. došao na mesto direktora, nisam ja doveo svoj tim, isti ti ljudi su ostali da rade, osim dvojice koji su upravljali proizvodnjom Kolubare, ali drugačije raspoređeni i sa drugačijim načinom rada i funkcionisanja. Kao kada gotovo isti tim, sa novim trenerom, počne da pobeđuje, dok je sa prethodnim gubio utakmice. A što se desio taj kolaps, hajde da to demistifikujemo? Naš ugalj ima dosta primesa, ali takav je kakav je i zato je veoma važno da se poštuje tehnologija otkopavanja, da se odvoji jalovina i da se te primese ne pomešaju sa ugljem. Kada neko želi da predstavi da se kopa rekordan broj tona onda kopa sve zajedno i dobije se to što smo dobili krajem 2021. Tada je bila zima sa dosta snega, pomešale su se primese sa ugljem i zbog tako nakvašenog uglja lošijeg kvaliteta nastao je problem. Svega je tu bilo - nemara, pogrešnih odluka, teških vremenskih uslova... Kada sam došao na funkciju v. d. direktora doneli smo odluku da nema kopanja kada su takvi vremenski uslovi napolju i da se mora voditi računa o odvajanju proslojka, kako ne bismo ponavljali te greške. Takođe, na deponijama sam zatekao izuzetno male količine uglja, svega oko 600.000 tona, od toga na TENT A i B 350.000 tona i to se brzo smanjilo na oko 200.000 tona na ovoj ključnoj lokaciji u Obrenovcu, što je kritična situacija. Dakle, zatekao sam male količine, pritom i diskutabilnog kvaliteta. Šta je kopano i na način na koji je to rađeno, to je i odlagano na deponije. Dakle, male količine uglja, niska akumulacija vode i izuzetno teška situacija. Zato i jesmo morali da uvozimo velike količine struje. I to u trenutku kada je ona bila najskuplja na tržištu koje je eksplodiralo sa cenama. Energetske kompanije su zarađivale, a EPS je gubio zbog skupog uvoza? Gubile su i druge kompanije koje proizvode električnu energiju, nismo samo mi. Ali to nije nikakvo opravdanje. Činjenica je da mi godinama nemamo dovoljno energije za domaće potrebe. Kada se podvuče crta, u jednoj godini pokrivamo otprilike naše potrebe, s tim što u proleće ili jesen izvozimo viškove, a u zimu uvozimo, jer ne možemo proizvesti dovoljno struje. Danas je situacija dosta bolja od one koja je bila očekivana. Tačno je i da smo dobro planirali, da smo napunili deponije ugljem, uradili remont na vreme i sada je mnogo konfornije nego kada sam došao na čelo EPS-a. EPS je akcionarsko društvo i deo javnosti se tome protivi. Vi ste, međutim, to pripremali i podržali tu transformaciju? Da, uradili smo to. Ne vidim to kao problem, problem je nastao oko Statuta i načina na koji je on na kraju donet i usvojen, odnosno to što smo smatrali i da Vlada treba da bira i direktora i Skupštinu, a ne ovako. Zamislite, sada se pominje izbor direktora na konkursu, a nije biran kada je to propisivao Zakon o javnim preduzećima. A sada će raspisivati konkurs iako Statut nikoga na to ne obavezuje. Hoćete li se prijaviti ako bude konkursa? Prijavljivao sam se na konkurs 2017, koji na kraju nije ni sproveden do kraja. Video sam da način na koji se upravlja EPS-om nije dobar i zato sam se odvažio da to uradim. Očigledno je da sam bio u pravu. EPS je inertan sistem i loše odluke se vide za pet godina, a isto važi i za dobre odluke. Govorio sam da uz nadljudske napore, volju i sreću, u najboljem slučaju za tri godine možemo da vratimo nivo proizvodnje uglja kakav smo imali, sada mislim da je potrebno i više vremena od toga. Nismo mi imali samo taj kolaps s kraja 2021, nego i ranije incidente i havarije, zbog neadekvatnog održavanja i nemara. Zato smo sada radili remonte na kopovimo po 45 dana, umesto redovnih 20 ili 25, kako bismo otklonili i popravili sve što se može. Sve ono što nismo mogli i uspeli da uradimo prošle godine radimo sada kako bismo u ovu zimu ušli spremniji. Hoćete li se javiti na konkurs, niste mi rekli? To će zavisiti od toga šta će biti strategija razvoja EPS-a, koju će direktor i izvršni direktori morati da sprovedu. Ako se ona bude uklapala u moju viziju razvoja, ako to bude nešto sa čime mogu da se složim, i ako konkurs bude takav da mogu da odgovorim kvalifikacijama na uslove, verovatno ću se prijaviti. Po struci sam elektroinženjer i imam iskustva u upravljanju preduzećem kakav je EPS, ali nemam formalno menadžersko obrazovanje. Ako to bude uslov, onda ga ja ne ispunjavam. Šta je bilo sa ponudom mađarske kompanije MVM o formiranju zajedničkog preduzeća u koje bi EPS uneo 11 svojih hidroelektrana? Da li je odbijanje te ponude razlog zbog koga ste u stvari razrešeni? Ta ponuda je dospela u javnost na isti način kao i moje obaveštenje tadašnjem NO da je angažovan konsultant Ristad enerdži. Tada sam smatrao da je moja dužnost da obavestim NO o tome, pošto ih nije angažovao EPS, nego država. A otkud to u javnosti, to je sad već pitanje unutrašnje organizacije, našeg načina razmene informacija i softverskog sistema. Ova ponuda je došla na našu adresu, smatrali smo da je ona neprihvatljiva i pozvali smo NO da je ne prihvati. Nije tu sporna mađarska kompanija, niti to što oni žele saradnju i formiranje zajedničke kompanije. Naprotiv, saradnja je poželjna, Mađarska je kao i druge zemlje iz okruženja naš prirodni strateški partner za zajedničke projekte, ali ne tako da to podrazumeva otuđenje dela imovine iz sastava EPS-a. Drugim rečima, tu ponudu ste smatrali neprihvatljivom zato što je podrazumevala izdvajanje hidroelektrana? Da, to je suština. Mi jesmo za zajedničko ulaganje i izgradnju novih kapaciteta, ali ne i za izdvajanje delova EPS-a. Naša želja je bila nova kompanija, u kojoj bismo imali zajedničko vlasništvo i nove projekte, ali nikako da deo njene imovine budu i već izgrađene naše hidroelektrane. Moguće je da je protivljenje tome jedan od razloga za smenu, ali ne mogu to da tvrdim. Moguće je i da ta odluka nije dobra, da će neko sutra reći da nismo bili u pravu što smo je odbili. Nikada ne tvrdim da znam najbolje i da sam najpametniji, ali smatram da otuđenje delova EPS-a i budućnost preduzeća, uostalom, moraju biti predmet šire javne rasprave, da se moraju čuti mišljenja stručne javnosti. I najvažnije, da se odluke moraju donositi oprezno, na bazi dobre procene, jer vremena su teška i mora se izbeći mogućnost da ostanemo bez sigurnog i redovnog snabdevanja. Kao neko ko se protivi privatizaciji, o kojoj se u poslednje vreme mnogo priča, verujete li ministarki kada kaže da će EPS ostati u stoodstotnom vlasništvu države? Kada se u javnosti kaže privatizacija, svi pomisle da će doći neko i kupiti EPS, a to nije tako. Jedan od vidova privatizacije bilo bi i izdvajanje tih 11 hidroelektrana i svako otuđenje nekog dela imovine. Ako, dakle, sa nekim pravimo neku novu kompaniju i gradimo neko novo postrojenje, to nije privatizacija. A otuđenje već postojećeg, jeste. Ministarka je političarka, a u politici se odluke donose i menjaju na osnovu nekih unutrašnjih ili spoljnih okolnosti. U ovom trenutku želim da verujem da je to što tvrdi tako, ali da li će to tako i ostati ili će se u budućnosti nešto promeniti, to ne mogu da garantujem. Želim da verujem da će EPS ostati državni, jer ja to podržavam. Ministarka je, reklo bi se zbog umirivanja javnosti i zaposlenih, najavila i povišicu plate i negirala mogućnost otpuštanja? Ima li EPS višak radnika? Često se čuje kako EPS ima višak zaposlenih, a manjak radnika. To je star i ogroman sistem kojem je u ovom trenutku potrebno 5.000 radnika u osnovnoj delatnosti. Dakle, najbolji način da se preduzeće restrukturira bilo bi kada bi se našao način da se za određeni broj ljudi koji ne rade osnovnu delatnost nađe adekvatno rešenje, a zaposli adekvatan inženjerski i tehnički kadar koji manjka i u stalnom je odlivu. Prvi ne želim da govorim o otkazima, to je težak posao i zato je veoma teško i napraviti takav plan restrukturiranja. Pomenuli ste već dalju strategiju razvoja i taj vaš „zeleni put“. Mnogo se i inače u javnosti govori o našem energetskom miksu, o tome šta moramo, a šta možemo uraditi kako bismo smanjili štetni uticaj uglja i termopostrojenja. Kako vi to vidite, kuda EPS mora da ide? Napravili smo taj dokument prošle godine, nedavno je i Ministarstvo energetike tražilo da ga vidi. Znate, opasno je rukovoditi se zahtevima razvijene zapadne Evrope koja je ekonomski mnogo jača, a nameće pravila igre. Svaki naš korak je odmeren i usmeren u korist našeg naroda i države i tako mora da bude. I nije sasvim tačno da Evropa to ne razume. Oni su spremni da prihvate naše argumente, svesni činjenice da se osim o zelenoj energiji mora voditi računa i o ekonomskim prilikama u ovom regionu. Suština tog našeg „zelenog puta“ je sledeća: da se novim blokom u Kostolcu, koji se konačno završava, zamene stara postrojenja tamo. Onda da se umesto blokova A1 i A2 u TENT-u i kapaciteta u Kolubari, koji su stari 50 godina i ističe im rok trajanja, izgradi nova termoelektrana Kolubara B. I znam da ćete me sada pitati, kako se gradnja termoelektrane uklapa u „zeleni put“ kada on podrazumeva smanjenje tih kapaciteta ili čak i gašenje termopostrojenja, ali evo odgovora. Pomenuti blokovi A1 i A2, kao i svi u Kolubari imaju instalisanu snagu od 700 megavata, ali samo na papiru, jer zbog starosti i dotrajalosti proizvode manje. Umesto njih, izgradili bismo novu elektranu od 350 megavata instalisane snage, što znači da bismo ugasili 700, a upalili 350 megavata i sa novom tehnologijom smanjili zagađenja. Naš realni plan je da emisiju ugljen-dioksida sa 29 miliona tona u 2019. smanjimo do 2035. na 21 milion tona. Ali, da bi se to desilo, mora se raditi na ovom planu, a on pored nove termoelektrane podrazumeva i izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koju smo uspeli da stavimo na listu projekata od nacionalnog značaja. Do sada je to bila jedino hidroelektrana Đerdap 3. Ukoliko bismo uradili ovo što sam rekao, naš energetski miks bi se promenio i ne bi bio 30 prema 70 odsto u korist termoelektrana, već bi se odnos menjao u korist obnovljivih izvora energije, koji bi vremenom odneli prevagu. Dakle, potrebno je više raditi na zelenoj energiji i obnovljivim izvorima, ali ne možemo se ni brzo ni lako odreći bazne energije, a onda dolazi iz termoelektrana. Zorana Mihajlović se oštro protivila i zaustavljala izgradnju Kolubare B, jer je to protivno zelenoj agendi, a sa druge strane, forsirala se izgradnja Đerdapa 3, pre Bistrice. Ne možemo se odreći termoelektrana, jer bismo onda došli u situaciju da moramo uvoziti ogromne količine struje. Što se Đerdapa 3 tiče, to je u redu, i on treba da se gradi, ali kada se steknu uslovi za to, jer imamo problem sa Rumunijom i oko Đerdapa 1. Zato je svakako prioritet graditi Bistricu, jer je na našoj teritoriji i tu nema nikakvih problema. Uporedo sa svim tim, EPS mora raditi brže i efikasnije i na ostalim vidovima energije iz obnovljivih izvora. Znate li da je prvi EPS-ov vetropark otvoren u martu ove godine, a to se prolongira od 2017. To je sporo, trom je sistem i zapušten i mora se ići brže i efikasnije u te projekte ako želimo realizovati „zeleni put“. Nije ni nužno da EPS to gradi sam, može se ići i u strateška partnerstva, važno je samo obezbediti pravo preče kupovine za naše potrebe. Kada bismo ostvarili te planove EPS-a o vetroparkovima i solarnoj energiji od 1.500 do 2.000 megavata snage, sa 3.000 koje imamo iz hidroelektrana, plus Bistrica, mi bismo u dogledno vreme imali oko 6.000 megavata iz obnovljivih izvora, prema 4.200 megavata koliko sada dobijamo iz termoelektrana. Znači, moguće je menjati energetski miks kako bi se udeo prljave energije smanjio a čiste povećavao, ali uz oprez u svakom trenutku da ne bismo ugrozili energetsku sigurnost i bezbednost zemlje. Uz sve to, nama će u budućnosti biti potrebna drugačija bazna energija i zato sam veliki zagovornik nuklearne elektrane. Ali kako to zagovarate, a u više navrata kažete da je sistem bio zapušten i da ste videli još 2017. da se stvari ne odvijaju kako treba? Pa kako bismo onda takvi mogli da budemo odgovorni za nuklearnu elektranu? Znam šta hoćete da kažete, ali mi moramo menjati svest i sistem funkcionisanja, a uz to pripremiti i školovati kadar za tu vrstu posla. Sa nuklearnom energijom nema igre i samo ako se slede instrukcije proizvođača i sve radi u skladu sa pravilima, i ako to rade stručni ljudi, sve će biti u redu. Znam da je jedna havarija dovoljna da se napravi katastrofa, ali zato je emisija štetnih gasova nula. Gledajte, malopre samo pominjao blokove A1 i A2, kojima je istekao rok trajanja, a ovim novijim B1 i B2 će se to desiti za 20 godina. Dakle, mi za to vreme moramo smisliti kako ćemo to zameniti i verujem da je to jedino moguće nuklearnom energijom i zato sam zagovornik izgradnje najmanje dve takve elektrane. Naravno, trenutno je na snazi moratorijum i ovo pitanje je jako osetljivo i iziskuje uključivanje svih zainteresovanih strana, naučne i stručne javnosti, ali i građana. Za kraj, moram da vas pitam šta ćete raditi sutra? Imate li vi posao u EPS-u i dalje? I u medijima su vas optuživali da ste namestili plate svojoj supruzi i njenom bratu? Strahujete li i za njihova radna mesta? Već sam demantovao te navode, oni su čist spin sa ciljem da me diskredituju. To sam već demantovao i ne bih više o tome. Naravno da nisam namestio plate, niti su oni imali neke privilegije. Moj šurak će uskoro ispuniti uslov za penziju, a što se supruge tiče, njena je odluka da li će i dalje raditi tamo ili ne. Smatram da su adekvatno plaćeni za svoj rad i doprinos ovom sistemu, kome su zajedno sa mnom bili izuzetno posvećeni. Verujem da ako ostane, neće imati problema. A hoćete li vi tamo i dalje raditi? Nisam doneo konačnu odluku. Sada sam na godišnjem odmoru i razmisliću dobro, kada se sve slegne. Petrica Đaković