Igraće se mitrovdansko kolo

Nije bilo drugog puta za Aleksandra Vučića do da „srednji“ odloži na neko vreme. Najavljenog osnivanja Narodnog pokreta za državu neće biti na Vidovdan, ali tome nisu presudili (samo) protesti koji se u Beogradu, sad već i u desetak drugih gradova u Srbiji, održavaju iz subote u subotu. U septembru, za kad se osnivanje pomera, međutim, biće olakšavajuća okolnost ako se protesti budu osipali. Zamajac će gubiti svakako, ne samo zato što letnja sezona odmora tako diktira, nego i zato što će njima očigledno uznemirena vlast izbegavati prilike da im da novih povoda. Kako se stari izvori energije protesta budu vremenski udaljavali, ostajaće problemi koji proizlaze iz kosovske krize, ali oni, ispostavilo se, ne motivišu u značajnijoj meri građane koji šetaju subotom. Taj i drugi spoljni faktori uticali su na unutrašnje okolnosti u pokretu i pregovaračku poziciju predsednika Srbije i doskorašnjeg lidera SNS, planiranog „stožera“ ujedinjenja. Na odlaganje plana uticala je eskalacija situacije na severu Kosova i Metohije, zbog koje bi svaki slavljenički spektakl bio nepriličan, naročito zato što je tokom prethodnog praktično omogućeno zauzimanje zgrada lokalnih samouprava u tamošnjim opštinama. Ponovni dolazak na hiljade Srba iz pokrajine mogao bi da proizvede daleko veću štetu od prethodne, čija posledica je posredno bila i kulminacija nezadovoljstva građana u pokrajini zbog utiska da su se, mesecima, njihove poluge moći prepuštale u ruke vlasti u Prištini, pa i tog 26. maja kada je kosovska policija bila komotna da preduzme nasilne akcije. Izuzetna napetost i intenzivno nasilje nad Srbima nisu dobar temelj entuzijazma neophodnog za pokretanje nove političke snage, naročito one koja pretenduje da bude nadstranačka, da sabere pojedince, a ne samo stranke, pod plaštom „ozbiljne, pristojne i odgovorne Srbije“. Na važnosti pojedinaca, intelektualaca da pozicioniraju pokret i simbolizuju njegovu nadstranačnost, i sam Vučić je više puta insistirao kazavši da pokret mora da pokaže da je prava elita za uspešnu Srbiju, Srbiju budućnosti i da je to jedan od njegovih ciljeva. „I radnici i seljaci koji će da kažu ne damo vam da uništite Srbiju, ni vama sa leve ni vama sa desne strane. To je moja ideja, da li ćemo uspeti u tome ili ne, videćemo.“ Da bi privukao „leve“ da stanu ispred takvog cilja, pokret ne bi smeo da ih okreće protiv njima ideološki bliskih građana koji se okupljaju u gradovima pod sloganom „Srbija protiv nasilja“. Ne računajući da bi protesti, kojima su povod bile dve tragedije početkom maja, mogli uopšte da traju do Vidovdana, predsednik Srbije nije računao ni sa tim da bi na taj praznik, još uvek, stupanje u pokret nateralo intelektualce da se od njih distanciraju. I u ovom momentu, kao i početkom maja, to bi još uvek značilo ličnu distinkciju u odnosu na povod protesta od koga se „pristojnom“ teško distancirati i ograđivanje od nezadovoljstva koje motiviše građane, s kojim se „pristojnom“ teško ne složiti. Okupljanje cele pristojne, odgovorne i ozbiljne Srbije pod jednim kišobranom, dok traju protesti, stavilo bi baš one čija imena u pokretu treba da iznenade i šokiraju javnost, čiji ugled treba da povuče druge, za Srpsku naprednu stranku do sada možda teško dostupne, na liniju slaganja da su građani koji protestuju - neozbiljni i neodgovorni, a možda i „huligani“, „lešinari“… Da bi privukao „desne“ Vučić mora da se nađe u situaciji sasvim drugačijoj od trenutne u kojoj je primoran na nepopularne poteze na štetu građana na Kosovu i Metohiji, na štetu suvereniteta i integriteta zemlje. Insistiralo se, na primer, da je Srbija, za razliku od Kosova, suverena zemlja, uređena i pravna država, u kojoj se ne hapse civili po političkim nalozima kao što to čini Priština, pa ipak su trojica kosovskih policajaca koja su naoružana uhapšena sa ove strane administrativne linije puštena da se brane sa slobode, to jest vraćena kućama na teritoriju KiM. Naravno, Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM, držao se priče da ovde sudovi odlučuju, ali jedna objava mađarskog premijera Viktora Orbana na Tviteru potvrdila je svakome ko je eventualno sumnjao, da je reč o nedavno postignutom političkom dogovoru. Telefonski poziv Entonija Blinkena Vučiću presudno je izgleda uticao na sudije, ali Vučićeva nevolja sa okolnostima je ta da isti faktor nije ostavio nikakav utisak na Aljbina Kurtija, odnosno kosovske institucije. Sloboda trojice opravdano uhapšenih nije menjana za slobodu nasumično hapšenih osmoro Srba niti za povlačenje policijskih snaga sa severa, a evropski partneri ne usuđuju se čak da garantuju ni valjano ponavljanje lokalnih izbora. „Treba nam jedan odgovoran srednji put, put normalnosti. LJudi koji žele normalnu Srbiju, Srbiju na evropskom putu, ali ne žele da se obračunavamo sa Rusijom“, najavljivao je Vučić, ali ta širina, kao linija razdvajanja na Vidovdan nije bila moguća. To što teško može politički da se širi, a ne samo u odnosu na bazu SNS, u ovom trenutku, jedan je od važnijih razloga zbog kojih je osnivanje pokreta odloženo, smatra Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove političke misli, čije je nedavno istraživanje pokazalo da bi za SNS/ Aleksandra Vučića glasalo svega 36,2 bez neizjašnjenih, a 27,5 odsto sa neizjašnjenima, da se izbori održavaju sutra. Većina opozicionih stranaka s minimalnom razlikom kruži oko cenzusa od tri odsto, ali jednako interesantan nalaz je i istraživanje drugih agencija da, uz do deset odsto podrške Socijalističkoj partiji Srbije, vladajuća koalicija trenutno ima podršku, to jest većinu, kakvu su sami naprednjaci dobili na poslednjim izborima. „Razgovori o prilasku pokretu bili bi, istina, nepopularni i za jednu i za drugu stranu trenutno, ako je u delovima opozicije i bilo takvih ambicija. Ali mislim da ni na jesen neće biti uspeha, jer je pokret zapravo pokušaj da se nađe atraktivna medijska formula za novu predizbornu koaliciju. SPS je možda i jedan od dva glavna razloga za odlaganje plana. Bez obzira na njihovu volju, vlast je do sada pravljena aktom političke milosti. Sada, s obzirom na prethodne rezultate (kada je SNS i sam mogao da formira vlast, prim. aut.) socijalistima treba redefinisanje ili makar preciziranje odnosa, jer su ranije morali da se zadovolje mrvicama i aktima milosti, a sada imaju pravo na apetit i istovremeno i na brigu od gubitka političkog identiteta“, kaže Vukadinović. Pokret nije mogao da se širi bitno u ovim okolnostima, a trebalo je da izazove talambasanje, pred izbore, što znači da ni izbori neće skoro, kaže Vukadinović. „Ako se i dogodi formiranje ovog pokreta, u septembru, u šta sumnjam, to znači da se izbori neće održati pre novembra ili decembra. Em je potrebno vreme da se spakuje paket, em je potrebno vreme da se postigne efekat novoformiranog pokreta.“ Iako su naprednjaci daleko od toga da je vlast te stranke ugrožena, realna opcija je da ne mogu da je formiraju sami, po sagovorniku NIN-a, što nagoveštava neizvesnije izbore od prethodnih tokom ere SNS. „Vučić ne žudi za izborima, nego njima preti svestan da se ni većem delu opozicije na njih ne ide. Pozivanje na izbore je pokušaj da se smanji pritisak sa ulice. Kad se dogode, verovatno će morati da ih veže za lokalne, a parlamentarna opozicija će morati da se udružuje.“ Nategnuti odnosi u proevropskoj opoziciji pre početka protesta, a nakon odlaska Dragana Đilasa na pregovore s Vučićem, čine se ovog momenta zaboravljenim i da su građani, iza kojih šeta ova grupacija, konsolidovali opozicione stranke, igrom slučaja. S padom rejtinga predsednika Srbije, a još više Srpske napredne stranke, koji su agencije merile u odnosu na poslednje izbore, bilo je potrebno zaustaviti ga, a kad već stranka nije u ciku popularnosti, onda prvi sledeći rezultat iskoristiti i što pre ga preneti sa stranke na novi politički subjekt, makar još uvek fluidan i nedefinisan. Kolebanje, dva pomeranja do sada, od marta za jun, od juna za septembar, ne rade u korist ekskluzivnosti i medijske atraktivnosti pokreta, ali ne rade ni nužno protiv. Vladajuća stranka imaće sada priliku da ublaži kritike u kojima se tvrdi da je toliko nepopravljivo lošeg ugleda među građanima da je Vučićev politički opstanak zavisio od distanciranja od SNS, a on sam priliku da pokaže da je, ipak, osnovao održivu partiju, koja funkcioniše i sa drugim formalnim predsednikom, te da iza sebe ne ostavlja pustoš dok istovremeno, za razliku od svog prethodnika, uspeva da sačuva moć. Dragana Pejović