Podzemne tajne

Preduzeće Serbhungas, zajednička firma mađarske kompanije MVM i srpskog javnog preduzeća Srbijagas biće registrovana u Novom Sadu, a u vlasničkoj strukturi MVM će imati učešće od 51 odsto, a Srbijagas 49 procenata. Ovo je NIN-u potvrđeno u Ministarstvu rudarstva i energetike uz dodatak da će se odluke donositi zajednički, a da će osnivački ulog biti 200.000 evra, srazmerno učešću u vlasništvu dve strane. U resornom ministarstvu kažu i da će novo preduzeće imati formu društva sa ograničenom odgovornošću, kao i da se osniva sa ciljem „unapređenja snabdevanja i postizanja bolje cene za naše građane i privredu“. Ni Srbijagas, ni nadležno ministarstvo, međutim, ne objašnjavaju javnosti detalje potpisanog ugovora koji je serviran u jeku krupnih kadrovskih promena u drugom ključnom energetskom preduzeću, Elektroprivredi Srbije. I mada su u pomenutom ministarstvu odgovorili da će se buduće zajedničko preduzeće, čije se osnivanje planira ovih dana, tačnije do kraja juna, baviti trgovinom gasom u Srbiji i regionu, ne precizira se šta je detaljan plan. Javnost, sa druge strane, s pravom uznemirava skrivanje ugovora, pogotovo imajući u vidu činjenicu da je ovome prethodila ponuda iste mađarske kompanije MVM da sa EPS-om osnuje zajedničko preduzeće koje bi trebalo da gradi neke nove energetske kapacitete, s tim što bi u njegov osnivački kapital mađarska strana uložila novac, a EPS bi uneo 11 svojih hidroelektrana. Pošto je nedavno smenjeni Nadzorni odbor EPS-a, a na predlog menadžmenta, ovakvu ponudu odbio, nedugo potom ugovor sa MVM-om potpisao je Srbijagas, drugi najznačajniji državni energetski sistem. Vlada Srbije dala je saglasnost za osnivanje zajedničkog preduzeća, a ugovor je potpisan na Strateškom savetu za saradnju dve zemlje, na osnovu prethodne odluke Nadzornog odbora Srbijagasa, donete još u aprilu ove godine. Na pitanje NIN-a kakvu korist će Srbijagas i naša zemlja imati od osnivanja ovog preduzeća, u Ministarstvu rudarstva i energetike odgovaraju da „kompanija najpre treba da ispuni osnovne pretpostavke, kao što su formiranje organa upravljanja i usvajanje plana poslovanja, nakon čega će uslediti realizacija planova i poslovnih ciljeva, a od toga zavisi i budući profit“. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže za NIN da je MVM najznačajnija mađarska energetska kompanija, nalik našem EPS-u, ali se osim električnom energijom, bavi i prirodnim gasom, te da u tom smislu njihov kredibilitet kao strateškog partnera nije sporan. „Nije sporna ni kompanija, kao ni energetska politika Mađarske. Smatram da ta zemlja vodi jako dobru energetsku politiku i na najbolji način štiti svoje interese, jer ne samo da ne prodaje ništa od svojih kapaciteta, nego je i nacionalizovala ono što je ranije prodato. U tom smislu, voleo bih da mogu da pohvalim nedavno potpisani ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća sa takvom jednom kompanijom, ali ne mogu, zato što nam se informacije o tom poslu daju na kašičicu i ne možemo da znamo šta iza toga stoji. Moguće je da je posredi dobar posao, ali mi to ne znamo unapred. Ne sumnjam u planove i ciljeve mađarskog MVM-a da zaštiti svoje interese, ali da li smo mi zaštitili svoje? Ako se ispostavi da je posao sličan ponudi koju su dali EPS-u, onda to nije dobro za nas“, kaže Zdravković. Nadležni za sada, osim informacije da će se baviti trgovinom gasom, ne otkrivaju gotovo ništa, pa se eksplicitno ne tvrdi da će buduće preduzeće zajednički graditi podzemno skladište gasa, kojim će onda trgovati na ovom i okolnim tržištima. Podsetimo, Srbija je prilikom dogovora sa Rusijom o prodaji NIS-a, osnovala i zajedničko preduzeće sa Gaspromom o skladištenju gasa Podzemno skladište Banatski Dvor, u kome ruski Gasprom eksport ima većinski udeo od 51 odsto. I to je, između ostalih, jedan od razloga što ni posle više od decenije kapaciteti tog skladišta nisu prošireni, iako je takva namera postojala od samog početka. Zašto se sada ulazi u sličan posao, sa praktično istom vlasničkom strukturom, u Srbijagasu ne odgovaraju, kao ni na pitanje zbog čega ova kompanija nije gradila sama podzemno skladište gasa koje je Srbiji više nego potrebno. Prema nekim ranijim najavama koje i sada potvrđuje bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović, odgovornost za to što Banatski Dvor i dalje ima iste kapacitete, kao i za to što nije izgrađeno novo skladište gasa Itebej, jeste na Srbijagasu, koji sve ove godine nije pokazivao interes da se to uradi. Rezultat ovakvih odluka je iznajmljivanje skladišta upravo u Mađarskoj tokom poslednje gasne krize, koju je naša država, zavisna od uvoza ovog energenta i bez dovoljnih kapaciteta za skladištenje, dočekala potpuno nespremna. „Ima tu mnogo pitanja. Zašto se ne uzme neki povoljan kredit i gradi podzemno skladište Itebej koje se najavljuje godinama? To bi svakako bilo opravdano zaduživanje. Na taj način mi proširujemo kapacitete za skladištenje, a obezbeđujemo i energetsku sigurnost da nam se ne ponovi situacija iz ove poslednje krize kada smo bili primorani da uvozimo preskup gas. Takođe, ako se bude sa Mađarima gradilo neko skladište, gde će ono biti, jer ne može se skladište gasa praviti na svakom mestu, ono se pravi na isušenim gasnim poljima. Nije jasno zašto Srbijagas i EPS, primera radi, ne rade na razvijanju gasnih elektrana, jer je to zelena energija i uklapa se u zeleni energetski plan. Sve su to pitanja bez odgovora i zato se u javnosti budi sumnja da li se ovakvi potezi preduzimaju iz neznanja ili su posredi nečiji interesi i korupcija. Najlakše je reći da će se trgovati gasom, za to i ne treba neko vrhunsko znanje, kupiš gas kada je jeftiniji i prodaješ ga kada je skuplji, a u međuvremenu ga skladištiš. Ali, zašto nam je za to potreban neki inostrani partner, ako je to unosno i potrebno, onda to možemo da radimo i sami. Kada država ima sredstava da pokriva gubitke Srbijagasa, onda može i da garantuje za kredit koji bi ovo preduzeće uzelo da se gradi novo podzemno skladište“, kaže Zdravković. Šta će na kraju raditi novo preduzeće, videće se kada ono bude i formalno osnovano, a pošto je, u međuvremenu, promenjeno i rukovodstvo EPS-a, ne isključuje se mogućnost i ponovnog stavljanja na dnevni red ponude o osnivanju zajedničke firme MVM-a sa EPS-om i izdvajanja 11 drinsko-limskih hidroelektrana u to zajedničko preduzeće. Ono što je već sada poznato je da su Srbija i Mađarska dogovorile izgradnju naftovoda od Alđa u Mađarskoj do Novog Sada, dugačkog više od 100 kilometara, koji bi trebalo da grade naše javno preduzeće Transnafta i mađarski Mol. U planu je i formiranje novog mešovitog preduzeća za modernizaciju elektromreže, a dogovorena je i izgradnja graničnog prelaza Reske – Horgoš na auto-putu koji povezuje dve zemlje. Kako reče Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, „energetska bezbednost Mađarske danas je nezamisliva bez Srbije“. Da li i obrnuto važi, jer predstavnici srpskih vlasti to nisu izgovorili naglas? Petrica Đaković