Sumnjiva lica i stenogrami

Od svih poslaničkih zbrka, političkih trikova i vratolomija koje su iz Narodne skupštine varničile ka javnosti i u nekoliko prilika zatezale političku napetost do ivice fizičkog obračuna u sali, jedna je, ipak, bila neočekivana. Redigovanje stenografskih beležaka i mogućnost da to postane praksa, u zavisnosti od potrebe vladajućih stranaka da se izgovoreno naknadno menja, uznemirilo je javnost protekle nedelje kao malo koji od brojnih incidenata aktuelnog, trinaestog saziva Skupštine Srbije. Drama je počela tako što je pred poslanicima ministar policije Bratislav Gašić kazao: „Mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom taj čovek, da nam daju podatke“, a nakon demantija koji je ubrzo stigao iz nemačkih institucija, Gašić je tvrdio da ga se nije dobro razumelo i da je iz skupštinskih beležaka neverodostojno izbačen znak pitanja. „Dame i gospodo novinari, imam jako puno pitanja i krenuću od pitanja vezano za ubistvo Olivera Ivanovića. Nije mi bilo teško, zamolio sam skupštinsku službu da izvuče moj transkript, to jest stenogram mog govora juče“, počeo je svoje objašnjenje ministar dan kasnije i potom ustvrdio da bi pravilan citat njegovih reči trebalo da glasi: „Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek `znak pitanja`, da nam daju podatke“. Sve i da se dobronamerno pretpostavi da je Gašić zaista postavljao pitanje, suprotno onome kako na audio i video-snimku zvuči, jezički i pravopisno posmatrano nema tumačenja u kome bi znaku pitanja tu bilo mesto. No, veći problem je lakoća kojom je ministar, u pokušaju da se objasni nemačkim partnerima, bez po muke kritikovao rad stenografske službe Narodne skupštine, što je bila demonstracija neprimerenog i neutemeljenog pritiska jednog člana izvršne vlasti na rad Narodne skupštine. Beleške koje se na sajtu Narodne skupštine uobičajeno objavljuju narednog dana, sa sednice 22. juna kasnile su nekoliko dana. Potom je poslanik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović utvrdio da je iz beležaka izbačena optužba koju je Nebojša Bakarec, poslanik Srpske napredne stranke, uputio na račun poslanika Zavetnika Zorana Zečevića. „Ubijaš penzionere u Aranđelovcu“, promenjeno je u „Bakarec dobacuje“, iako to nikada nije bila praksa u načinu na koji se vode beleške. Niti je ona, u stenogramu sa istog zasedanja, primenjena u vezi sa citatima drugih poslanika koji su dobacivali iz klupa, a čije se reči često ne mogu čuti u direktnom TV prenosu, jer su im mikrofoni isključeni. U beleškama - koje su do ovog trenutka bile nekompromitovani i redak aspekt skupštinskog rada o kojem su u komplimentima govorili poslanici vlasti i opozicije, skupštinski izveštači i svi koji se u svom radu na njih oslanjaju - beleže se sva dobacivanja iz klupe, a ne samo citati poslanika koji formalno ima reč. Konačno, agencija Beta objavila je da je Odeljenje za odnose sa javnošću obavestilo skupštinske izveštače da agencijski novinari koji rade u novinarskoj sobi neće više u toku dana dobijati steno-beleške sa sednice, već će čitav transkript biti objavljen na sajtu narednog dana. Da je pri tome ostalo, to bi bila najveća prekretnica u istoriji javnosti srpskog parlamentarizma, a novinari više ne bi imali mogućnost da normalno izveštavaju iz Skupštine. Tamara Branković iz Otvorenog parlamenta, platforme koja objavljuje steno-beleške, statističke i druge podatke o poslanicima aktuelnog i prethodnih saziva i o njihovom radu, u svemu vidi nameru da se sporna rečenica izbaci, jer je takvo ponašanje uvek povod da onaj ko u tom momentu predsedava Skupštinom sankcioniše poslanike, bilo da je reč o poslanicima iz stranaka koje čine vlast ili opozicije. „Transkripti koji redovno stižu pred poslanike važan su aspekt rada u Skupštini, ali takođe važan aspekt informisanja o radu Skupštine. Predsednik Skupštine Vladimir Orlić je - po običaju koji je i do sada imao kada su izgovarane pretnje i mizogine uvrede, kad je tvrdio da se ni na snimku one ne čuju - i sada kazao da nije čuo. Na kraju dana, svi su dobili falsifikat izuzetno važnog dokumenta.“ Taj dokument je podjednako važan kao i televizijski prenos sednica, rezultat je revnosnog rada skupštinskih službi, a važan je kako za odgovornost poslaničkog rada, tako i za pravovremeno i tačno informisanje o političarima koje smo izabrali, kaže Branković. „Svaki pokušaj da se taj dokument menja ili njegovo objavljivanje odlaže sa sobom donosi ljuljanje poverenja u verodostojnost i samim tim integritet institucije i budi sumnju da se ovim dokumentom manipuliše. A reč je o fundamentalnim vrednostima demokratije koje se ne smeju dovoditi u pitanje. Javnost ne sme da izgubi momentum da bude pravovremeno informisana i princip javnosti rada Narodne skupštine se ne sme dovoditi u pitanje, što se čini ovakvim postupcima.“ Ma kome da je pala na pamet takva ideja da se transkripti novinarima i poslanicima ne dostavljaju u realnom vremenu (sa zakašnjenjem manjim od jednog časa) i objavljuju sa zadrškom, koja bi potencijalno ostavila vreme za izmene, izgleda nije realizovana. A, po jednom od mogućih scenarija, bila je pokušaj da se izađe iz zbrke koja je - u povezanim ili odvojenim incidentima - proizvela sumnju u beleške, dok se istovremeno, iz časa u čas, pojačavao pritisak poslanika vlasti i opozicije na zaposlene u stenografskoj službi. Transkripti su pred novinare i poslanike, ipak, nastavili da stižu nakon burne nedelje i uznemirujućih, oprečnih informacija, ali je ostala sumnja u njihov tretman u budućnosti, strah od namere da se transkript menja i koriguje ili od nesavesnog odnosa prema institutu čija je autentičnost - ne samo kao trenutne informacije, nego i kao arhivskog materijala - od odsudnog značaja za objektivno i tačno informisanje javnosti. Danas i ubuduće. Dragana Pejović