Oluja umesto uragana

Kada je reč o globalnim ekonomskim perspektivama, trenutno su moguća četiri scenarija. Tri od ta četiri podrazumevaju ozbiljne rizike s dalekosežnim posledicama po tržišta. Najpozitivniji podrazumeva „meko prizemljenje“, gde centralnim bankama u najrazvijenijim zemljama uspeva da inflaciju spuste na ciljani nivo od dva odsto a da u isto vreme ne izazovu recesiju. Moguće je, takođe, i relativno meko prizemljenje. Ono bi podrazumevalo dostizanje ciljane inflacije, ali i relativno blagu, kratkotrajnu i plitku recesiju. Treći scenario svodi se na „tvrdo prizemljenje“, u kome povratak na inflaciju od dva odsto zahteva produženu recesiju s potencijalno dubokom finansijskom nestabilnošću (u vidu dodatnog stresa za banke i ozbiljnih problema koji bi visoko zaduženi akteri imali sa servisiranjem dugova). Ukoliko nastojanja da se ukroti inflacija rezultiraju dubokom ekonomskom i finansijskom nestabilnošću, moguć postaje četvrti scenario - centralne banke uzmiču i odlučuju da inflaciju ostave na nivou višem od ciljanog, rizikujući tako da inflatorna očekivanja više ne budu usidrena, a cene i plate krenu da jure jedne druge. Kako stvari stoje, evrozona je već i formalno u recesiji, budući da je imala pad BDP-a u četvrtom kvartalu prošle i prvom kvartalu ove godine, dok je inflacija i dalje iznad ciljane, uprkos tome što u poslednje vreme opada (u maju je bila 6,1 odsto, prim. ur.). Velika Britanija još nije u recesiji, ali se rast strmoglavio (u prvom tromesečju ove godine bio je samo 0,1 odsto – prim. ur.), a inflacija je tvrdoglavo visoka (8,7 odsto u maju – prim. ur.), iznad proseka za zemlje članice OECD. A Sjedinjene Države su u prvom kvartalu zabeležile naglo usporavanje iako je bazna inflacija, u koju ne ulaze cene hrane i energenata, ostala visoka - mada je opala, i dalje je iznad pet procenata. Na drugoj strani, oporavak Kine od efekata pandemije izgleda posustaje, dovodeći tako u pitanje dostizanje i relativno skromnog cilja da ovogodišnji rast BDP-a bude pet odsto. Druge ekonomije u usponu, kao i ekonomije zemalja koje tom statusu teže ali ga još nisu dostigle, beleže relativno anemičan rast u poređenju s potencijalom koji imaju (s izuzetkom Indije), a mnoge od njih i dalje muči visoka inflacija. Koji je od četiri scenarija najverovatniji? Iako je u većini najrazvijenijih zemalja inflacija smanjena, to se nije desilo onoliko brzo koliko su se centralne banke nadale. Delom zbog toga što su stanje na tržištu rada (gde je radnih mesta u ponudi više od broja onih koji bi mogli da ih popune) i brzi rast zarada uvećali inflatorni pritisak u radno intenzivnim servisnim sektorima. Osim toga, ekspanzivne fiskalne politike i dalje hrane tražnju i doprinose tvrdoglavosti inflacije. Sve ovo je centralnim bankama otežalo ispunjavanje zadatka da obezbede stabilnost cena. Izneverena su očekivanja tržišta da su centralne banke završile s podizanjem kamatnih stopa i da će čak u drugoj polovini ove godine početi i da ih snižavaju. Američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Engleska banka i većina drugih centralnih banaka vodećih zemalja će kamatne stope morati još da podižu pre nego što budu u stanju da s tim stanu. Kako to budu radile, ekonomsko usporavanje će postati još upornije, podižući rizik od ekonomske kontrakcije, te novog dužničkog i bankarskog stresa. U isto vreme, geopolitički događaji - od kojih neki stižu pravo niotkuda, poput „abortiranog“ marša grupe „Vagner“ na Moskvu - nastavljaju da svet guraju ka nestabilnosti, deglobalizaciji i sve većoj fragmentaciji. A sada, kad i oporavak Kine gubi snagu, ona mora ili da sledi agresivnu politiku stimulansa - što bi imalo globalne implikacije po inflaciju - ili da rizikuje značajan podbačaj po pitanju ciljanog privrednog rasta. Na pozitivnoj strani, rizik od kreditnog sloma smanjio se nakon propasti nekoliko banaka u martu, a cene nekih sirovina su opale (delom zahvaljujući očekivanjima da sledi recesija), što je onda doprinelo da uspori i rast cena gotovih proizvoda. Rizik od „tvrdog prizemljenja“ (treći scenario) stoga se čini manjim nego što je bio pre nekoliko meseci. Ali uz tvrdoglavo visoki rast zarada i baznu inflaciju koja centralne banke primorava da dodatno podižu kamatne stope, raste verovatnoća da će uslediti kratka i plitka recesija u narednih godinu dana (drugi scenario). Još gore od toga, ako do blage recesije zaista dođe, to će dodatno umanjiti poverenje potrošača i poslovnog sveta, i tako stvoriti uslove za oštriji i duži pad, što će uvećati rizik finansijskog i kreditnog stresa. Suočene s mogućnošću da drugi scenario preraste u treći, centralne banke bi mogle da se prepadnu i dopuste inflaciji da ostane znatno iznad dva odsto, radije nego da rizikuju duboku ekonomsku i finansijsku krizu. Tako da je trilema monetarne politike s početka decenije i dalje aktuelna. Centralne banke se suočavaju sa sve težim zadatkom simultanog obezbeđivanja cenovne i finansijske stabilnosti, uz stabilan privredni rast, bez recesije. Kakve su prema ovim scenarijima implikacije za cene kapitala? Američke i globalne cene akcija zasad uspevaju da preokrenu opadajući trend na tržištima iz 2022, dok su prinosi na obveznice malo opali - što je obrazac konzistentan s „mekim prizemljenjem“ globalne ekonomije, koje podrazumeva opadanje inflacije ka ciljanom nivou i izbegavanje kontrakcija kad je reč o rastu. Osim toga, cenama akcija u SAD - uglavnom deonica tehnoloških kompanija - podsticaj je dala fama oko generativne veštačke inteligencije. Ali čak i kratka i plitka recesija, a kamoli „tvrdo prizemljenje“, dovela bi do značajnog pada vrednosti američkih i globalnih cena akcija. A ako bi centralne banke i tada ustuknule, posledični rast inflatornih očekivanja bi rezultirao povećanjem prihoda na obveznice s dugim rokom dospeća i na kraju naudio cenama deonica, usled višeg diskontnog faktora koji bi bio primenjivan na dividende. Mada su izgledi za snažan uragan koji bi mogao da pogodi globalnu ekonomiju sada manji nego što su bili pre nekoliko meseci, i dalje je verovatno da ćemo u nekom trenutku naići na tropsku oluju koja bi mogla da nanese značajnu ekonomsku i finansijsku štetu. Nurijel Rubini profesor emeritus na Stern poslovnoj školi pri Univerzitetu NJujork © Project Syndicate, 2023.