Kako će se završiti Dodikov ruski rulet

Za NIN iz Banjaluke Leto skoro nije ni počelo a politička scena u Bosni i Hercegovini se pregrijala više nego ikad od Dejtona do danas. Ukrajina, Kosovo i Metohija i štošta drugo mesecima su nekako prekrivali zagrijavanje za najnoviju krizu koja se poslednjih dana rasplamsala i o jadu zabavila ne samo ovdašnju javnost već i neke svetske centre moći. Ukratko, dramaturški to je započelo tako što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik sve učestalije počeo da upozorava kako se priprema velika prevara u režiji nekih zapadnih centara moći po kojoj će se od Republike Srpske oteti sva javna imovina i promeniti sistem odlučivanja, a BiH modelirati po meri kolonijalnog upravljanja gde će se odluke moći donositi bez predstavnika srpskog naroda i Republike Srpske. I još, veruje da se to ostvaruje preko delimično nepriznatog međunarodnog namesnika Kristijana Šmita i Ustavnog suda BiH. Zbog toga je Dodik inicirao i uspeo da se u Narodnoj skupštini donesu dva zakona. Jedan da se ubuduće u Službenom glasniku Republike Srpske ne objavljuju odluke Kristijana Šmita, a razlog je, kako je navedeno, što on za svoj izbor nije dobio podršku Saveta bezbednosti UN, jer su ga Kina i Rusija osporile. Ovim praktično za Republiku Srpsku on ne postoji. Drugi zakon se odnosi na neobjavljivanje odluka Ustavnog suda BiH takođe u Službenom glasniku Republike Srpske. To sa Ustavnim sudom je, za slabije poznavaoce ovdašnjih prilika, prilično komplikovana i zamršena priča. Sud radi bez zakona o svom delovanju, po pravilima koja je sam uredio, što je baš retkost. Dalje, on broji devet sudija od kojih su troje stranci koje bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, četvoro Federacija BiH, a dvoje Republika Srpska. Neretko odluke su donošene preglasavanjem i to po nacionalnim podelama. Trenutno sud radi u okrnjenom sastavu, sa sedam sudija, nema po jednog Srbina i Hrvata, a drugi Srbin je najavio da odlazi u prevremenu penziju. Kad je reč o Bošnjacima, u njegovom sastavu su dvoje ljudi, oboje poznati kao visoki funkcioneri Stranke demokratske akcije. Svu tu argumentaciju koju predstavnici RS učestalo iznose, međunarodna uprava i vodeće političke partije iz Sarajeva su odbacile i tako je došlo do zakona da se odluke Ustavnog suda BiH više ne priznaju u entitetu. Iz RS nude da se donese poseban zakon o Ustavnom sudu po kojem bi strane sudije otišle, a budući sastav bi bio tri člana iz ovog entiteta i šest iz Federacije BiH. Prilikom odlučivanja mogla bi biti dovoljna prosta većina, ali u konačnom bi svaku odluku morao priznati bar jedan sudija iz konstitutivnih naroda. U Sarajevu su to razumeli kao udar na ustavni poredak i pokušaj secesije Republike Srpske. Kristijan Šmit je poništio oba zakona parlamenta RS i još delimično izmenio Krivični zakon Bosne i Hercegovine po kojem svako negiranje njegovih odluka i odluka Ustavnog suda predstavlja krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina robije. Iz Tužilaštva BiH su odmah saopštili da su im izmene Krivičnog zakona olakšale posao, što su mnogi razumeli da spremaju optužnice pa i hapšenja. Dodik nije časio ni časa već je odgovorio da se Šmit lažno predstavlja, da nema legalitet ni legitimitet Saveta bezbednosti, da se zakoni neće povlačiti, već da se priprema zabrana delovanja i drugih institucija sa nivoa BiH u Republici Srpskoj, kao što su Tužilaštvo i Sud BiH, pa SIPA-e (policijska agencija na nivou BiH), zatim OBA-e (obaveštajna agencija)... On dalje predviđa da bi se do kraja godine mogao održati i referendum o statusu Republike Srpske. Predviđa da bi, ukoliko dođe do daljeg opasnog zaoštravanja prilika, mirovne snage mogle stati na međuentitetsku liniju razdvajanja. Ima, dabome, još štokakvih detalja kojima bi se mogle ilustrovati najnovije ozbiljne podele i konceptualni sukobi u BiH, ali u svim ozbiljnim i onim drugim analizama ističe se da drama ide u zaplet kakav nije viđen od rata do danas. Mnogi veruju da međunarodna uprava ima nekakav plan po kojem BiH treba dodatno centralizovati i unitarizovati kako bi se ubuduće sprečila i svaka pomisao o disoluciji ove države. Po toj teoriji Dodik i njegovi ljudi su pod potpunom kontrolom Moskve i pokušavaju proizvesti sukob u ovom delu sveta kako bi se zapadni centri o jadu zabavili. Čak se predviđa da bi moglo doći do zabrane političkog delovanja samog Dodika, a poslednjih dana se spominje i mogućnost njegovog hapšenja. Na drugoj strani su analize koje veruju da se pravi BiH po meri najbrojnijeg naroda - Bošnjaka, a da se Srbima i Hrvatima namenjuju uloga i prava nacionalnih manjina. Sve pod obrazloženjem da se da izrazita prednost građanskim u odnosu na kolektivna nacionalna prava. Tako bi preoblikovana BiH, u odnosu na Dejton, brzo ušla u NATO, a onda, verovatno, i u Evropsku uniju. Dodik sve to razume kao, kako ističe, veliku prevaru i zato je odlučio da ide u čeoni sudar kako sa međunarodnom upravom tako i sa ambasadama najmoćnijih zapadnih zemalja. Međusobno se vređaju kojekakvim rečima kakve bi se teško mogle naći u diplomatskoj praksi. On celu svoju politiku temelji na činjenici da se odnos snaga u svetu menja. Veruje, ili samo tako plaši zapadne predstavnike, da je moguće ujedinjenje Srbije i Republike Srpske. A ako nije, onda barem da dobije što samostalniju poziciju Republike Srpske u okviru BiH. Na unutrašnjem planu u Sarajevu programski i ideološki različite političke grupacije pokušavaju da naprave, kako zovu, probosanski blok koji u potpunosti podržava najnovije poteze Kristijana Šmita, sve više pričaju o građanskoj državi i ne biraju reči kad govore o Republici Srpskoj. Najvažnije hrvatske političke grupacije poslednjih dana kao da se, za razliku od ranijih vremena, pomalo distanciraju od Dodika, bolje obavešteni veruju da je to po sugestijama Zagreba. Dodikova pozicija je znatno komplikovanija. NJegova partija, SNSD, ima poverenje tek trećine biračkog tela i tako je to već tri izborna ciklusa, Vladajuća koalicija broji šest-sedam različitih partija i pokreta. Čak su dobili i podršku najveće opozicione parije, SDS, kad je na dnevnom redu bio Ustavni sud BiH. Ali, bez obzira na te činjenice on se ponaša kao da ima apsolutnu vlast, prečesto vređa sve one koji nisu njegovi i koji ga ne slede bespogovorno, previše lako u mnogima vidi izdajnike i izdaju. Te pukotine na unutrašnjem planu slabe mu poziciju u sudaru sa međunarodnom upravom i Sarajevom. Utisak je da mu nije trebao ni sukob sa većim delom novinarske zajednice jer po svaku cenu pokušava progurati i Zakon o kriminalizaciji klevete. Sve u svemu, otvara frontove na sve strane. Očekivano, u najnovijoj višeslojnoj krizi u BiH ruska i američka ambasada našle su dobar poligon da se sudare i razmenjeno je nekoliko saopštenja i izjava gde su pozicije, jasno je, potpuno suprotstavljene. I svako ima svoje favorite, a svima su puna usta demokratije, ljudskih prava i suverenog odlučivanja. Biće ovde, po svoj prilici, još vrlo dramatičnih događaja koje neće moći prekriti oni sa drugih neuralgičnih tačaka planete. Branislav Božić