Nek se spremi, nek se spremi…

Glumci mogu da odahnu, neka se spreme studenti! Tako bi se ukratko mogla opisati situacija poslednjih dana kada su u pitanju protesti i odnos vlasti prema njima. Istaknuti glumci i glumice koji su bili na meti naprednih jurišnika u prethodnom periodu ostavljeni su, kao po komandi, na miru onog trenutka kad im je funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović uputio izvinjenje i rekao da je takav odnos njegovih stranačkih kolega prema glumcima neprimeren. Kao da je to značilo „Obustavi akciju!“, pa su jurišnici akciju, jelte, i obustavili. Definitivnu tačku na tu priču stavio je i predsednike Srbije Aleksandar Vučić, koji se takođe izjasnio o temi u fazonu „ne treba to tako, politička borba je jedno, ali ne treba vređati“ i tako dalje i tako dalje. Sve u svemu, dva Gandija od ljudi rekla su svoje i kampanja je stala. Iako je Đukanović tvrdio da je nije ni bilo. Naravno, političari ko političari, ne mogu da miruju, uvek moraju nekoga da prozivaju, pa je tako ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović brzo pronašao novu metu. On je napao studenta Pavla Cicvarića, koji je govorio na protestu, a osveta za to je bila čitanje u parlamentu podataka o imovini njegovog oca, kao i pokazivanje njegove fotografije. Novoj akciji se pridružio i Martinovićev kolega iz ministarstva, državni sekretar Đorđe Dabić, a sve se završilo tako što su se studenti promptno okupili ispred Skupštine kako bi podržali napadnutog kolegu. Sa druge strane, studentkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković, koja je govorila na najnovijem protestu, rekla je, između ostalog, da je odlučila da govori na protestu iako će možda biti targetirana od strane moćnika baš kao i njen kolega Pavle Cicvarić. Nije bila baš tako targetirana, ali svakako se na njen govor osvrnuo opet funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović na Tviteru. On je, da parafraziramo, naveo da je studentkinja pričala sve same gluposti i ako su nam ovak’i studenti, mi nemamo čemu da se nadamo, kuda ide ovaj voz, ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo, šta nam rade! Za to vreme, jedna druga mlada žena po imenu Nina Kovačević, inače producentkinja i jedna od urednica na televiziji Pink, sa terase te televizije pokazivala je okupljenim demonstrantima srednji prst, tačnije dva, čime smo otprilike dobili i odgovor na pitanje hoće li Željko Mitrović da ukine „Zadrugu“, a gandijevski i analitičarski nastrojeni Đuka se o ponašanju ove devojke nije izjašnjavao. Da je Nina pokazivala nepristojne stvari vlastima ili, ne daj bože, predsedniku, našla bi se ne samo u Đukinim tvitovima, već i u svim informativnim emisijama televizije sa čije je terase gestikulirala, a možda bi pao i neki celodnevni vanredni program, ko zna. Ovako, na meti su se našli samo neki studenti zavedeni destruktivnim i dekadentnim idejama pravde, poštenja i slobode, deca koja misle da mogu tek tako da kažu šta misle o društvu u kojem žive, a da za to ne snose baš nikakve posledice i koji čak pred vlast ispostavljaju i nekakve zahteve, umesto da samo pognu glavu, ćute i budu zahvalni na svemu što vlastodršci rade za njih. Tako je slogan „Za našu decu“ dobio još jednu fusnotu - za našu decu, ali ako ta deca nisu lajavi studenti i studentkinje koji imaju mišljenje i jaku želju da ga iznesu.