Letnje čarolije

Leto je tek počelo, a iz Srpske napredne stranke curi na sve strane. Ali ne curi onako lepo, da osvežava, već... nekako neprijatno. Nije da nismo znali. Takozvani botovi već evo deceniju nas pljuju, vređaju, šikaniraju, targetiraju i žigošu usudimo li se da prozborimo koju kritičku na račun voljene im Srpske napredne stranke i još voljenijeg bivšeg joj predsednika Aleksandra Vučića. Paradoksalno je što to rade o našem trošku, od poreza, dažbina i nameta koje svi mi svakodnevno uplaćujemo u državni budžet. I jeste da bi u nekoj dosadnoj teoriji taj budžet trebalo da se troši konstruktivno i u interesu svih građana, ali to je samo dosadna teorija. U praksi, taj budžet se troši u interesu pojedinih građana, onih politički podobnih i lojalnih, a oni neposlušni…pa ko im je kriv što su tako nakrivo nasađeni. Spiskovi botova procurili su početkom jula na Tviteru, kažu oko 14.000 njih i kažu da se procur desio direktno iz stranke. Stranka, naravno, preko pojedinih funkcionera demantuje jer kakva bi oni to stranka bila kad nisu u stanju ni spiskove svoje internet pešadije da sačuvaju, a očekujemo od njih da sačuvaju, na primer, Kosovo ili celu zemlju? Ipak, izgleda da spiskovi jesu autentični, a ta se autentičnost potvrđivala narednih dana, iz sata u sat. Građani svakog mesta u Srbiji želeli su da znaju ko su botovi iz njihovog mesta, da utvrde da li su dobro pretpostavljali za neke ljude, ako su pretpostavljali, a za druge bogme i dobro da se iznenade, jer nije baš prijatno kad saznaš da ti je na primer teča bot ili, još gore, donator SNS-a, a tebi se stalno žali kako nema žute banke kad ga pitaš da ti pozajmi nešto novca da premostiš do prvog. Prozivani su botovi imenom, prezimenom, često i fotografijama, uzduž i popreko po društvenim mrežama. Neki od njih su se branili, neki su se svađali, neki su se posipali pepelom, a bilo je i onih koji bi samo u tišini pogasili inkriminisane profile i povukli se u ilegalu. Nesreća je u tome što se ovo desilo baš usred leta, kada su sve aktivnosti, pa i botovske, stavljene na autopilot, a problem je i što botovi nemaju svoje botove da ih brane. Baš kad su desetkovani, jer i oni idu na letovanje uprkos činjenici da se njihov predsednik gnuša odmora, udario je neprijatelj u nevreme i zatekao ih sa sladoledom u jednoj i frapučinom u drugoj ruci, nespremne da reaguju. I tako je potvrđeno ono što smo manje-više svi znali, a to je da neki baš neophodan papir čekamo dve godine ili da neka nadležna služba od koje tražimo pomoć nikako da izađe na teren jer neki tamo Boža, umesto da napiše, najzad, taj papir ili da reaguje po prijavi o kakvom komunalnom problemu, kuca po vasceli dan kako je Vučić super i kako su oni koji misle drugačije mrzitelji Srbije i domaći izdajnici. Taj ponosni vlasnik radnog mesta u javnoj službi prosto nema vremena da se bavi svojim poslom jer eto ima preča posla. Svaki komentar se broji, svaki retvit ulazi u evidenciju, svaka pljuca po neprijatelju znači još jedan dan duže na državnim jaslama, a ako vam treba papir… e pa, učlanite se lepo u partiju, pa malo plusići, pa malo komentarčići, pa tek onda papir. Ovo je ozbiljna država, zna se valjda neki red.