Jedan (ne)običan dan u EPS-u

U četvrtak, 13. jula 2023. javnost u Srbiji je saznala nekoliko stvari koje se tiču elektroenergetike. Prva među njima je da je pri kraju javna rasprava o energetskoj strategiji do 2030, sa projekcijama do 2050. Druga, takođe važna, jeste da su građani imali priliku da vide i novog v. d. direktora AD EPS, Dušana Živkovića, mada nisam upamtio ništa što je rekao, ako je nešto i rekao. Treća, za rijalitijima naviknutu, vaspitanu i zainteresovanu javnost verovatno je bila radosna vest da se ministarka rudarstva i energetike, Skupština AD EPS (Skupštinu čini samo jedan član, a to je ministarka), bivša bankarka, Dubravka Đedović, ikona mode, sprema da 6. avgusta, u jednom veličanstvenom veselju, postane mlada nekog Damira Handanovića, na opštu radost nacije. Ona suštinski zainteresovana javnost, zaposleni u EPS-u, umirena izjavom ambasadora Kraljevine Norveške u Republici Srbiji, da neće biti masovnog otpuštanja, radili su taj dan na poslovima pregovaranja o eksproprijaciji, kopanju otkrivke, kopanju uglja, tračnom transportu do utovarnih mesta uglja u vagone, njegovom transportu do istovarnih mesta, odlaganju na deponije ili pravo na mlinove, sagorevanju u ložištu, zagrevanju vode u kotlu, praćenju rada turbine, transportu pepela, prečišćavanju dimnih gasova, predaji proizvedene energije prenosnoj mreži, trgovini strujom, remontima, praćenju hidropotencijala, popuni akumulacija, radu pumpe, praćenju rada turbine u hidrocentralama, predaji tako proizvedene struje prenosu… Radili su ono što rade svaki dan, 365 dana u godini. Tako radeći, usput su komentarisali energetsku strategiju, i na njih su „umirujuće delovala“ saznanja da je bivši v. d. direktora EPS-a, Miroslav Tomašević, nakon što nije zadovoljio potrebe i zahteve Dubravke Đedović, ministarke energetike i Skupštine AD EPS, dobio aneks ugovora o radu sa ponudom da postane šef službe održavanja u službi održavanja postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase. Takva ponuda je jednostavno ponuda koja predstavlja zalog za budućnost, jer svi u Srbiji nisu svesni da Tomašević jeste dokazani stručnjak u oblasti elektroenergetike, a budućnost srpske elektroprivrede (verovatno po energetskoj strategiji do 2030. i do 2050) jeste proizvodnja iz biomase, jer tu je najveći potencijal. Naravno, malu zebnju među zaposlenima izazvalo je razmišljanje o informaciji koja je među nas stigla od našeg predstavnika u Nadzornom odboru AD EPS (zaposleni imaju svog predstavnika tamo), da je jedan član NO, rodom iz Kraljevine Norveške, na čistom engleskom jeziku, u raspravi o strategiji, nedvosmisleno izjavio da oni tu predstavljaju i zastupaju interes privatnog kapitala (za proveru tražiti uvid u zapisnik)??? Op, šta reče? Privatni kapital u akcionarskom društvu sa 100 odsto akcija u vlasništvu države Srbije? Moguće da je grešku napravio prevodilac, mada šta u stvari radi prevodilac na sastancima NO najvećeg državnog preduzeća? Odgovor se možda može naći u razmišljanju da je možda neko u postupku pregršt sprovedenih privatizacija u prethodnom periodu, privatizovao i državu, pa sada kao vlasnik države i svega u njoj, zaključio da građani Srbije ne znaju da proizvode i upravljaju električnom energijom. Sigurno je to, nema šta drugo. Svih nas 19.000 i nešto, uz kolege iz ćerki firmi, što broj zaposlenih povećava na nešto više od 26.000, bezbrižno dočekasmo 15.00 sati i neki odoše kući posle napornog radnog dana, a neki i ostadoše da rade i posle toga, jer radimo u smenskom režimu rada (to je režim rada u kojem zaposleni ili grupe zaposlenih smenjuju jedni druge na radnim mestima koja su posednuta 24 sata dnevno 365 dana u godini) na poslovima proizvodnje električne energije, jer ona je potrebna građanima i posle 15 sati. Tačnije, potrebna je 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Potrebna je, dakle, i noću, kada se ne može proizvesti iz energije Sunca, a potrebna je i kada, kao tog 13. jula, nema ni daška vetra, pa se ne može proizvesti ni iz snage vetra. Eventualno može iz biomase, ali za tu proizvodnju ne brinemo, jer će o održavanju tih postrojenja brigu možda voditi Tomašević. Dobro, jesmo malo zabrinuti, jer naše preduzeće zna da jesmo, ali na sudu tvrdi da nismo smenski radnici, jer takav oblik rada se posebno plaća. Tačnije, Zakonom o radu iz 2006. utvrđeno je pravo na uvećanje zarade od najmanje 26 odsto za smenski rad. Još te 2006. prinudiše nas da na sudu potražimo pravdu i primenu Zakona da bismo ostvarili to pravo. Neki među nama (smenski radnici Kolubare) relativno brzo ostvariše to pravo, neki nikada, a neki (smenski radnici TENT-a i Kostolca) napokon počeše da ostvaruju to pravo presudama Vrhovnog kasacionog suda u periodu od 2018. do 2021. To se nikako nije dopalo pravnicima EPS-a, pa se oni požališe onome što je privatizovao državu, pa samim tim i pravosuđe, i on iz džepa izvuče poslednji adut, čuvenog „kadiju“ Dragišu Slijepčevića, koji u svom stilu zaštite privatne državne imovine, kao i u slučajevima građana oglobljenih od banaka u postupcima obrade kredita, ili „zlih“ i „preplaćenih“ tetkica i vannastavnog osoblja, koji htedoše još i regres i topli obrok, presudi da tužioci za smenski rad nisu u pravu. I preinači ranije donete presude u korist tužilaca-radnika. EPS-ovi pravnici, brže-bolje, da se što pre dokažu predstavnicima privatnog kapitala u novom Nadzornom odboru AD EPS, počeše da pritiskaju smenske radnike da vrate pare, jer pobogu neosnovano su se obogatili - iako su novac dobili sudskom presudom. I tako, više od 1.500 smenskih radnika TENT-a i TE-KO Kostolac, umesto da se raduju planiranom svadbenom veselju Skupštine AD EPS i da rasterećeno dolaze na posao i proizvode tu struju, brinu brigu kako da ubede banke da im odobre kredite - jer ionako su prezaduženi – da bi vratili to što ih učini neosnovano ,,bogatim“. No, dobro, imaju brigu manje jer neće biti masovno otpušteni s posla, jer njih/nas ionako nema dovoljno... Pa, ukupno proizvodnih radnika u AD EPS nema više od 10.000. Ček, ček, pa najava da „neće biti masovnog otpuštanja“ ne znači da neće biti otpuštanja. A ako bude otpuštanja, sigurno će ga biti tamo gde je detektovano da ima viška i to je sigurno među onih 16.000 preko ovih 10.000 proizvodnih radnika... Da li je izvršena detekcija? Mislim da će država i predstavnici privatnog kapitala u NO, ipak, ići na stimulativne otpremnine. Ako tako reše, pa napokon, dosta je, uzeću stimulativnu otpremninu i odoh kuda me noge nose... Ne mogu više, premoren sam, ovo mi je 15. smena u poslednjih 20 dana... Nek im struju posle prave onih 16.000... Veći problem od mog odlaska je što sam nekako siguran da će, ako se ovako nastavi, uz otpremninu AD EPS napustiti i doskorašnji v. d. direktora Miroslav Tomašević, kao i još neki njegovi najbliži saradnici, koji su u međuvremenu, kao po kazni, raspoređeni na nova, po mnogim parametrima skoro nebitna radna mesta. Epilog: „Izveštaj o vanrednom događaju: Dana 13. jula 2023. godine, u 15 sati i 30 minuta, u stanici Obrenovac, prilikom izvršenja rasporeda manevara, došlo je do ozbiljnog povređivanja manevriste G. O. (stradali jetra, slezina, rebra, pluća....). Nakon nekoliko poziva na dostupne telefonske brojeve Hitne pomoći, na koje se niko nije javljao, povređeni je dežurnim vozilom prebačen do hitne službe DZ Obrenovac. Drugih nepravilnosti nije bilo. Vremenske prilike: Sunčano, bez vetra, temperatura +38 stepeni Celzijusa.“ Otpravnik vozova M. N. Nastaviće se… Autor je radnik i sindikalni aktivista EPS-a, predsednik Resornog odbora SDS za sindikalna pitanja