Opasna moć stihije

Pred američkim Kongresom u prvim danima ove godine čuo se govor koji je napisan uz pomoć veštačke inteligencije (artificial intelligence - AI). NJega je pročitao republikanac DŽejk Očinklos, prilikom razgovora o stvaranju američko-izraelskog centra za AI, a sastavio ga je uz pomoć Čet GPT-ija (CHAT GPT), programa koji može da razume ljudski jezik i odgovara na pitanja. Pošto je ukucao temu i dodao još nekoliko puta uputstva, dobio je rečenice poput „Moramo da sarađujemo sa međunarodnim partnerima, kao što je izraelska vlada, i da obezbedimo da SAD zadrže ulogu lidera u istraživanju i razvoju AI i odgovorno istražujemo mnoge mogućnosti koje tehnologije u razvoju pružaju.“ Niko nije primetio ništa čudno i govor je propraćen kao i svi drugi. Mesec dana kasnije u Australiji, poslanik DŽulijan Hil pročitao je pred parlamentom govor koji je takođe napisan uz pomoć AI, želeći da upozori na nadolazeću eru veštačke inteligencije, koja sa sobom nosi ogromne mogućnosti zloupotrebe. Najzad, prošlog meseca, u Nemačkoj je , u crkvi punoj vernika, održana misa koju je vodila AI, a da vernici nisu primetili preveliku razliku, osim možda da nije bilo previše emocija. Veštačka inteligencija, pod kojom se podrazumevaju računarski sistemi koji oponašaju prirodnu inteligenciju, funcioniše tako što uz prikupljanje ogromnog broja podataka registruje pravilnosti i na osnovu toga rešava zadatke. U današnjem načinu života ona se već koristi svakodnevno, od profila korisnika telefona ili mreža, koji se prave na osnovu podataka o tome šta korisnik najčešće posećuje, pa onda sistem sam izbacuje izabrane vesti ili preporuke za kupovinu ili bilo šta što je registrovano kao interesovanje, do pomoći u medicini, kod rehabilitacije pacijenata. Ono što nastupa je nova revolucija, koja je iz IT sektora već uveliko prešla na sve druge nauke i oblasti života. Nevolja je što je tako rastuća moć prepuštena stihiji. Programi poput Čet GPT-ija mogu da oponašaju ljudsko ponašanje na mnogo načina, kako se već pokazalo mogu da čitaju, da pišu, da sastavljaju govore, da drže mise, da odgovaraju na pitanja, da urade još mnogo toga. Sredinom maja Sem Altman, generalni direktor kompanije Open AI koja je razvila Čet GPT, govoreći u Senatu, ukazao je na potencijal AI u rešavanju velikih problema čovečanstva kao što su klimatske promene ili lečenju teških bolesti poput raka, ali i upozorio na mnoge opasnosti, ukoliko se njeno korišćenje ne ograniči zakonima, naglasivši da veštačka inteligencija „postaje sve moćnija“. Najzad je ova tema stigla i do Saveta bezbednosti. Na prošlonedeljnom zasedanju posvećenom veštačkoj inteligenciji, u uvodnom obraćanju Antonio Guteres, generalni sekretar SB, rekao je da će „AI uticati na sve aspekte naših života“ i pozvao da se osnuje novo telo UN koje bi podržalo napore da se vlada ovom izuzetnom tehnologijom. „Debata je prilika da se razmotre uticaji AI na mir i bezbednost, jer politička, pravna, etička i humanitarna zabrinutost uveliko rastu. Dok vlade, velike kompanije i organizacije širom sveta rade na AI strategiji, čak ni njihovi kreatori nemaju ideju gde ta zapanjujuća tehnologija može da odvede“, rekao je Guteres i pozvao članice SB da se što pre pozabave ovim problemom, „jer ovo što vidimo je tek početak“. Taj je početak već doneo mnoge novine i otvorio mnoga vrata, od nauke do svakodnevnog života, ali bi mogao doneti i velike opasnosti i po ljudski rod. Da su rizici ogromni saglasni su i sami osnivači velikih kompanija, poput Ilona Maska ili Stiva Voznijaka, koji su već upozorili na rizike. „Ne možemo da zaustavimo tehnologiju“, rekao je Voznijak. „Ali možemo da pomognemo ljudima da bolje razumeju opasnosti i prevare i pokušaje krađe podataka. Čovek zaista mora da preuzme odgovornost za ono što generiše veštačka inteligencija.“ Ivana Janković