„Ćelavi Isus“ iz Rsovaca

Mislio sam da su prošla vremena Nušića, pa i druga Tita, kada su tajne službe otvarale pisma sumnjivim licima. I, `ajde što se pisma i danas otvaraju i zatvaraju, i to veoma nespretno, već ta pisma, kao u mom slučaju, putuju od Bele Palanke do Beograda po dvadeset dana?! A dopisujem se sa mojom prijateljicom Gretom Štajner iz Zemuna, jer mi je dosadilo elektronsko četovanje „bez duše“. Vratili smo se klasičnim pismima, pisanim rukom, flomasterom na papiru. Ali, gle, za naša pisma se, izgleda zainteresovala i BIA, računajući da tu nešto sumnjivo ima. I neka BIA radi svoj posao, ali, eeej, da dvadeset dana tumače šta to pišem Greti, to mi je krajnje neprofesionalno, gotovo sumanuto! A, ako grešim, ako BIA moja pisma ne zadržava dvadeset dana, onda, evo, pitam Zorana Đorđevića, direktora JP Pošta Srbije, o čemu se tu radi!? Da li i u pošti otvaraju pisma, onako, iz dosade ili da vide ko se to danas ovako anahrono dopisuje kao u vremena Ane Karenjine. I kada stigosmo do Tolstoja, `ajde da vam kažem da mu je Nikolaj Notovič, u Jasnu Poljanu, doneo knjižicu o „indijskom Isusu“. A pre dvadeset i kusur godina objavio sam u NIN-u, i to na naslovnoj strani, fresku „Ćelavog Isusa“ iz pećinske crkve u Rsovcima, iznad Pirota. Sećam se, nastala je prava panika u Crkvi i u Akademiji. Tim pre, što sam u podužem tekstu tvrdio da je to još jedan dokaz da je Isus mladost proveo u Indiji. Prošle nedelje bio sam, po ne znam koji put, u Rsovcima, ali sada kao gost poznatog niškog hirurga Nebojše Đenića, inače, mokranskog zeta. Naravno da sam se popeo strmim stepenicama do pećinske crkvice u kojoj je, na steni, oslikana freska „Ćelavog Isusa“ kao mladog budističkog sveštenika. Očekivao sam da mi Isus još nešto kaže o sebi, a on mi je samo šapnuo: „Ti si Srbima o meni sve rekao, a na njima je da li će da ti poveruju! Ja sam rodom iz Ohrida, a ako Srbi i dalje veruju da sam iz Nazareta, onda im nema spasa! I dalje će biti ovce za šišanje!“ E, sad, otkud „Ćelavi Isus“ u Rsovcima? Pretpostavlja se da je delo nekog isposnika sa Sinaja, a oni nisu poštovali episkopske cenzure. Prema nekim istorijskim podacima, ovde su bili već u vreme cara Lazara. Zna se da su oni cara Lazara držali u manastiru Gornjak četrdeset dana i da su ga ubedili da zaustavi sultana Murata, koji je krenuo za Beč i kroz Srbiju je hteo samo da prođe. K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovde se ubacuje: „Sinaiti su sigurno caru Lazaru rekli da je Isus sin Aleksandra Velikog, te da je detinjstvo i mladost proveo u Indiji. I da je odande došao da bi povratio očevo carstvo od Rimljana. A sinaiti su, sigurno, ubedili cara Lazara da bi i on, poput Isusa, trebalo da stane na put Turcima...“ Moje je, pak, da ovih vrelih dana spasavam žedne pčele koje se dave u Mokranskom vrelu. Samo u prošlu sredu spasao sam ih tri. Na dlanu sam iznosio, jednu po jednu, na obalu, a one bi samo prosušile krila i odletele. One se, bre, nezahvalnice, ni Isusu ne bi zahvalile. Ali, šta ćeš, takve su danas pčele! Nisu kao što su nekad bile, a sve ih je manje i manje! I sve to govori da će, uskoro, doći i kraj ljudskom rodu, sve i da ne bude trećeg svetskog rata. Jer, čovek od pčele zavisi kao od boga! Ali, pazi šta se dešava?! U subotu rano ujutru, Greta iz Zemuna mi javlja: „Zamisli, stiglo mi je pismo koje si mi juče pisao! Neotvarano je i na njemu piše - prioritetno!“ Moja Crna nije iznenađena: „Tebi je BIA, izgleda, ušla u mozak i znala je da ćeš, u ovoj kolumni, da ih `opališ`! I, bajdvej, mani se toga da Srbe raspomamljuješ `Ćelavim Isusom`! Dosta je što smo imali jedan Kosovski boj!“