Arhiva

Bojkotom do ispunjenja zahteva

Nenad M. Kostić | 20. septembar 2023 | 01:00
Bojkotom do ispunjenja zahteva
Majski masakri – eto sažetog naziva za tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“ i selima oko Mladenovca. Postupci i propusti vlastodržaca povodom majskih masakara prepunili su ne čašu nego bure zlodela. Vlastodršci i njihovi botovi tvrde da nisu krivi. Legalistički, možda nisu; moralno, verovatno jesu; saznaćemo. Bilo kako bilo, varani i vređani građani ustali su. Otada mnogi uporno protestuju protiv korumpiranih vlastodržaca širom rastočene Srbije. Vlast grubo i smušeno kleveće savesne građane na prostačkim televizijama i u osramoćenoj Narodnoj skupštini. Klevetama podstiču otpor građana. Redovno demonstriram. Prija mi zajedništvo sa ideološkim istomišljenicima, sličnomišljenicima, raznomišljenicima. Nacionalisti i levičari, četnici i komunisti – svi se protive štetočinama na vlasti. Građani dovode pse. Kad bih dovodio macu Miju na povocu, ujedinile bi se i reponje. Protesti uspevaju mada vlastodršci uporno ignorišu javne zahteve protestanata. Vlastodršci su smušeni i pasivni. Miruju uzdajući se u Gašićevu policiju i Vulinovu BIA-u. Nadaju se da će građani leći na rudu. Naprotiv, građani su odlučni. Aleksandar Gubaš pokazuje brojevima i količnicima da (relativno) najmasovnije demonstriraju građani u Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Šapcu. Vladajuće stranke platiće na lokalnim izborima, idućeg proleća. Vrag je odneo šalu. Oduprimo se raznovrsno, jače: Opozicioni političari organizuju protestne zborove iz pozadine. Koliko vidim, političari biraju zborna mesta, trasiraju šetnje, daju mikrofon žrtvama režima. Zborovi i šetnje postaju prijatna rutina, ali posle 13 repriza lako predviđamo buduće ishode. Organizatori su najavili „radikalizaciju“ protesta. Ne vidim je. Organizatori zaboravljaju staro pravilo - ne blefiraj, ako zapretiš, postupi. Predlažem sugrađanima da se i pojedinačno odupiru režimu, a opozicionim političarima da ispune napuštenu pretnju i pojačaju zajedničke proteste. Moje akcije: Na zborovima i u šetnjama nosim po četiri transparenta u visokom stativu nad glavama sugrađana. Sastavljam nove, prigodne parole za svaki zbor; ne repriziram ih. LJudi, ne ja, fotografišu transparente i pokazuju ih na društvenim mrežama. Obremo se na televiziji. Beogradska filharmonija proslavila je stoti rođendan koncertom sa Zubinom Mehtom, slavnim dirigentom. Posle koncerta, u foajeu Kolarca zapazio sam ministarku Maju Gojković. Prolazeći pored nje upadljivo sam prstima stisnuo nozdrve kao da izbegavam miris. Dve nepoznate dame odobrile su gest. Jedna mi je potvrdno klimnula glavom, druga mi se obratila u hodu. Ministarka se nije pokajala, ali prolazna solidarnost prijala je nama troma. Pred izbore povremeno izvodim „građansku samozaštitu“ od lažljivih štampanih stvari nalik novinama. Subotom ujutro u obližnjoj prodavnici otkupim celu dostavu Informera i Srpskog telegrafa da bar dva dana ne bi sluđivali moje komšije. Postavim dve hrpe pored kontejnera i meko pozivam prolaznike da zahvataju sa hrpa i bacaju lažljive štampane stvari nalik novinama u kontejner. Većina pristane; popričamo. Za sat-dva potrošim obe hrpe. Moj predizborni performans manjkav je. Podižem tiraž papirnom otrovu; ko hoće otrov, nalazi ga u drugim prodavnicama. Performans je, ipak, koristan jer pokreće građane. Primena bojkota: Englez Čarls Bojkot (Charles Boycott) bio je nadzornik poljoprivrednog gazdinstva u Irskoj dok su ona i Velika Britanija činile Ujedinjeno Kraljevstvo. Kad je 1890. žetva podbacila, ugroženi zakupci, Irci, tražili su smanjenje zakupnine. Nadzornik je pokušao da otera Irce sa gazdinstva. Oni su obustavili rad. Trpeći prolaznu oskudicu podstakli su solidarnost Iraca i uspeli: lokalni trgovci prestali su da posluju sa nadzornikom; poštar je prestao da mu donosi poštu. Nadzornikovo prezime ušlo je u jezike: boicot na španskom, boycot na holandskom, boykot na turskom, bojkoto na esperantu. Bojkotaši izbegavaju proizvod, osobu, obavezu, organizaciju, državu da bi obrukali protivnika i primorali ga da promeni ponašanje. Zakoni slobodnih društava uglavnom dozvoljavaju bojkot, jer je nenasilan i dobrovoljan. Građani smeju da stupaju u odnose pa smeju i da prekidaju odnose. Bojkot je moćan jer je zakonit. Istorija pokazuje da meta bojkota reaguje trojako: trpi, poklekne, upotrebi nezakonitu silu ili prinudu. U eri interneta bojkoti se lako organizuju. Ako se dobro pripreme i planiraju, rastu i uspevaju. Bojkotujmo oslonce režima: Neko je predložio bojkotovanje naručilaca reklama na televiziji Pink. Rado pristajem, mada vidim prepreke. Gledaoci Pinka znaju ko se reklamira, ali neće protiv „svojih“. Protivnici Pinka ne gledaju ga, pa ne znaju koga da bojkotuju. Potrebno nam je agilno vođstvo. Neka opozicioni političari pogledaju štetan program sramne televizije, i saznaju ko se tamo reklamira. Neka daju spisak tih „meta“ građanima. Neka usmeravaju bojkot na „mete“. Klijent sam Telekoma za telefon i internet. Mada redovno plaćam, stalno me podseća i preti ukidanjem ako ne platim. Tako dosađuje i drugima. Očito, nedostaju mu prihodi uprkos subvencijama iz javnih finansija. Obratio sam se SBB-u, čiji dnevnik na N1 gledam, ali ta firma obavezno u paketu nudi i pretplatu na televiziju, koju neću, jer nemam televizor. Tako ostajem zarobljenik prorežimskog Telekoma. Odlažimo plaćanje: Korumpirani vlastodršci i njihovi pajtaši zloupotrebljavaju javne budžete, novac građana - lažiraju tendere, ugrađuju se u gradnje, naplaćuju neurađene poslove, vuku plate za fiktivna zaposlenja, mite birače pre izbora, koriste javne službenike kao botove, ko zna kako još. Zato građani imaju moralno pravo da umanje priliv novca javnim ustanovama. Ako mnoga domaćinstva širom zemlje istovremeno obustave uplate komunalija Infostanu i struje EPS-u, vlastodršci će ispuniti zahteve o koje se oglušuju. Ovde se, međutim, moralno pravo sudara sa zakonskom obavezom, jer je neplaćanje kažnjivo. Neka nas opozicioni političari i stručnjaci organizuju da zajedno i nekažnjeni odložimo plaćanje. Većina šetača odazvaće se jer je nečinjenje lakše od činjenja; odlaganje je lakše od hodanja. Odazvaće se i nešetači, pogotovo oni koji kubure sa novcem. Izostaće oni koji plaćaju automatski, sa žiro računa. Niko neće trajno odbijati da plaća nego će sačuvati novac i namiriti dug. Mislim da bi vešto planiran otpor već malog dela stanovništva (domaćinstava) uspeo posle dva-tri meseca. Pojedinačna akcija propala bi. Lokalne vlasti i javna preduzeća kaznili bi pojedince uz pomoć javnih izvršitelja i organa sile. Solidarna akcija uspeće ako se odazove već manjina građana (domaćinstava). Pasivan otpor širom zemlje preplaviće i paralizovaće službe jer one uteruju dug tromo, birokratski. Sporadični postupci službi protiv malobrojnih pojedinaca naljutiće građane i omasoviti otpor. Ne strahujmo: Dugu se dodaje kamata, ali mala. Dugovi Infostanu i EPS-u samo malo bi porasli za nekoliko meseci neplaćanja. Trajne neplatiše ispaštaju zbog višegodišnjih dugova, ali ovde je reč o odlaganju, privremenom bojkotu. Pravnici bi trebalo da pomognu političarima da pripreme zajedničku akciju građana. Ako zatreba, pomoći će nekima. Saznajem da su Nišlije pre mnogo godina probale građansku neposlušnost, pa omanule. Neka iskustvo iz neuspeha posluži organizatorima radi uspeha. Privremeni bojkot nosi umeren rizik malobrojnima i sitan trošak za kamatu na dug svima. Uspeh će popraviti društvo i ubrzati pad štetočina sa vlasti.