I njihove su maske pale

Dan ili dva nakon što se srpskim medijima raširila vest o tome da je Republičko javno tužilaštvo predložilo Ustavnom sudu da zabrani udruženje Levijatan, britanski je Gardijan objavio da Britanci koji kroz jogu, meditaciju i masaže tragaju za duševnim mirom, na kraju tunela sve češće pronalaze teorije zavere. Ta je teza oličena slučajem neke DŽejn iz Devona, koju su počevši od 2020. drugarice iz meditacione grupe prvo pokušavale da ubede da kovid ne postoji - čak i dok je zbog njega ležala u bolnici - potom da su skromni pokušaji engleskih gradova da srede saobraćajni haos zapravo podla šema zlih globalista koji žele da nas zatvore u geta, a šta je bilo sledeće, DŽejn nije saznala, jer je rešila da duševni mir potraži drugde. Čitalačke nevolje potiču od toga što je fabula smešna, a tema ozbiljna, jer tekst DŽejmsa Bola ilustruje da ideološki kompleks koji zovemo „ekstremnom desnicom“ ima brojne kapije. Odskočna daska ekstremne desnice su stvarni ljudski strahovi i legitiman ljudski gnev, a njena svrha u tome da u službi vladajućeg poretka za te muke nudi nebulozna rešenja i pogrešne mete. Savremeni čovek ima razloga za strah i mržnju koliko i bilo koji njegov srednjovekovni predak, a savremeni ekstremisti su shvatili da propaganda ne mora uvek da počne „đonom“. Lekovi protiv smrti koje „zdravstveni establišment“ krije od običnog čoveka, sasvim su dobar početak. Kao i briga za životinje. Godine 2015, kada je Levijatan formiran, domaća ekstremna desnica nije bila u dobroj formi. Svađe unutar pokreta i sukobi između pokreta godinama su je diskreditovali, a suviše očigledna saradnja tih pokreta sa političkim sistemom srušila joj je fasadu „alternativnosti“. Ekstremistima je bila potrebna nova kapija, koja će privući ljude i van njihovih uobičajenih lovišta. A zlostavljanje životinja je em legitiman razlog za gnev em ozbiljan problem u Srbiji. Prema podacima koje je ove godine izneo N1, prijava takvog zla je od 2006. do 2020. bilo na hiljade, a samo šest odsto je stiglo pred sud. Osude su gotovo isključivo bile novčane. Ne treba zaboraviti ni to da nam je napredak interneta upravo tih godina omogućio i da brutalnije nego ikada shvatimo bol maltretirane životinje. Pod takvim okolnostima, ko ne bi pao na stereotip romantičnog snagatora koji voli kuce? Pali su mnogi. Već 2016, podseća Istinomer, Levijatan ima dvesta hiljada pratilaca na Fejsbuku. Snimaju se dok spasavaju povređene životinje i nude novac za podatke o zlostavljačima. Godine 2017. njihova se slava bliži vrhuncu jer prelazi srpske granice. Levijatan postaje interesantna tema okolnim medijima, a zagrebački Jutarnji list u februaru objavljuje bezmalo promotivni članak. „Oni su postali prava balkanska senzacija kada je riječ o skrbi za napuštene i zlostavljane životinje. Iz Srbije su, nose fantomke, ne zna se tko su ni koliko ih točno ima, ruke su im vrlo snažne i oslikane tetovažama, a sasvim je sigurno da ih nijedan zlostavljač pasa ili mačaka ne bi želio susresti u mraku“, tako je počeo tekst novinarke Jutarnjeg lista. U tragikomičnoj epizodi srpsko-hrvatskog hladnog rata, zagrebačka novinarka nije propustila priliku da zameri srpskim novinama što su se „uglavnom negativno raspisale“ o Levijatanu. No zamerka je bila nefer. Pohvalnih tekstova o momcima „britkog jezika, beskompromisnog stava, upornih u nameri i akciji“ nije nedostajalo ni u srpskim medijima, nekako uvek u onima koji su sa vlašću potpisali pakt o nenapadanju. Opet, ni prethodna opaska nije baš fer, jer je Levijatan u prvim godinama podršku uspevao da dobije i od nesumnjivih protivnika vlasti, uključujući tu i poneku javnu ličnost. A do vrha su stigli 2018, kada su, navodi Istinomer, dobili poziv za Vikend medija festival u Rovinju, „najveći regionalni festival komunikacijske industrije“. Problemi u komunikaciji, međutim, počeli su i pre toga. Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković je u februaru 2017, istog meseca u kome je Jutarnji list slavio Levijatan, zatražio policiji da ga bolje obavesti o tome ko su ti momci koji masovno prete po internetu, ali led je zaista počeo da puca tek 2020. U aprilu te godine, usred vanrednog stanja, gomila „levijatanaca“ je ispala iz svog brendiranog crnog kombija pred jednu dorćolsku romsku porodicu i deci otela psa, tvrdeći da ga zloupotrebljavaju za borbe. Taj je snimljeni napad verovatno bio kraj podrške koju je Levijatan dobijao od „umerenih građana“, pogotovo zato što su aktivisti organizacije Krov nad glavom obavestili javnost da je pomenuta romska porodica, suprotno tvrdnjama Levijatana, životinje spasavala sa ulice. U maju je član Levijatana Filip Radovanović kolima uleteo u obrenovački prihvatni centar za migrante - direktno prenoseći svoju vožnju i tiradu protiv migranata - a nakon što je uhapšen, organizacija je, i dalje usred vanrednog stanja, protestovala ispred kampa. U protestu im se pridružila i psihijatrica Jovana Stojković. Saradnju sa čuvenom protivnicom vakcinacije (ili borcem za slobodan izbor, kako sebe naziva) nastavili su mesec dana kasnije, ovaj put formalno. Iako je osnivač Levijatana Pavle Bihali još krajem 2019. tvrdio da njegova organizacija „nikada neće biti politička partija“, štaviše da se „nikada neće baviti politikom“, izborna lista „Levijatan - Živim za Srbiju“ u junu 2020. je izašla na izbore sa Jovanom Stojković na počasnom mestu spiska. Učešće na izborima po sebi je rizično za organizaciju koja se predstavlja kao „alternativa sistemu“, pogotovo ako je te izbore gotovo sve političko osim vladajuće stranke proglasilo nepoštenim. Dobili su 0,7 odsto glasova, izgubili mnogo više od toga, a autogolovi su padali i u 2021. Boris Knežević je 2020. osuđen na petnaest meseci zatvora zato što je sa drugim „levijatancima“ pretukao čoveka zbog uvredljivog internetskog komentara na račun organizacije, ali je već 2021. za medije razočarano pričao da Levijatan uglavnom služi zgrtanju para, da se i na izbore izašlo da bi se zaradilo, da se Pavle Bihali hvali vezama sa državnim vrhom, pogotovo sa Aleksandrom Vulinom; sve jedno crnje od drugog za „poštene“ ekstremiste. Pavle Bihali sve te tvrdnje negira, a ako je čitaocu to prezime poznato i mimo Levijatana, poznato mu je sa razlogom. NJegov deda i imenjak je sa bratom Otom 1928. osnovao čuvenu izdavačku kuću Nolit, a 1941. su ga Nemci streljali zbog dvostruke krivice - jevrejstva i komunizma. Nolit je jedan od mnogih stradalnika u srpskim privatizacijama, a mlađi Pavle Bihali, kao naslednik, godinama od države traži poveću odštetu. „Unuka osnivača Nolita satanizuju jer hoće svoje“, pisao je jedan režimski list dok se još divio Levijatanu. Ustavni sud je na upit Radija Slobodna Evropa rekao da tužilaštvo traži zabranu Levijatana po dva osnova - zato što je „paravojno udruženje građana“ i zato što je „njegovo delovanje usmereno na kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje“. Marko Lovrić