Zaljubljeni u obmanu

To ne bi trebalo da ima ikakvog smisla. Protiv Donalda Trampa je upravo podignuta optužnica koja ga tereti po četiri osnova, uključujući zaveru kako bi se obmanule Sjedinjene Države, te zaveru da se Amerikancima uskrate biračka prava. Tramp se suočava i s optužnicom od 40 tačaka, uključujući kršenje Zakona o špijunaži, pred saveznim sudom na Floridi, kao i sa 34 tačke optužnice pred sudom u NJujorku, a u vezi s isplatom novca za zataškavanje seks skandala. Uprkos svemu ovome, Trampova pozicija najvećeg favorita za predsedničkog kandidata Republikanske stranke na narednim izborima ne dovodi se u pitanje. Prema jednoj nedavnoj anketi, njegova prednost u odnosu na najbližeg rivala, guvernera Floride Rona Desantisa, iznosi 37 procenata. To da bi bivši predsednik mogao da završi u zatvoru njegove pristalice izgleda uopšte ne uzbuđuje. Nula procenta njegovih najtvrdokornijih pristalica smatra da je uradio išta loše, što je čudno. Još čudnije je što 43 odsto republikanaca o njemu navodno ima „veoma pozitivno“ mišljenje. Desantisu, koji se istini za volju u vlastitoj koži oseća toliko nelagodno da se zbog toga i drugi osećaju nelagodno kad ga gledaju, ne uspeva da Trampa napadne zdesna. Ali Kris Kristi, marginalno simpatičniji političar od Desantisa, s podrškom od dva odsto ima još manje uspeha u nastojanjima da se predstavi kao umereniji kandidat. Šta objašnjava ovu nepokolebljivost Trampovih pristalica? Objašnjenje teško da leži u snazi njegovih argumenata, jer on jedva da je u stanju da ponudi koherentne argumente u vezi s bilo čim. Retko kad je jasno šta zapravo misli, ili da li uopšte nešto misli. Prema činjenicama je indiferentan, ili se čak prema njima odnosi s prezirom. Ali stiče se utisak da što Tramp više laže, to se njegovim pristalicama više dopada; kao da im je lavina njegovih lažnih tvrdnji otupela sposobnost da pojme istinu. Nema sumnje da radikalne promene u načinu na koji ljudi primaju informacije imaju neke veze s ovim. Mnogi ljudi, ne samo Trampove pristalice, nalaze ugodno, ušuškano mesto unutar mehura internetom raširenih dezinformacija, kojima zamah daju muljatori koji poziraju kao novinari Foks njuza i drugih, još sumanutijih medijskih kuća. Trampistički mehur duboko je natopljen pesimizom. Nekih 89 odsto pristalica Republikanske stranke misli da su SAD u strmoglavom padu, uprkos tome što američka ekonomija pod predsednikom DŽoom Bajdenom pokazuje izuzetnu otpornost. Članovi Trampove biračke baze čak govore o nadolazećoj nacionalnoj katastrofi koju će izazvati prefrigane elite, pokvareni imigranti i zla međunarodna klika finansijera koja povlači konce globalnih dešavanja. Tramp je majstor manipulacije ovim konspiratornim anksioznostima koje osvetničko nasilje mogu da isprovociraju podjednako lako kao i ekstatično obožavanje samoproklamovanog spasioca. Više je razloga za tu anksioznost. Mnogi američki industrijski radnici osećaju se zaboravljenima u globalnoj privredi u kojoj se jeftinija radna snaga traži i nalazi u inostranstvu. Čitav niz društvenih i demografskih promena - povećan udeo nebelačkog stanovništva, oslabeli autoritet religije, dovođenje u pitanje duboko usađenih rodnih normi, seksualnih i rasnih hijerarhija - učinio je da se ljudi osete izgubljenim i, iz njihove perspektive posmatrano, uskraćenim za ono za što veruju da im pripada. Zato obožavaju lidera koji im obećava da će im „vratiti njihovu zemlju“. Najuspešniji - i najalarmantniji - od Trampovih demagoških gambita jeste da svoje nevolje sa zakonom predstavlja kao napad na njegove pristalice. Iz tima njegove izborne kampanje podizanje najnovijih optužnica upoređeno je s progonima u Staljinovom Sovjetskom Savezu i nacističkoj Nemačkoj. Nakon što je u junu protiv njega podignuta savezna optužnica, pristalicama se obratio sledećim rečima: „Na kraju neće doći po mene. Doći će po vas - a ja im samo stojim na putu.“ Istorija se nikad u potpunosti ne ponavlja, i olaka poređenja s drugim vremenima i prostorima su uvek opasna. Ali neki aspekti prošlosti ipak mogu da nam pomognu da bolje razumemo sadašnjost. U knjizi Izvori totalitarizma Hana Arent ukazala je na nešto što je i danas relevantno: namerno laganje uvek predstavlja prvi korak ka tiraniji. NJenim rečima: „Pre nego što se dočepaju vlasti i uspostave svet u skladu sa svojim doktrinama, totalitarni pokreti kreiraju lažljivi svet konzistentnosti (...) u kome, zahvaljujući pukoj imaginaciji, iz korena iščupane mase mogu da se osećaju kao svoje na svome, pošteđene beskrajnih šokova koje stvarni život i stvarna iskustva priređuju ljudskim bićima i njihovim očekivanjima.“ Nemački istoričar Joakim Fest je izrekao nešto vrlo slično ovome govoreći o „liturgijskoj magiji“ nacionalsocijalizma. Magija je bila ta, smatrao je on, koja je ljudima vratila „izgubljene osećaje uzajamnog pripadanja i kolektivnog duha“. Danas je još aktuelnije ono što je 1932, neposredno pre nego što će nacisti uništiti nemačku demokratiju, izrekao liberalni političar Teodor Hojs. On je govorio o „fantastičnom propagandnom dostignuću“ nacista, koji su „istovremeno kombinovali herojski i svetački aspekt, jednog trena insistirajući na istorijskoj veličini pobednika, a već u narednom na njegovom mučeništvu i proganjanoj nevinosti“. Današnje SAD nisu na propast osuđena Vajmarska republika. Jesu vodile katastrofalne ratove u Iraku i Avganistanu, ali nema modernog ekvivalenta Versajskom ugovoru kojim su Nemci kažnjeni za izazivanje Prvog svetskog rata. Nema ni ekonomske depresije koja bi mogla da se uporedi s onim što se dešavalo tridesetih godina prošlog veka. Ono što je možda najvažnije jeste da Tramp, mada je Vrhovni sud uspešno napunio religioznim radikalima, nije uspeo da zarobi najveći deo elite kao što je to Hitleru pošlo za rukom. Ima mladih belaca koje danas privlači krajnja desnica, ali to ne može da se poredi s podrškom koju su nacisti imali među nemačkim studentima. Ako Republikanska stranka nominuje Trampa za predsedničkog kandidata, njemu će verovatno biti teže da pobedi verovatnog demokratskog kandidata, Bajdena, nego što mu je bilo da kao muve rastera republikanske rivale. Ali videćemo da li je dovoljan broj ljudi moguće uveriti da glasaju za sve krhkijeg 81-godišnjaka kako bi se izbegla katastrofa u vidu povratka u Belu kuću kandidata kome je to način da izbegne odlazak u zatvor. Autor je publicista i pisac čija je poslednja knjiga The Collaborators: Three Stories of Deception and Survival in World War II ©Project Syndicate, 2023.