Sistem nije zakazao, on se raspao

Nakon godinu dana rada parlamenta mediji su kao potez godine ocenili trenutak u kom se narodni poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević sakrio iza klupe da bi mu predsedavajući dao reč. Na pitanje da li je moguće da imamo Skupštinu u kojoj se na taj način dolazi do svog demokratskog prava, kaže da imamo i državu u kojoj je predsednik odmah nakon konstituisanja vlade „oročio mandat Ane Brnabić kao teglu kiselih krastavaca na 18 meseci“, bez ikakvog ustavnog ovlašćenja za to. O tome gde nas takav sistem vodi govori za NIN. Bili ste na protestima u Bačkoj Palanci i režimski mediji su vas optužili da ponovo rušite državu. Prošle nedelje su vas ti isti mediji optužili jer niste bili na protestima već ste „uživali na plaži dok je narod na kiši protestovao“. Da li vam je jasno šta to vlast tačno hoće od vas? Uopšte me ne interesuje šta želi režim i njihovi tabloidni mediji, važno mi je šta žele građani, da razumeju da svoj posao radim najbolje što mogu, držeći se poslaničke zakletve, iako veoma malo poslanika zna da vam kaže kako ona glasi i na šta ih obavezuje. Trudim se da brinem o ljudskim pravima, građanskim slobodama i Ustavu ove zemlje po najboljem znanju i umeću. A ako je najbolje poslaničko znanje i umeće ovo što nam demonstrira Vladimir Orlić ili Milenko Jovanov, pitam se kako onda izgleda najgore? Ako govorim o njihovom vokabularu: strani plaćenik i izdajnik, priznajem, jesam i plaćenik i izdajnik. Izdao sam knjigu jer smatram da je daleko časnije izdati knjigu nego Kosovo i Metohiju kao što je uradio Vučić. Jesam i sluga svetskih moćnika jer je moja zemlja najmoćnija na svetu, ona je ekonomski tigar, pobedila je NATO, a ja sam joj uvek verno služio. Ja sam i petokolonaš, u vreme kada je Vučić bio ministar informisanja svakog dana bio peti u koloni za mleko, ulje i šećer... Zaista ne želim da se obazirem na njihov vokabular i znam da je moje mesto da budem i u Bačkoj, i u Smederevskoj Palanci i u drugim mestima koja sam prošao, a ne postoji mesto u Srbiji u kom nisam bio deset puta. I tačno znam šta mi je posao. Uvek ću biti sa građanima na protestima, ali imam i potrebu da zajedno sa svojom porodicom i prijateljima odem na godišnji odmor. Trudim se da stvorim društvo u kome ljudi shvataju da ići na odmor nije sramota, da otići na Svetu Goru nije sramota, da nije sramota ni otići na Zejtinlik da vidite gde vam je grob pradede i šestorice njegovih bratanaca. Ovo što radim nije borba za vlast već borba za slobodu, ovo je borba protiv okupatora, samo što je naš režim gori od okupatorskog, jer se okupatori trude da im resursi države koju su osvojili što duže potraju, a ovi vladaju po principu: uzmi sad sve što možeš i nosi. Iza njih će ostati spaljena zemlja. Pa zašto ste onda nedavno rekli da je vreme Miloševića bilo vreme iskonskog zla, a da je ovo samo farsa? Spaljivanje zemlje i zločini nad decom ne liče baš na farsu. Miloševićev režim je bio esencija zla, zlo u svom izvornom obliku: imali smo sankcije, ratove i nemerljivo stradanje stanovništva. Ovo je filtrirano zlo, ali ipak liči na farsu jer je ovde reč o trećem ešalonu ljudi koji su kod Miloševića mogli da sede na gajbicama i čekaju da se on pomeri sa prestola da bi seli na njegovo mesto. On je to veoma dobro znao pa je fotelju uvek nosio sa sobom. Ali ovo što nam Vučić nudi kao elitu - Marijana Rističevića sa Farme i mafijašku konkubinu na mestu državnog sekretara u policiji, kod Miloševića nije moglo. Kod njega nikogović nije mogao da bude ambasador, niti su ljudi sa margina mogli da budu šefovi poslaničkih klubova, ministri ili sekretari. Milošević je koristio školovan kadar Saveza komunista i kod njega frizer Vučićeve žene nije mogao da bude ambasador. Onog trenutka kada je sa mesta načelnika DB smenio Jovicu Stanišića i kada su isplivali Frenki, Legija... bio je gotov. A ovde su u startu svi bezbednosni resursi povereni ljudima bez ikakvih kompetencija. I u svakom segmentu tog bezbednosnog sektora vidite jasnu spregu organizovanog kriminala i vrha vlasti, što je jedna od definicija mafije. Da li oni rade za mafiju ili je sami stvaraju? Mafija se udružila sa njima i stvorena je sprega režima Aleksandra Vučića i organizovanog kriminala. Kada bi ovog trenutka Al Kapone ili Vito Korleone ustali iz groba i došli u Srbiju, odmah bi otrčali na Andrićev venac da poljube Vučiću ruku i kažu: „To kume, mi smo sanjali da napravimo takvu državu. Ovo nema ni u Boliviji, ni u Ekvadoru.“ Mi imamo direktora Bezbednosno-informativne agencije kome su uvedene sankcije zbog trgovine narkoticima, šverca oružja i zloupotrebe javne funkcije. To se nije desilo ni u jednoj državi Latinske Amerike, to se desilo samo u Srbiji. Pokazaću vam grafikon koji redovno pokazujem u Skupštini, iz koga se vidi da je Srbija prva u Evropi po organizovanom kriminalu i korupciji. I zašto to pokazujem ja, a ne predsednica Vlade? Zašto ne izađe i kaže da je po globalnom indeksu organizovanog kriminala i korupcije Srbija šampion? Gde je balkon za evropske šampione da ih dočekamo? Nije mala stvar da vas u leđa gledaju Sicilijanci koji su izmislili mafiju i Rusi i Ukrajinci koji su izmislili organizovan kriminal upleten u politiku. Da budem iskren, nazadovali su jer je tamo sada rat, ali je Srbija isplivala na prvo mesto i to je potvrda „uspešnosti“ Jovanjice, šverca oružja kojim se bavi Tešić, Belivuka, Dijane Hrkalović i svih drugih likova koji su kriminal implementirali u državne strukture. A gde je uloga tužilaštva u tome? Veljko Belivuk je na saslušanju kod specijalnog tužioca za organizovani kriminal izgovorio: „Ja znam ko je ubio Olivera Ivanović, ja znam sve o smrti Vladimira Cvijana, ja sam za račun Vučića i Siniše Malog srušio Savamalu.“ To su tri politička događaja koja su dovoljna da padne vlada u bilo kom delu civilizovanog sveta i meni je sramotno da nijednom tužiocu kod nas to nije interesantno. Legitimno pravo svakog ko se na sudu brani je da laže, ali ja ne znam nikoga ko se branio tako što je sebe dodatno optuživao. On je na suđenju rekao da ga je njegov deda-stric Svetozar Vujačić, aktuelni poslanik SNS u parlamentu, doveo na miting, upoznao sa Darkom Glišićem, da je nakon toga organizovan susret sa Vučićem u stanu na Zvezdari, gde mu je Vučić rekao da drži kontakt sa Vulinom, a da je on odbio jer je video da je Vulin narkoman i da je pas naskakao na njega... Sve to piše u spisima sa suđenja, ali nikom u tužilaštvu nije interesantno. Pritom je frapantno da Srđan Lalić, koji je priznao sedam ubistava, može da dobije status svedoka saradnika, a da se Belivuku ne veruje. Jedan od razloga protesta je stanje u bezbednosnim službama. Kako ocenjujete to što tako uspešno čuvaju Vučića od atentata, iako gotovo nema dana u kom nas ne obaveste da mu je neko pretio, a nisu bili u stanju da sačuvaju žrtve u Mladenovcu ili žene stradale u femicidu? Vučić uredno optužuje opoziciju da hoće da ga ubije, a nisam ga prisluškivao ja, prisluškivali su ga Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović. NJegovi ga prate, ljudi koji su optuženi za ubistva stoje na štandovima SNS, a ne Zoran Lutovac, Miroslav Aleksić, Marinika Tepić ili ja. Niko od nas nikada nije ni pozvan na saslušanje jer hoćemo da nanesemo zlo njemu ili njegovoj porodici. I lično ću učiniti sve što je u mojoj moći da Aleksandar Vučić bude bezbedan i nepovređen kako bi dočekao pravično suđenje. Živimo u državi koja ima bolna i neprijatna iskustva sa ubistvima vladara i svaka pretnja mora da bude ispitana. Ali je ipak neverovatno da ga svi prate, prisluškuju i rade mu o glavi a njemu se ništa ne dešava dok stradaju desetine i desetine dece. Nema dana da Srbiju ne potrese vest o nekom teškom zločinu. Ovo što se dogodilo u „Ribnikaru“ i Mladenovcu je nešto na šta sam ukazivao 2013. u parlamentu. Tada sam rekao da roditelji više nisu sigurni da su im deca bezbedna ni kada ih pošalju u školu. Imamo toliko ubijenih žena u porodičnom nasilju da mi nije jasno kako ne možemo da oformimo ni posebnu policijsku jedinicu koja će voditi računa o bezbednosti žena. Zar očekujete da to uradi čovek koji je nakon govora na protestu, žrtve porodičnog nasilja Dušice Sremčević, izjavio da joj nije on birao muža? Uopšte ne mislim da će to da sprovede Vučić, to je zadatak buduće vlasti. On nije razumeo građane Srbije ni u vezi sa jednim zahtevom koji smo izneli i tvrdi nešto što uopšte nije tačno – da smo, recimo, tražili neke nacionalne frekvencije. Kako uspeva da razume kada mu zavrnu uši na engleskom i kada mu to urade i u Vašingtonu i Briselu? Kako razume kada mu Putin zavrne gas na ruskom jeziku, a ne razume sopstveni narod koji mu se obraća na maternjem jeziku? Pre mislim da razume, ali da se ruga žrtvi. To je potpuno bezosećajan čovek koji nema nijednu emociju prema građanima. On ljude doživljava kao hodajuće cifre: vi ste za njega i prelazite u onu grupu koja mu je potrebna u procentima za glasanje, vi ste protiv njega i za vas ćemo zalepiti sve najnegativnije epitete. Kažete da razume poruke na engleskom. Kako onda tumačite njegovu izjavu nakon negativnih tekstova koje su zapadne zemlje objavile o njemu, a koja glasi: „Ne dozvoli jeziku da grmi ako ti snaga šapuće.“ Kao upozorenje samom sebi ili upozorenje, recimo, Americi da nema snagu? Mislim da je to poruka koju je on nesvesno izgovorio svom karakteru. Mi se lično znamo 30 godina, on zna ko sam ja i ja znam ko je on, i nikada nisam sreo veću kukavicu od njega. Ne samo političku kukavicu već pravu kukavicu. Da li je iko ikada čuo da se on negde pobio, a redovno nam govori - ja sam se tukao na tribinama. Nije, išao sam i ja na utakmice, studenti su imali svoju tribinu i niko se ni sa kim u to vreme nije tukao. Kada su se radikali tukli u Skupštini, on je sasvim bled stajao po strani. Zar nije pohvalno to što imamo predsednika koji je pacifista i nikada se nije tukao? Naravno da nije problem što se nije tukao, već je problem njegova potreba da priča kako jeste. Ne mislim da je srećno rešenje imati predsednika sa potrebom da stalno potencira kako je bio neuspešan huligan. Meni je delovao kao uspešan ne huligan ali huligančić kada vas je u parlamentu optužio da ste pravili pljeskavice od kerećeg mesa. Zašto ga niste tužili? Da je bilo ko drugi to reko verovatno bih, ali bi mi bilo ispod časti da idem sa njim na suđenje. Veće zadovoljstvo mi je da ga sačekam u Skupštini i javno upitam: „Šta, sad ti ne valjaju moje pljeskavice, a kada su te kao navijača slali da im kupiš pljeskavice i lupali čvrge ako omašiš prilog, onda su bile dobre.“ NJega će to daleko više zaboleti od tužbe. Svestan sam da običan građanin koji je takođe uvređen jer je nazvan hijenom ili lešinarom ne može da ga sačeka u Skupštini, ali isto tako ne može da ostvari svoje pravo ni preko suda. Kao što sam već rekao, radi se o kukavici i kada bi ga bilo ko od građana tužio, on bi se pozvao na svoj predsednički imunitet. Mnogi političari su ga već tužili zbog mnogo težih stvari od mojih pljeskavica i nikada se nije pojavio na sudu. Ono što me zbilja u toj priči boli nije on već poslanici SNS iz Kruševca koji su aplaudirali i smejali se na njegove reči. Zar ne shvataju da su tako sopstvene sugrađane prikazali kao stoku koja ne zna razliku između goveđeg mesa i keretine i da su uvredili hiljade ljudi koji su tokom 17 godina, koliko sam vodio restoran, tu dolazili i jeli. Nedavno ste bili u Bačkoj Palanci gde su deda i unuk poginuli zbog neobezbeđenih kablova. Da li građani imaju svest da je i nesmenjivanje rukovodstva još jedna u nizu uvreda za njih? Bio sam mesec dana posle katastrofalnog nevremena i glavna gradska ulica je bila pretrpana polomljenim granama koje su samo sklonjene na trotoar. Ispred gradske pošte je stajala ogromna rupa koja nije bila ni obezbeđena ni označena i u koju ljudi mogu da upadnu. Da li je moguće da nikom iz opštinskog rukovodstva to ne smeta nakon tragedije koju su imali? A na vrtiću stoji tabla: „Bačka Palanka je lepa onoliko koliko je čista“. Dočekalo me je stotinak ljudi i oni su aplaudirali kada sam stigao i pomislio sam - koju ja sada poruku njima mogu da prenesem. Onda sam shvatio da je njima sve već jasno. Najstrašniji mi je bio susret sa drugovima nastradalog dečaka, bol koju sam video na njihovom licu. Istu bol koju sam video i u „Ribnikaru“ i u Mladenovcu. Zato me je nedostatak osećaja za odgovornost frapirao. Da taj Branislav Šušnica, predsednik Opštine Bačka Palanka, toliko nije svestan da je on svojim nečinjenjem odgovoran za smrt tog deteta. Niko njega ne krivi što je bilo nevreme, ali mesec dana je prošlo, a sve što je urađeno je to što su ugostili Anu Brnabić i pokrajinsko rukovodstvo. Pa zar ne mislite da je to dovoljno? Ana Brnabić je izjavila da predsednika opštine nema zašto da smeni i da ne vidi njegovu odgovornost. Da ona ima iole morala, morala bi da podnese ostavku nakon „Ribnikara“. Otišla je da izjavi saučešće porodici preminule engleske kraljice i da se upiše u knjigu žalosti, ali nije našla za shodno da preispita odgovornost sistema čije je ona lice. I u pravu je kada kaže da sistem nije zakazao. Nije - sistem se raspao. Raspao se još onda kada je mladić sa automatskom puškom u Velikoj Plani ušao, a nastavnik fizičkog ga sprečio da napravi pokolj. Taj odnos u kom se snagom nagomilane bahatosti i primitivizma reaguje na kritiku i argumente koji potkrepljuju tu kritiku po meni je svojstven samo naprednjacima. Mi u istoriji nismo imali bahatiju vlast i ovo je zenit našeg moralnog posrnuća. Nama je ovde ugrožen građanski i javni moral. Zato izlaženje na protest više nije stvar političkog nezadovoljstva već građanskog vaspitanja i odbrane javnog morala. Koliko protesti mogu nešto da promene, imajući u vidu da građani izlaze u manjem broju? Videćete koliko će ih biti 1. septembra. Jasnom porukom opozicije šta bi trebalo da se radi siguran sam da će ljudi izaći. Ne bi bilo fer prema kolegama da vam otkrivam naš plan, ali ti protesti moraju da budu jasno opredeljeni. LJudi se vraćaju sa odmora, a kada se vrate sačekaće ih ista pitanja: „A u koju školu će poći moje dete? Šta se promenilo od 3. maja i koja mera je doneta da mi garantuje bezbednost deteta u školi?“ Da li je moguće da se svako školsko dvorište pretvorilo u Zvezdin stadion i da ima svoj sever i jug? Kad se ljudi suoče s tim pitanjima neće biti potrebne posebne pozivnice da izađu. Tačno je da deo ljudi govori da ne žele političare jer su podlegli propagandi da su svi isti i da je naša opozicija najgora na svetu. Ta mantra je ubila politički život ovde i mi sada imamo gotovo nemoguć zadatak - da povratimo poverenje da su političke stranke te koje mogu da artikulišu građansko nezadovoljstvo i da ga usmere da ne ide u pravcu anarhije. Nezadovoljstvo posle nekog vremena uvek prerasta u gnev, gnevni ljudi su podložni da postanu besni, a kada se nekontrolisani bes izlije na ulice grada, to postaje nasilje i anarhija. Ne možete se protiv nasilja boriti nasiljem. Kada kažu mi hoćemo radikalizaciju protesta, naše je da objasnimo da je potrebno intenziviranje a ne radikalizacija protesta, jer oni moraju da očuvaju svoj nenasilni karakter. Protesti su već pokazali da režim nije nepobediv i da tri stuba njegove vlasti - strah, nasilje i propaganda - više ne daju rezultat. Do sada opozicija nije imala podršku Zapada. Da li se nešto menja nakon niza veoma kritičkih tekstova o Vučiću i vlasti? Posle 23 godine ponovo sam dao intervju za londonski Tajms, nemačku državnu televiziju i za dva američka časopisa. Novinari koji su razgovarali sa mnom nisu razgovarali kao sa političarem, već čovekom koji se bori protiv mafije. Oni jasno vide da je Srbija mafijaška država i da je ovde organizovani kriminal glavna prepreka razvoja društva. Svet takođe počinje da predsednika doživljava kao lažova i siguran sam da zauzimaju stav - ova predstava je završena. On više ništa ne može da isporuči, niti je faktor mira. Pre liči na balkanskog palikuću koji duva i raspiruje vatru jer mu izmiče vlast pa mora da koristi poslednje iz arsenala zla kojim raspolaže. Zbog toga su kritički tekstovi u medijima praćeni i konkretnim političkim akcijama, ali ja ne očekujem da naš problem rešava iko drugi do nas samih. Neće svet mnogo da se potrese to što će još jedna država da nestane. Groblje ljudske civilizacije je prepuno naroda koji su nestali jer jednog trenutka nisu mogli da se prilagode određenim procesima koji su vladali u svetu. Nestale su Maje, Inke, Persija... veliki narodi koji su u jednom trenutku dali ogroman doprinos ljudskoj civilizaciji. Naše je da to sprečimo, da im se ne pridružimo. Sandra Petrušić