Ja tebi vojvodo, ti meni serdare

Kada bi se znalo šta su to tačno država i predstavnici Er Srbije potpisali tokom pandemijske krize, bilo bi automatski i jasnije zašto je pomenuti nacionalni avio-prevoznik rešio da, kako je to nedavno saopšteno, državi vrati 20 miliona evra. Ovako, čuvanje u tajnosti potpisanog Ugovora o dokapitalizaciji, na čije odredbe se Er Srbija poziva u saopštenju kojim je javnosti želela da predoči nameru o uplaćivanju 20 miliona evra na državni račun, otvara brojne dileme - od one da li se i u kom roku planira povrat celokupne sume „pozajmljene“ u vidu dokapitalizacije tokom kovid krize, do one šta će se, ako je ovo prvo tačno, desiti sa vlasničkim udelom Srbije, sa jedne, a time i Etihada kao manjinskog suvlasnika, sa druge strane. Za početak, iz nacionalne avio-kompanije nisu do zaključenja ovog broja na pitanja NIN-a poslali odgovore koji bi bar neke od ovih dilema mogli da razreše, niti su nam poslali na uvid potpisani ugovor sa državom. Činjenice su, svakako, da je prema nedavno iznetim podacima, poslovanje Er Srbije posle godina duboke krize u uzletu. Kompanija je, naime, u prvoj polovini ove godine prevezla 1,7 miliona putnika, što je za 87 odsto više nego u istom periodu 2022. Uz to, iz Er Srbije nedavno su saopštili i da je ovaj broj prevezenih putnika za gotovo 60 odsto veći nego u prvih šest meseci 2019, pretpandemijske godine, kada je srpski nacionalni avio-prevoznik beležio do tada rekordne rezultate. S tim u vezi, ostvareni profit za period od januara do jula ove godine iznosi 22,4 miliona evra i nešto je veći od onog koji je Er Srbija ostvarila tokom cele prethodne godine. Na ovakvim rezultatima, prema ocenama stručnjaka sa kojima se NIN konsultovao, Er Srbija može da zahvali generalnom uzletu avio-saobraćaja u gotovo celom svetu, odnosno rezultatima oporavka od kovida, koji su daleko bolji nego što se verovalo da mogu biti u 2023. Pored toga, činjenica je da naša kompanija, suprotno dobrom delu Evrope, održava letove na relaciji Beograd – Moskva, što takođe doprinosi ostvarivanju ovakvih poslovnih rezultata. Drugim rečima, prema onome što se može videti u poslovanju Er Srbije tokom ove, ali i prethodne godine, kompanija ima finansijskog potencijala da državi uplati 20 miliona evra i stručnjaci sa kojima smo nezvanično razgovarali smatraju da ovoga puta nije posredi nikakav dogovor vlasti i menadžmenta Er Srbije o uplati novca u budžet zarad nekih marketinških trikova. Ipak, ovakva odluka, zbog nepoznavanja svih okolnosti i odredaba ugovora koji je potpisan još 2020, u jeku pandemije, ostavlja prostora za razne dileme. Podsećanja radi, Srbija je tokom pandemije finansijski pomogla Er Srbiji u dva navrata, najpre iznosom od 100 miliona evra krajem 2020. a potom i sa dodatnih 15,47 miliona evra, koliko je po osnovu dokapitalizacije uplaćeno avgusta 2022. U istom tom periodu, manjinski partner Etihad nije imao ni finansijskih mogućnosti, a ni nameru da i sam učestvuje u, kako je tada saopštavano, nužnim dokapitalizacijama, pa se, logično, njegov udeo u vlasništvu smanjivao. Od početnog odnosa 51:49 odsto u korist države, kada je Er Srbija uz veliku pompu osnovana, došlo se do toga da trenutno Srbija ima 83,58 odsto akcijskog kapitala u zajedničkoj kompaniji, dok je udeo Etihada u međuvremenu pao na 16,42 odsto. Kada su krajem 2020. na prvi ugovor o dokapitalizaciji, kojim su regulisali svoja prava i obaveze, paraf stavili predstavnici Ministarstva privrede i Er Srbije, vlasti su se pravdale da rade isto ono što i većina zemalja Evropske unije, koje su zbog velikog negativnog uticaja pandemije na avio-saobraćaj odlučile da zažmure na dotadašnje propise o davanju državne pomoći i finansijskim injekcijama u avio-kompanije spreče njihovo posrnuće. Kao omiljeni primer uzimala se nemačka Lufthansa kojoj je država pomogla sa čak devet milijardi evra, a na sličan način, samo sa manjim iznosima, spasavani su i Er Frans, poljski Lot i mnogi drugi. Razliku, međutim, čini činjenica da su pomenute države i njihovi avio-prevoznici ovakve dokapitalizacije radili transparentno, sa jasno naznačenim obavezama avio-prevoznika da taj pozajmljeni novac vrate, kao i rokovima u kojima će se to desiti. Epilog u slučaju Lufthanse je taj da je ona novac koji joj je dat kao kreditna pozajmica vratila, dok je nemačka država prodala udeo koji je stekla u procesu nužne dokapitalizacije i na taj način izašla iz vlasništva. U međuvremenu, istine radi, pojedine niskobudžetne, loukost kompanije, poput Rajan era - uverene da su diskriminisane i oštećene zbog odluke Evropske komisije da olabavi propise o državnoj pomoći - pravdu su potražile na sudu. Evropski sud nedavno je doneo presudu u korist Rajan era ustvrdivši da je bilo propusta prilikom odluke da se pomažu veliki nacionalni avio-prevoznici novcem poreskih obveznika. Dokapitalizacija u vidu pozajmice i nije uobičajena praksa u ekonomiji, ali stručnjaci kažu da je u ovom slučaju iznuđeno rešenje i naprečac doneta odluka kako bi se avio-kompanije spasle od propasti tokom krize koju je izazvao kovid. Svesna činjenice da ne može pustiti avio-kompanije niz vodu, jer bi njihov krah neminovno usledio tokom pandemije zbog karantina i obustave avio-saobraćaja, a da opet ne može ni ukinuti baš sva pravila o dodeli državne pomoći i pustiti države da same spasavaju svoje prevoznike kako i koliko žele, u Evropi je nađeno kompromisno rešenje, očigledno iznuđeno i traljavo, ali dovoljno da se izbegne finansijski kolaps. I ma koliko taj potez bio iznuđen, nepravičan i osporavan od strane sudova, činjenica je da je u zemljama EU situacija daleko jasnija nego u Srbiji, jer su tamo jasno precizirani uslovi. Ovi naši pak, možda jesu prepisani i identični, ali javnost o tome i dalje ne zna apsolutno ništa. Primera radi, ne zna se da li je propisan rok u kojem Er Srbija mora da vrati novac koji je dobila u vidu dokapitalizacije, kao ni da li su precizirani iznosi tranši, što se ne može zaključiti iz nedavno objavljenog saopštenja povodom odluke Er Srbije da uplati 20 miliona evra na račun države. Takođe, a što se čini daleko važnijim, nije jasno šta će se desiti sa udelima dva partnera, Srbije i Etihada, kada se taj novac vrati u državnu kasu. Da li je ugovorom precizirano da će država prodavati akcije Er Srbije, bilo samoj kompaniji ili nekom drugom, pa na taj način vraćati novac dat u dokapitalizaciji ili će Er Srbija, a što se čini na osnovu nedavne odluke, taj novac vraćati kao da je u pitanju klasična pozajmica. Ako je ovo drugo, ko će biti vlasnik akcija koje je država stekla dokapitalizacijom preduzeća u iznosu od 115,47 miliona evra kada jednog dana, ako se to desi, Er Srbija vrati ovaj iznos ili barem jedan njegov deo. Prema podacima koji su mogu videti iz finansijskih izveštaja Er Srbije, ovo preduzeće trenutno nema sopstvenih akcija, a da li će se nešto menjati u budućnosti, ostaje nepoznanica. Takođe, jasno je da je kompanija prošlu godinu, posle dve godine knjiženja gubitaka, završila sa profitom od 21,5 miliona evra, odnosno da su joj poslovni prihodi bili veći od 400 miliona evra, što je povećanje od 80 odsto u odnosu na 2021. Ali, to što je Er Srbija ponovo poslovno „poletela“ nakon godina sunovrata izazvanih pandemijom, pa i to što je tokom krize očigledno došlo do blage konsolidacije neophodne da se njeno poslovanje postavi na održive noge, ne znači automatski da će ona sada u nekim jednakim tranšama i u nekoliko narednih godina vratiti državi pozajmljeni novac, odnosno da će se to sasvim sigurno desiti. Iz ovako izdatog saopštenja, sve liči na to da kompanija ima diskreciono pravo da kada želi i kada joj to finansijske mogućnosti dozvoljavaju uplati na račun Srbije onoliko koliko ona smatra da je potrebno, pozivajući se na ugovor o dokapitalizaciji koji se čuva u tajnosti. Naposletku, ostaje dilema i šta će ubuduće preduzeti manjinski partner koji se tokom kovid krize, zbog finansijskih problema i gubitaka u matičnoj kompaniji, ponašao kao da nema vlasnički udeo u Er Srbiji. Pošto nije učestvovao u dokapitalizaciji, njegov udeo u kompaniji trebalo bi da ostane isti, ali kome će pripasti akcije kada Er Srbija vrati novac? Jednaka je dilema i da li će država preuzimati celokupno vlasništvo u Er Srbiji, mada su spekulacije da Etihad izlazi iz vlasništva više puta negirane - iako potezi koji se preduzimaju bude sumnju u to - ili će možda tražiti novog strateškog partnera, koji će kupiti kako Etihadov udeo, tako i deo udela Srbije u nacionalnom avio-prevozniku. Petrica Đaković