Zaoštravanje u BiH nakon tužbe protiv Milorada Dodika

Za NIN iz Banjaluke Kao da je javnost prilično zaslepljena naslovima i najavama tipa „Kraj Dodikove političke karijere“, „Sudar Dodika i Šmita“, pa samo retki vide da u ovoj najvećoj, najdramatičnijoj i višeslojnoj posleratnoj krizi u Bosni i Hercegovini ima sve više elemenata geopolitičkog sudara najvećih u svetu. Još pre dve godine kada Nemac Kristijan Šmit nije dobio podršku za poziciju međunarodnog namesnika dve stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kine i Rusije, bilo je jasno da su najveći našli još jedno zgodno mesto na planeti gde će odmeriti snage. Zapad je našao neku bledunjavu proceduru, kakva nije ranije važila za visoke predstavnike u BiH, i nekako progurao Šmita na tu poziciju. Sarajevo je to prihvatilo, Banjaluka nije. Od tada, ionako rovito opšte stanje u BiH, samo je dobijalo nove zaplete i sada se celokupna dramaturgija ubrzava i ide prema vrhuncu. Ni dnevni hroničari ne uspevaju zabeležiti svu silu izjava, najava, nakana i analiza, ali, ukratko, svi akteri su na početnim pozicijama i nema, zasad, nagoveštaja da će neko popustiti. Kao što je poznato, Narodna skupština Republike Srpske je donela dva zakona, jedan o neobjavljivanju odluka međunarodnog namesnika i drugi o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj. Kristijan Šmit je bez parlamenta izmenio Krivični zakon BiH tako što je uveo novo krivično delo po kojem se ide na robiju, od šest meseci do pet godina, za nesprovođenje njegovih odluka. Dodik je kao predsednik RS potpisao ukaz, a Skupština RS usvojila Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske, u kojem stoji da se odluke visokog predstavnika više neće objavljivati u Službenom glasniku RS. Tužilaštvo BiH je, nakon toga, podiglo optužnicu protiv Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića. Uz glavni zahtev za krivičnu odgovornost, traže da se Dodiku zabrani i političko delovanje i da se ukloni sa političke scene. Sud BiH nije prihvatio optužnicu, vratio je na doradu Tužilaštvu i u vreme pisanja ovog teksta svi čekaju šta će se dalje događati. Dodik i celokupni vrh Republike Srpske je na pozicijama da je sve to jedno stanje koje nema veze na pravom i pravdom i da je reč o političkom nasilju, nameri Zapada da obesmisli Republiku Srpsku tako što će joj oteti javnu imovinu, promeniti način odlučivanja u BiH i, u osnovi, puzajućom strategijom, promeniti osnove Dejtonskog mirovnog ugovora i celu državu uvesti u NATO. Pored toga što smatraju da je Šmit nelegalan i nelegitiman, iznosi se i argument - sve da je prošao proceduru u Savetu bezbednosti on ne bi imao pravo da donosi i menja zakone i slične akte jer takva ovlašćenja nema ni u Ustavu BiH ni u bilo kojem delu dejtonskih rešenja, niti pravna nauka poznaje rešenja po kojima je bilo koji pojedinac iznad legalnih i legitimnih parlamenata, pogotovo stranac u nekoj zemlji. Na drugoj strani Šmit, američka i još neke zapadne ambasade, kao i sarajevski politički establišment sumnjiče Dodika da je krenuo u rušenje Bosne i Hercegovine, da ubrzano radi na disoluciji i najavljuju da će, po cenu i drastičnijih mera, to zaustaviti. U Sarajevu bi da ubrzaju takav rasplet ove najnovije krize i u skladu sa takvim očekivanjima već se organizuju razne tribine, okrugli stolovi i slično, sa temama „može li se izgraditi bosanskohercegovačka nacija“, „građanska umesto sadašnje BiH“ i tome slično. U Banjaluci osam vladajućih partija, očekivano, utrkuje se u odbrani Dodika, jer, kažu, tako brane instituciju predsednika RS i sam entitet. I deo nevladinog sektora, uglavnom organizacije nastale kao posledice rata, podržava vrh Republike Srpske. Sam Dodik je javno najavio maksimalnu homogenizaciju u RS, ali zasad nema podršku najjačih opozicionih partija. I oni bi da zadrže ustavnu poziciju Republike Srpske, ali bi da vide leđa Dodiku kojeg sumnjiče za dugogodišnju neodgovornu politiku, smatraju da su se korupcija i kriminal ukorenili u institucijama, da se zbog toga iselila trećina stanovnika, da vlada autokratski i još štošta. Dodik se našao u prilično neprijatnoj situaciji kada se u javnosti podsetilo da je on pre dvadeset pet godina podržao tadašnjeg namesnika Karlosa Vestendorpa, koji je smenio tadašnjeg predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena. Iz arhive su izvučene njegove reči da je Vestendorp iznad Ustava BiH i RS. Sad se oglasio Poplašen i nije se svetio Dodiku već je rekao da je ova optužnica karikaturalna i neprihvatljiva. Zanimljivo, stigla je i javna podrška ambasadora i konzula Srba koji deluju u okviru diplomatske mreže Bosne i Hercegovine. Brzopleti su objavili da su svi podržali, ali pažljiviji i oprezniji su primetili da tu nedostaje jedno ime - dugogodišnji predstavnik Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić koji je od pre nekoliko meseci šef misije BiH u Briselu. Godinama je Kesić bio važan gost i VIP analitičar u ovdašnjim medijima i kod mnogo bezazlenijih situacija a sad ćuti i to jedini među Srbima na važnim diplomatskim pozicijama. Dabome, traju nagađanja da li je on to dobro obavešten o daljoj dramaturgiji ili je reč o podeljenim ulogama u kojima je njemu pripala ona važnog posrednika. Mediji bliski Dodiku prave se „mrtvi“, kao da ove činjenice nema. Nije zvanično objavljeno, ali je već odavno više nego jasno da je Zapad Republici Srpskoj uveo neku vrstu ekonomskih, preciznije finansijskih sankcija. Vlada Nemačke je zaustavila odobrena i započeta četiri projekta u RS u vrednosti nešto većoj od stotinu miliona evra. Ministarka finansija u Vladi RS, Zora Vidović, nedavno je priznala da su te sankcije znatno šire, jer se vrši pritisak neke ovdašnje banke, ali je obećala da će entitet takvu situaciju izdržati na nogama. Dodik je priznao da će biti nekih promena prioriteta, ali da će sve biti nadoknađeno sa onima koji, kako kaže, nemaju politička uslovljavanja i ucene prilikom finansijskih aranžmana. U vreme Svetskog prvenstva u atletici u Budimpešti, on i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović imali su susrete, pored Orbana, i sa predsednicima Turske Erdoganom, Azerbejdžana Alijevom, Tatarstana Minihanovom i još nekim političarima. Na povratku tvrde da su započeli važne projekte i da će te neobjavljene sankcije biti praktično prevladane. Dodik još najavljuje da će do kraja godine u Moskvi imati novi susret sa Vladimirom Putinom i u Pekingu sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Veruje da Republika Srpska nikad nije imala više prijatelja u svetu nego u ovo vreme, prilično zagonetno kaže da tu misli i na zapadni deo sveta. Prilično je jasno da se be-ha nevolje, i one stare i ove najnovije, sve više uvezuju u paket opštih globalnih pretumbacija i geopolitičkih igara. Svi u BiH su izabrali stranu - u Sarajevu, i levi i desni, uglavnom gledaju u američku ambasadu, u Mostaru Hrvati uglavnom ćute, da li zbog uputstva iz Zagreba ili zbunjenosti zbog često različitih pozicija u Hrvatskoj između predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića. Dodik se prilično uživeo u međunarodne poslove i sve je bliže istočnom delu sveta, a opoziciju u RS, za razliku od nekih ranijih vremena, najčešće ignoriše ili ih naziva nepopravljivim izdajnicima. Oni najnepristrasniji na svim stranama veruju da ovog puta neće biti, niti može biti, neke vrste nerešenog rezultata. Biće i poraženih i pobednika, ali je malo onih koji bi se kladili da će to biti brzo. Branislav Božić