O „ludom Žeksu“ i lažnoj inkviziciji

Jedna neočekivana rasprava između vlasnika Pinka i predsednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije danima je zabavljala javnost dok nije skončala premijerom videa u kojoj je veštačka inteligencija progovorila i iz predsednika Srbije. U polemici između Željka Mitrovića i Olivere Zekić našli su se i Stevan Sremac i Branislav Nušić i ruska svemirska letelica Luna, koja se baš tih dana srušila na Mesec, ali ne i rešenje nadasve neobične situacije u kojoj se srpski medijski prostor našao kada je Mitrović u njega prvi put lansirao mogućnost da se u informativnom programu političari obraćaju građanima rečima koje nisu izgovorili. To je, naravno, učinio kroz usta opozicionih političara, o čemu je NIN pisao u prethodnom broju. Savet REM-a pozvao se na zabranu zloupotrebe lakovernosti gledalaca i slušalaca i zabranu zloupotrebe ličnih podataka, odnosno identiteta, u koji spadaju i nečiji lik i delo. „Zapretivši“ merama na raspolaganju, iz REM-a je saopšteno da bi obaveštenje trebalo da stoji pre, tokom trajanja i na kraju prikazivanja programa generisanog posredstvom veštačke inteligencije. Te da audio-vizuelni sadržaj ne sme da dovodi u zabludu javnost u pogledu ličnosti, događaja ili pojava koje su predmet snimka, naročito u informativnim programima čija je prvenstvena namena da na osnovu činjenica informišu korisnike medijskih usluga o aktuelnim događajima i doprinesu njihovom tumačenju i razumevanju. „REM je juče učinio civilizacijski presedan i zabranio AI (veštaška inteligencija) na televiziji Pink, verujem da se ova zabrana ne odnosi samo na satiru ludog Žeksa već i na potencijalnu AI satiru Stevana Sremca, Branislava Nušića i ostalih ljudi slobodnog duha, koji svakako u različitim epohama preplašiše i prestraviše mnoge“, odgovorio je Mitrović. Iako mu još uvek niko nije ništa zabranio, vlasnik Pinka slavodobitno je demonstrirao da ga „zabrane samo inspirišu“ i to baš onda kad su se i vlast (lažne snimke kritikovao je i Aleksandar Vučić) i opozicija ostrvile na njega, nastavivši da emituje snimke koje najavljuje kao novi serijal „Čoveče, ne ljuti se“. „Pored toga što sam razvio tehnologiju koja će svetu biti poznata tek za tri do šest meseci, reših da REM-u i Oliveri Zekić odgovorim na način kojim treba da shvate da nema tih zabrana koje mogu sprečiti brzinu tehnološke TV i video AI revolucije u kojoj sam trenutno jedan od svetskih lidera! Zato ako ste se preplašili svi zajedno, šibnite me na Mesec, kao u ovoj pesmi, pa da možete lepo da se opustite u ambijentu inkvizicije i srednjeg veka, jer je tako svakako bolje za nas koji definitivno ne pripadamo ovoj sumornoj i represivnoj epohi“, kazao je. U drugoj epizodi serijala koji se danima „emitovao“ paralelno sa onim generisanim uz pomoć veštačke inteligencije, Zekić je odgovorila da upotreba novih tehnologija mora biti svrsishodna i kontrolisana, što on, kao vlasnik centra za razvoj digitalnih virtuelnih video-tehnologija (DVVC) vrlo dobro zna. „Isto kao i što znate, da bez obzira što izigravate Boga, pravila i procedure moraju da budu iste, pa i za Vas, koji se ovih dana potpisujete kao satiričar, ludi Žeks! Iz Vašeg saopštenja shvatili smo nekoliko stvari i ozbiljno se zabrinuli: Prvo, da će uskoro da se pojave Stevan Sremac i Branislav Nušić, i da će da gostuju na Hit tvitu. Drugo, da posedujete tehnologiju koja vraća iz mrtvih, ali, nema brige, ima nade i za nas obične smrtnike, pošto će ostatak čovečanstva tom tehnologijom ovladati za nekih tri do šest meseci. Treće, da ste željni putovanja na Mesec, gde ćete sa Sremcem, Nušićem i ostalim slobodnim duhovima da se borite protiv inkvizicije i srednjeg veka.“ Zekić je poručila Mitroviću da „ovde ili na Mesecu“ REM mora da postavlja neke granice, pogotovo onim idejama koje nas, sve zajedno, izbacuju iz svake orbite. Pretencioznim naslovima u znaku pitanja koja su sugerisala mogućnost da se Mitrović okrenuo protiv Vučića (iznad tekstova u kojima se zaobilazila opcija da se na to odmetništvo, i ako bi postojalo, možda Mitrović osmelio po zaštitom američkog ambasadora koji ga drži za promotera pravih vrednosti), tim naslovima, dakle, vlasnik Pink kompanije je doskočio jednim videom sa Vučićem u glavnoj ulozi. Za razliku od svih prethodnih, naročito od pretposlednje epizode sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom koji je u njoj predstavljen kao zavisnik od alkohola, glavni lik ne izgovara kompromitujući sadržaj nego je ciničan na račun Mitrovićevog obračuna sa opozicijom. Vučić u lažnom videu poručuje Mitroviću da ne sme tako da se radi sa stručnjacima iz opozicije, jer taj sukob pripada njemu. „A Žeks nek se bavi elitom ili neka pravi satiru sa mnom ako ima petlju i ako je toliko hrabar…“ Tu očekivanu razliku je bitno potcrtati za one koji su poverovali da je Mitrović uistinu nedodirljiv i nezaustavljiv inovator koga zabrane inspirišu ili da je sadržaj koji emituje uistinu satiričan po značenju tog žanra, koji služeći se umetničkim sredstvima kritički ismeva pojedinca ili društvenu pojavu, ali pre svega državu i vlast. U aktivnim najavama i objašnjenjima ovih medijskih inovacija Mitrović je nastavljao da se igra objašnjenjima da nije prvi počeo on nego „presveta Olja zvana Zekić“, a onda i predsednik lično i da je reč samo o satiri koju je stvorio i ničemu više, te da mu nije bila namera da nekoga uvredi. U orbitama dilema u koje je srpsku javnost lansirala činjenica da vlasnik televizije koja sa nacionalnom pokrivenošću kao javnim dobrom, uprkos postojećim propisima i novinarskim pravilima, ne preza da u informativnom programu oprobava sadržaje o čijim se granicama, budući da su noviteti, tek treba raspravljati, već se vrte mnogi svetski „mitrovići“. Tromost donosilaca odluka u ovoj oblasti uslovljena je u najvećoj meri poslovnim interesima kompanija, ali brojne svetske redakcije već su samoregulisale upotrebu veštačke inteligencije. Od Asošijetid presa koji je pre nekoliko dana u potpunosti zabranio ovu tehnologiju u kreiranju sadržaja u servisima vesti do crnogorske redakcije Dan na čijem portalu još od jula veštački generisana plavuša Ana čita vesti čitaocima. Profesorka javnih politika sa Kembridž univerziteta Dajen Kojl verovatno nikad nije čula za slučaj u crnogorskom Danu, ali u analizi za Prodžekt sindikejt sumira odnose i sortira glavne pravce reakcija vlada kroz primere. Ona sumnja da se donosioci odluka bore da smisle primenjiv, efikasan i koherentan odgovor. „U nekim sistemima, oni su već zajedno sa industrijom zaglavljeni u političkim zastojima. Na primer, Meta je nedavno blokirala link na vesti iz Kanade kao odgovor na zahtev kanadske vlade da platforme plaćaju naknadu izdavačima. Sličan slučaj bio je i Australiji gde je vlada objavila plan da kažnjava onlajn platforme za podršku širenju dezinformacija…. U Velikoj Britaniji poznat je slučaj pretnji kompanija da će se udruženo povući sa tržišta zbog „računa za sigurnost na internetu“…“ Ona smatra da malo znanja i jaz između regulatora i regulisanih čine da politika odgovora na ovu temu ostaje neadekvatna, snažno podložna uticaju lobija i lako osporiva. Predlaže politiku zasnovanu na principima i nametanje generalnih pravila kompanijama, koje bi bile obavezane na oprez i smanjivanje štete, po modelu po kome su i mediji obavezni da teže principima tačnosti i nepristrasnosti, jer iako je ograničavanje u ovoj oblasti izazovno, već sad je jasno da postoji legalna osnova za zahtev da se smanjuje društveno štetno ponašanje tehnoloških provajdera, tvrdi ova naučnica. Dragana Pejović