Vučićevo zlatno doba za građane je vreme straha

Nakon 18 nedelja protesta širom Srbije i nakon maratonske vanredne sednice posvećene zahtevima građana, vlast nije ispunila ništa. Zbog toga su poslanici koji su uključeni u organizaciju protesta „Srbija protiv nasilja“ zatražili hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja ove godine. Koliko je realno da se oni održe u iole fer uslovima, ali i da li je EU spremna da se u tom slučaju založi za vrednosti koje sama propagira razgovaramo sa Borkom Stefanovićem, poslanikom SSP i potpredsednikom Skupštine. Nepostojanje normalnih izbora je bio jedan od razloga zbog koga se vaša stranka pismom obratila međunarodnim akterima. Kakva je njegova sudbina? Pismo koje smo mi iz SSP poslali na međunarodne adrese sa kolegama iz PSG i Zeleno-levog fronta će ostati tačka naših budućih spoljnih aktivnosti. Mi ćemo insistirati na tome da EU, Evropski parlament, Evropska komisija, OEBS... sve institucije koje su dale vrlo realne izveštaje o tome zašto u Srbiji ne postoje slobodni i demokratski izbori i šta bi trebalo da se uradi, nateraju ovdašnju vlast da se ponaša u skladu sa tim. Naš stav je jasan – u Srbiji već čitavu deceniju nije bilo normalnih i slobodnih izbora. Zato tražimo od vlasti da ispuni preporuke OEBS, EK i EP, kako bi se održali iole slobodni izbori ili da vlast kaže da to neće uraditi. Od međunarodnih aktera tražimo da ako vlast odbije da ispuni pomenute preporuke, da jasno kažu da u Srbiji onda nema slobodnih izbora. Vreme curi jer iz ove političke krize jedini izlaz su izbori. Međutim, znajući tehnologiju vladanja ove vlasti malo ko veruje da oni neće opet terati ljude da slikaju glasačke listiće, ucenjivati da dovode po deset sigurnih glasača, plaćati hiljade dinara za glas, obećavati zaposlenje hiljadama na privremenim poslovima, koristiti sve resurse od državnih organa do javnih preduzeća i ići čak do uvoza birača iz susednih zemalja. Opoziciji će podmetniti poneko gostovanje u kampanji na Javnom servisu, a sa njihovih udarnih medija izlivati laži i monstruoznu naprednjačku analitiku i onda zaključiti da je izborna utakmica fer. E, taj film se predugo daje, pa ovaj put neće proći. Takve izbore nećemo priznati, niti vlast proisteklu iz njih, ni mi, ni građani ove zemlje. To nije pretnja. To je obećanje. Protesti traju od maja i građani ne odustaju od zahteva. Imate li utisak da to uopšte dopire do ove vlasti? Ova vlast neće uraditi nijednu stvar kako bi započela borbu protiv nasilja, jer je nasilje jedan od alata njihovog vladanja. Svi razumni ljudi su mislili da će streljanja naše dece prodrmati i dotaći i njih. LJudski, ne politički. Međutim, očigledno je da su pohlepa i moć ovoj vlasti važniji od svega. Na proteste građana odgovaraju sa starim rijalitijem novog imena, starim uvredama koje dolaze od novih jurišnika, pa kao rezultat dobijemo istraživanja po kojima samo11 procenata mladih ne želi da ide iz Srbije. Zato je svaki dan koji oni ostanu na vlasti izgubljen dan za sve nas. Nijedan naš predlog nisu prihvatili. Nema kamera u svim školama, nema preispitivanja svih slučajeva nasilja koji su prijavljeni, nema drastičnog povećanja plata prosvetnim radnicima. Oni prosto žele Srbiju iz koje će svi osim njih otići i Srbiju u kojoj ako nisi član SNS, nisi Srbin. Zato osuđeni kriminalci drže predavanja našoj deci kako treba živeti. Vi možete da uvedete novi predmet „Vrlina i vrednosti kao životni kompas“, ali danas je velika dilema šta je vrlina u njihovom sistemu. Šta će našoj deci sutra nastavnici da kažu? Da li je vrlina kada se lekari samoorganizuju da bi ukinuli liste čekanja, i da li zbog toga treba da budu nagrađeni ili kao što se kod nas desilo, budu kažnjeni? Da li je vrlina kada dva policijska inspektora otkriju najveću plantažu marihuane u Evropi i pohapse odgovorne, ili ih umesto nagrade treba proganjati i maltretirati? Šta će se predavati našoj deci? Šta je vrlina? Možda je vrlina i da predsednik bude predsedik svih građana. Međutim, Vučić je već najavio da će svoje ime ustupiti SNS-u na izborima iako se povukao sa mesta predsednika stranke. Da li to može? Za razliku od većine drugih obećanja koja nije ispunio, Vučić će ovo pokušati da ispuni, jer je svestan da za Anu Brnabić, Gorana Vesića, Sinišu Malog, Bratislava Gašića ne bi glasali ni svi članovi njihovih širih porodica. Ali ovde se sve može. Zato je važno da se usvoje preporuke OEBS, EP i EK, a onda će biti nevažno čije ime je iza liste. Samo tri meseca jednakog prisustva u medijima, samo tri meseca da ljudi čuju šta nudimo kao SSP i šta će se desiti ako ne smenimo ovu Vladu i oni više ne bi imali ni 30 procenata podrške na izborima. Samo tri meseca tražimo. Zato i ne daju. Sve medije sa nacionalnom pokrivenošću drže zatvorene, a spremaju i Belivukove naslednike, nove batinaše i uterivače straha. Međutim, ljudi treba da znaju da to ne radi neka vlast koja je jaka, to radi vlast koja se boji. U našoj istoriji umeo je ovaj narod da trpi strane osvajače, ali umeo je i da stoji dok su mnogi drugi klečali. Međutim, jako je podlo da jedna stranačka klika sa državnim moćima od svog naroda pravi sužnja. A stid i poniženje se ne zaboravljaju. Pre dve decenije na Samitu EU u Solunu je zemljama Zapadnog Balkana obećana evropska perspektiva. Nedavno je predsednik ES Šarl Mišel izjavio da bi bilo nužno da se te zemlje što pre uključe, bar do 2030. U šta su nam otišle sve te godine? Godine su nam zajedno pojeli Milošević, Šešelj, Vučić i Dačić. Devedesetih su se zbog njihove politike vijorile crne marame a Srbija je bila izolovana od sveta. I danas zbog njihove pogrešne politike Srbiji preti izolacija a cenu će kao i devedesetih plaćati građani. Ko ne veruje neka razmisli da li predsednik Francuske Emanuel Makron iz čista mira pominje mogućnost da nam uvedu vize. Sa druge strane, Šarl Mišel je praktično potvrdio da je članstvo u EU moguće do 2030. i da sve od nas zavisi. Upravo to smo definisali u našem programu „Pravac Evropa“. Ovo je posledica plana koji je predstavila Viola fon Kramon ali i rekordne podrške građana EU proširenju. Jedino ko neće Srbiju u EU je ova vlast jer bi to značilo njen kraj. Istrage o poreklu novca, dilovima sa sumnjivim ljudima i uvođenje pravne države u kojoj zakon jednako tretira sve i ne deli ljude na povlašćene partijske aparatčike i ostale, razvalio bi ovu vlast u jednom danu. Gde je kvar? Ne postoji kvar. Postoji jedino nerazumevanje sveta oko nas a to je Vučićeva životna priča. On nije razumeo pad Berlinskog zida, kako je sam priznao, pa smo prošli strahote devedesetih. Danas ne razume posledice agresije Rusije na Ukrajinu i odbija da uskladi spoljnu politiku sa EU, rizikujući izolaciju i ekonomski kolaps. To će se i desiti ako ne počnemo da donosimo odluke u skladu sa svojim interesom a to je ubrzanje procesa integracije u EU. Sa druge strane Evropa svih ovih godina živi u jednoj slabašnoj nadi da će Vučić rešiti pitanje Kosova na način koji će biti obostrano prihvatljiv i da će najzad nastupiti mir i stabilnost na Balkanu. Buđenje iz tog romantičnog sna između Brisela, Vašingtona i Vučića je ono što nam je hitno potrebno. Ako do njega ne dođe mi ćemo zauvek ostati mračni ugao Evrope, izolovan i odvojen od svojih ekonomskih interesa, ali i civilizacijskih vrednosti. Nije moguće dugoročno rešenje za KiM bez demokratizacije Srbije i celog regiona. Kako se dogodilo da Srbija prvi put u svojoj istoriji bude na strani agresora? Srbija nije na strani agresora. Režim je na strani Putina i igra se sa emocijama ljudi. Naša izolacija je najbolja vest za sve naše oponente na međunarodnoj sceni. Neko je nedavno lepo primetio da Kurti u svojoj destruktivnoj politici prema Srbima i stvaranju aparthejd društva u srcu Evrope, sanja da Srbija ostane izolovana i da ne uvede sankcije Rusiji. Šta bi Kurti radio ako bi imao Srbiju koja je deo šire porodice u kojoj je pet država koje nisu priznale Kosovo, od kojih dve neće nikada? Međutim, naš režim sve što radi, radi da bi izbegao priču o životu prepunom nasilja i korupcije u Srbiji. Nasilje se više od decenije propagira pod ovom vlašću preko režimskih medija, najviših državnih funkcionera, narodnih poslanika, lokalnih SNS kabadahija a žrtve su svi građani ove zemlje. U našem životu su plate lekara takve da beže u druge države pa uskoro neće imati ko da nas leči, dok prosvetni radnici žive od plata nižih od proseka u Srbiji i najmanjih u regionu. NJihov novac proždire korupcija pa ponovo možemo citirati Đinđića i njegovu izjavu: „Sve države imaju mafiju, ali samo u Srbiji mafija ima svoju državu“. Korupcija je na istorijskom maksimumu a ljudi se sa njom sudaraju na svakom ćošku. Kad pogledate nosioce javnih funkcija, kako su živeli pre deset godina a kako žive danas, postavlja se pitanje – odakle i kako? Ta pitanja treba da postavi Tužilaštvo za borbu protiv korupcije državnih funkcionera koji predlažemo već tri godine, a kojeg se ova vlast boji kao sudnjeg dana. Umesto EU ovih dana se pominje BRIKS. Da li je vlast ozbiljna da baš to hoće ili se radi o Vulinovom solističkom istupu? Vulin i može samo na tu stranu pošto je već na crnoj listi SAD zbog veza sa kriminalom. Ali ne bi smeo on da radi ništa sam. Vulinovo igranje sa BRIKS-om je samo nastavak Vučićevog igranja na temu globalnog juga. Oni sanjaju da ćemo se sutra probuditi u nekoj stepi pored Kaspijskog jezera, ali ima jedan mali problem - mi smo evropska država koja je skoro u potpunosti ekonomski zavisna od evropskog tržišta i trgovine. Uz to smo zemlja sa najkomplikovanijom spoljnom politikom u Evropi, a vode nas najnesposobniji. Sve osim „Pravac Evropa“, politički je avanturizam koji preti da nas kao društvo, narod i državu trajno gurne na sporedni kolosek a građani treba da znaju da ako glasaju za SNS i SPS, glasaju za vize, za povlačenje investitora, za nasilje i korupciju, materijalno propadanje a njihovo bogaćenje. Ovih dana nam Vučić ponavlja da je situacija takva da bi bilo bolje da se ne mešamo, već da se pokrijemo ćebetom i ćutimo. Kako se u to uklapa zabrana ulaska u zemlju ruskih državljana koji su protiv Putina? Mene ne interesuje šta Vučić priča. NJega ne slušaju ni njegovi članovi, što se videlo na propalom kontramitingu SNS. Slušaju ga samo Jovana Jeremić i Milomir Marić dok gostuje na televizijama koje slave rat i promovišu kriminalce. Interesuje me šta on radi. Ideja o političkoj neutralnosti je nestala početkom rata u Ukrajini. Pošto smo zemlja kandidat za članstvo u EU, treba da pratimo tu politiku. Ako vlast to neće, neka kažu da odustajemo od tog puta. Od 2000. građani su većinski glasali za ideju evropske Srbije. Dakle, politička neutralnost ne postoji, vojna da. Inače, to što Vulin i Vučić prate, prisluškuju i maltretiraju ljude koji se bore protiv rata ili autokratskog režima, sramota je sa kojom ćemo se morati kao društvo nositi onog dana kad ih smenimo. Isto kao što smo se posle 2000. nosili sa nekim drugim njihovim sramotama, poput rata, zločina i zločinaca i stigme nad celim našim narodom zbog politike tadašnje i sadašnje vlasti. Poražava me kao građanina što ljude koji su u nevolji primimo u zemlju, pa ih onda BIA prati, maltretira, šalje podatke o njima direktno Kremlju. Vulin je to uradio Vladimiru Kara-Murzi koji je dobio 25 godina zatvora. Naš narod je od 1835. i doba Knjaza Miloša stvorio državu u koju kad rob stupi, postaje slobodan čovek. Naprednjačka vlast nas je obrukala i to je za svakog slobodarskog čoveka ove zemlje sramota do neba. I gde nas to vodi? NJima je dobro ovako. Oni kradu ne samo pare i normalnost, već i našu budućnost i nemaju nameru da sebi uskrate tu poziciju. Građanima je loše i zato protestuju i odlaze iz Srbije. Vučićevo tzv. zlatno doba je zlatno doba SNS. Za građane to je vreme straha, jer je Srbija nebezbedna zemlja u kojoj sudbine ljudi zavise od nestručnih, bahatih i korumpiranih partijskih kadrova. Uz to građani znaju da kad Vučić i Dačić nešto tvrde da se neće desiti, to upravo pukne preko njihovih leđa. LJudi se dobro sećaju kako su onomad Vučić i Dačić, baš kao i njihovi mentori Šešelj i Milošević, tvrdili da neće biti bombardovanja Srbije i da su sankcije naša šansa. Posle su vodili rat iz svojih kabineta a hiljade nas završilo je na ratištu braneći Srbiju. Zato se ljudi sa pravom plaše. Ako ova vlast kaže nećemo imati ponovo vize i neće biti sankcija Srbiji, treba da se setimo da su to jednom već govorili. Ova vlast kaže i da se živi bolje nego ikada, pa kako ima još onih kojih veruju njoj a ne svom novčaniku? LJudi ne vide, jer nemaju šta da vide u svojim novčanicima. Ono što ljudi zarade ili dobiju kao penziju, odlazi im na hranu koja je u Srbiji poskupela skoro 30 procenata. Danas je gotovo provokacija pokloniti penzioneru novčanik. U njihovim novčanicima ima više slika unučića i ikonica iz manastira, nego novčanica. Ministar finansija izađe na Pink da objasni građanima da je tako svuda u Evropi, ali ne kaže zašto je hrana u Srbiji skuplja nego u većini evropskih država gde su primanja višestruko veća. Samo kod nas su trgovinski lanci profitirali u stotinama miliona, ali ne od navale potrošača, već od poskupljenja. SSP je preložila ograničenje marži za najvažnije proizvode, naplatu ekstraporeza za kompanije koje su se najviše okoristile ovom krizom i stvorile enormne profite, kao i zaustavljanje koruptivnih poslova koji stvaraju ogroman deficit u budžetu. Vlast to ne čuje jer je njoj interes stranih investitora važniji od interesa građana i uostalom ona im je tolike profite i omogućila. Primer za to su Ziđin i NIS. Da li će bar milion ljudi koji su umreženi u korupciju uz ovu vlast biti spremno da se smena vlasti obavi na miran način? Nije milion ljudi u Srbiji umreženo korupcijom uz vlast. I oni koji glasaju za SNS ne misle da treba da se krade. I oni će da vraćaju kredite koje podižemo da bi plaćali projekte čija vrednost je višestruko uvećana da bi razni kumovi vozili meklarene. Ni oni koji glasaju za SNS iz Leskovca nemaju mamograf jer ga je pojela korupcija, baš kao što u Nišu lekari ne mogu da rade jer nemaju adekvatnu hiruršku salu. I tu salu je pojela korupcija. Ni besplatnih udžbenika za sve đake osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema zbog korupcije. Zbog svega toga SNS-u pada rejting i niko više to ne može da zaustavi. More skorojevića ne želi da sakrije koliko su „uspeli“ u životu, što bi naš narod rekao, koliko su se nakrali, ali ljudi im više ne zavide. Sada ih to ljuti. Mi kao stranka smo svesni situacije u kojoj živimo i zato imamo jasnu ideju kako da promenimo sistem, jer samo promena sistema garantuje napredak, dobar život i normalnost koju zaslužujemo. Na šta ste mislili kada ste pre mesec dana u emisiji Iza vesti rekli da Gašić sada poručuje Vučiću: „Ja kontrolišem ovu partiju i ne možeš sada da me pustiš niz vodu kao što si jednom učinio“? Mnogo važnije od toga šta Gašić poručuje Vučiću je ono što policajci Milenković i Mitić poručuju građanima kad kažu da su hteli da hapse čoveka koji je aktuelni ministar policije, bivši ministar vojni i bivši šef BIA. Oni nam poručuju da je vrh države kriminalizovan. Ne znam kako su se dogovarali oko podele nekog plena, ali to će kad uvedemo pravnu državu istražiti nezavisno pravosuđe. Ni Gašić ni Vučić tad neće moći da se sakriju, baš kao ni bilo ko od onih koji su se preko noći obogatili i na tom svom putu zahvaljujući drugarima na pozicijama, gazili ljude i njihove firme, uništavali porodice. Kada su Gašić i Šapić uhvaćeni u nepočinstvu, kroz poruke opoziciji, poslali su poruku Vučiću - ja sam čuvar tajni, ja znam šta smo radili i ja sam taj koji kontroliše deo partije i deo biračke mašinerije. Ono što takođe zabrinjava je jedinstven slučaj da predsednik jedne zemlje tako otvoreno, kao naš predsednik, brani optužene za najteža krivična dela, a napada ljude koji su taj kriminal otkrili. Vlasnik Jovanjice za njega je svetac. Danas imamo situaciju da policija mora da pita da li sme da hapsi i za saobraćajne prekršaje. Ako neko vozi 230 na sat, policajci ne znaju da li smeju da ga uhapse, pa pronalaze solomonsko rešenje da uhapse auto. Vozača ne, on je kumić. Od banalnih do krupnih primera vidimo da je naše društvo zrelo za promenu i pitanje je dana kada će svi ugnjeteni to i naglas reći. Kako pesnik kaže, na previsoko podigli se sutereni. Sandra Petrušić