Kao da ničeg bilo nije

Na trogodišnjicu ambicioznog i zaboravljenog Vašingtonskog sporazuma najavljeno je odmrzavanje briselskog dijaloga na visokom nivou. Retka tačka dogovora iz Ovalnog kabineta 2020. koja je primenjena u celosti bio je jednogodišnji moratorijum - Prištini na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, Beogradu na lobiranje za nova povlačenja priznanja, čime je prekinuta jedna od, inače, uspešnijih diplomatskih akcija Srbije. Moratorijum je, za razliku od većine ostalih odredbi koje su se odnosile i na ekonomsku razmenu i infrastrukturno povezivanje, čak i produžavan usmeno, bez obzira na to što je ponuđeno rešenje bilo deo predizborne kampanje tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, što je u Bajdenovoj administraciji sporazum učinilo neostvarivim. U mnogim delovima - na sreću Srbije. Kad u Briselu, 14. septembra, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti ponovo sednu za sto, to skidanje višemesečnog moratorijuma na pregovore neće biti posledica nikakve promene situacije nastale nakon što su Srbi, nezadovoljni brojnim odlukama Prištine koje su dovodile do njihovog obespravljivanja, napustili institucije na Kosovu i Metohiji. Oni su još uvek u „štrajku“, pritvori se bez osnova pune građanima koji su učestvovali u protestima na severu, kosovske registarske tablice se šire pokrajinom, gradonačelnici severnih opština, izabrani uz najmanji odziv birača u istoriji parlamentarizma, donose punopravne odluke, zbog blokade srpske robe pogoršana je snabdevenost, „izvoz“ iz centralne Srbije na KiM u julu ove bio je za 50 miliona evra manji nego u julu prošle godine… „Analitička paraliza“, tako Ričard Grenel, nekadašnji Trampov operativac za Vašingtonski sporazum, ovih dana naziva tempo postizanja dogovora i neproduktivnost Evropske unije, kojoj je, smatra on, DŽozef Bajden prepustio posao, ostavivši Trampov sporazum po strani. Ta „paraliza“ lečiće se, kao i dogovor Avdulaha Hotija i Aleksandra Vučića 2020, u skladu sa potrebama predstojećih izbora unutar Evropske unije i SAD. Zakazani za jun 2024, ti izbori ne bi valjalo da budu prekretnica u više od decenije lošeg opošljavanja Brisela kosovskog problema, ali bi mogli da motivišu posrednika (setimo se uloge Ketrin Ešton u kampanji pre potpisivanja Briselskog sporazuma) da postigne rezultat na jednom od najvažnijih evropskih „žarišta“, ako treba i neprimerenim pritiskom i na silu. Francusko-nemački plan posle krize na KiM ispao je iz fokusa, u kome je sada „deeskalacija“, što ne odgovara francuskom predsedniku, koji se danas, više nego na početku mandata bori za svoju geostratešku poziciju u EU, Evropi i svetu. Emanuel Makron najavio je „dalje mere protiv obe strane ako se ne budu ponašale odgovorno“. Nemačka i Francuska, tvrdi on, posvećene su planu koji su osmislile. Makron smatra da je taj plan jedini „pravi put napred“ i mada sebe smatra demokratom, zapretio je da će se preispitati svi pozitivni pomaci u viznoj politici i ekonomskoj saradnji ukoliko se Beograd i Priština „ne uozbilje“. „Sa Nemačkom smo napisali novu mapu puta kad je reč o razlikama između Srbije i Kosova. Verujem da je ovo dobra mapa puta koju su podržali evropski pregovarači i naš predstavnik, tako da očekujemo jasno angažovanje obe strane u vezi sa izborima u opštinama na severu Kosova i ponovno učešće Srba u institucijama“, kazao je Makron, verovatno nedovoljno upoznat sa efektom nedavnih pretnji koje su prethodile i bile iznošene neposredno po dogovoru u Ohridu da će zapadni investitori, a nemački na prvom mestu, povući investicije. Kad to nije smanjilo procenat građana koji se protive priznanju nezavisnosti KiM ili njegovom članstvu u UN, poseglo se za, ispostaviće se jednako jalovim, najavama rata. Takav otpor javnog mnjenja prepreka je svakom političaru, pa čak i Vučiću, za njih do sada najsolidnijem partneru. Više od Makrona u pretnjama jedino se, i to u obećanjima, zaneo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. NJega je Evropska komisija morala i da javno demantuje nakon što je na regionalnom skupu na Bledu najavio da će EU biti spremna da se 2030. proširi. Strateški forum EU i balkanskih kandidata za članstvo u ovoj organizaciji prošle nedelje u Sloveniji protekao je u kontekstu sastanka zakazanog za polovinu septembra i bio je samo jedna od nekoliko usputnih stanica ovoga leta na putu da se zaobiđe zid između dve strane, koji je u maju izgledao kao nepremostiva prepreka za nastavak dijaloga. Varnice koje su sevale između Ane Brnabić i Kurtija na Bledu nisu ugrozile misiju tandema Miroslav Lajčak - Žozep Borelj, iako im je trebalo skoro pola godine da prvu temu na tapetu - održavanje novih izbora na severu KiM – stave za pregovarački sto. Prethodno su se u nadasve neobičnom formatu Vučić i Kurti sreli u Atini, na skupu koji je u prestonicu Grčke doveo predstavnike zemalja okruženja i Evropske unije, uključujući Ursulu fon der Lajen i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Uslugu je Grčka učinila predsednici Evropske komisije, omogućivši joj skup „pilića“ pod njenim krilom na startu njene predizborne kampanje. Prvi pokušaj skidanja „moratorijuma“ s dijaloga propao je na bezbednosnom forumu u Bratislavi, koji se održavao nekoliko dana nakon prvog protesta Srba u Zvečanu, koji je Kfor nasilno razbio. Kurti je tada, ipak, otišao u slovačku prestonicu, dok je Vučić od susreta odustao, zvanično zbog situacije na severu. Situacija je prerasla u sukob u danu kada se u Beogradu održavao skup podrške SNS-a predsedniku, na koji su došle i hiljade Srba sa KiM, a novi gradonačelnici na severu su uz pomoć specijalnih policijskih snaga zauzeli opštinske zgrade. Šta će se, osim zahteva da se dve strane vrate sporazumu koji nije potpisan, ali će biti inkorporiran u proces pristupanja EU, naći pred pregovaračima 14. septembra, preciznije zapravo odgovara niži službenik, portparol EK Peter Stano, koji je izričit - izbori se moraju organizovati hitno, a Srbi na njih izaći bez ikakvih preduslova. Prištini se preti novim paketom sankcija, a Srbima pripisivanjem odgovornosti za eskalaciju ako ne odustanu od zahteva zbog kojih su i napustili institucije, pa čak i zahteva za poštovanje jedinog do sada potpisanog sporazuma koji nije bio tehnički, onog iz Brisela od aprila 2013. I ne čudi zato ako je Vučićev cilj zaista, kako tvrde iz Prištine, da bez pomaka koji medijatori očekuju - odnosno poraza - gura što dublje u dve predizborne kampanje, pa možda i dočeka novu administraciju u SAD. Iz Haga se javio Hašim Tači i rekao da je EU bila samo posrednik, ne između Beograda i Prištine, nego u procesu kojim je Vašington upravljao. Potpisnika prvog sporazuma je, doduše, glorifikacija američkog mentora, čak i pogrešnog, kakvim se smatrao Tramp, možda i smestila tamo gde se sad nalazi, ali je njegov slučaj dobar podsetnik da će evropski izaslanici učiniti sve što treba da zabeleže rezultat tokom svojih mandata. Ne samo da će „očekivanja“ biti sve agresivnija kako dani budu prolazili, nego će, ako bude trebalo, učiniti „sve i da pregovaračima ne bude neprijatno“, kako je Ketrin Ešton svojevremeno opisivala razlog da u javnost ne pusti fotografiju rukovanja Tačija sa Tomislavom Nikolićem, pri istorijskom susretu koji je organizovala. Dragana Pejović