Moje proterivanje je poruka za druge

Na dogovoreni intervju dolazi nasmejan, iako je samo nekoliko dana pre toga dobio zabranu da, nakon više od godinu i po dana, produži boravak u Srbiji. Jevgenij Iržanski je pun optimizma, iako se datum, kada mora da napusti Beograd, bližio. Iako nije uopšte mislio da će ikada dospeti u medije, nenadana „slava“ koja je usledila nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo produžetak njegovog privremenog boravka ovde, omogućila mu je da jasnije progovori o stvarima o kojima se manje zna. Ko je zapravo Jevgenij Iržanski? Rođen u Sankt Peterburgu, u porodici inženjera, detinjstvo je proveo u jednom mestu na severu Rusije, gde su roditelji dobili posao. Sa 17 godina, vraća se u Peterburg i upisuje Tehnički univerzitet, nakon čega započinje posao u prodaji. Uvek je, kako kaže, radio za privatnu, nikad za državnu instituciju. Nakon godina života i rada u Rusiji, seli se u Španiju, gde je njegova supruga dobila stipendiju za studije umetnosti. Većinu radnog iskustva proveo je u prodaji softvera i marketingu, a jedno kratko vreme radio je i bukinge koncerata, čemu se i vraća po dolasku iz Španije u Srbiju... „U Španiji sam radio za jednu rusko-ukrajinsku kompaniju. Kada je rat počeo, javili su se problemi s internacionalnim klijentima i zato su mi ponudili da se preselim u Srbiju. Ponudili su mi tada da budem direktor ogranka, da bih održavao odnose s klijentima. I tako smo se preselili. Ta kompanija je imala dva predstavništva, jedno u Odesi u Ukrajini i drugo u Moskvi u Rusiji. Ukrajinska kompanija je brzo bila pogođena bombama i zatvorena, ali sem toga, mnogo toga unutar firme mi nije odgovaralo, te sam odlučio da napustim tu kompaniju i započnem svoj posao. Najpre sam radio kao savetnik drugim kompanijama. I onda sam počeo da obavljam i posao buking menadžera, kada se prošle godine doselio ovde jedan moj prijatelj, koji se time već bavio“. Kakve koncerte ste bukirali? Većinom onih grupa koje su bile protiv rata. Mnogi Rusi koji ovde žive su protiv režima Vladimira Putina. Pobegli su od onoga što je taj rat doneo. Samim tim, grupe koje smo dovodili više ne žive u Rusiji, zbog svojih političkih stavova. Mnogi od njih bi dosad bili u zatvorima da su ostali tamo. Rusi koji žive u Srbiji i koji su protiv rata i režima, žele da čuju takve bendove. Proruske grupe bi ovde pre slušali neki proruski orijentisani Srbi ili oni Rusi koji ovde već žive decenijama, a kojima su mediji kreirali mišljenje. Opet, i oni Srbi koji podržavaju Rusiju u ratu i ne idu na koncerte, tako da smo se orijentisali isključivo na ruske antirežimske bendove. Koji su to, recimo, bendovi? Pa na primer Kasta. To je jedna od najstarijih i najpoznatijih rep grupa. Oni naravno ne žive u Rusiji. Dvojica žive u Portugalu, jedan u Turskoj i jedan na Kipru, jedan je već izraelski državljanin. Oni su i u životu i u svojim pesmama jasni u stavu da ne podržavaju to što Putin radi, ni u Rusiji ni izvan nje. Ali mi nismo jedina agencija koja je radila bukinge poznatih muzičara ovde. I drugi iz Moskve su dolazili i radili isto. Zašto sam samo ja dobio zabranu, to je veliko pitanje. Možda je to samo početak i za druge koji su radili isti posao. I šta se zapravo dogodilo tog dana? Pa možda je bolje da počnem od jedne tačke, za koju mislim da je bila polazna. Ne znam, možda i nije, ali što više razmišljam, mislim da ipak jeste. Išao sam na fudbal na Čukaričkom, početkom maja, i nisam bio poneo pasoš. Dakle, pošao sam opušteno, jer je to bio jedan običan fudbalski događaj. I u jednom trenutku policija mi je prišla i tražili su mi pasoš. S obzirom na to da nisam imao pasoš, pokazao sam im fotografiju pasoša, koju sam imao u telefonu. I to je bilo to! Nešto kasnije, poslao sam sva svoja dokumenta, kako bih produžio boravak u Srbiji. U junu, došao mi je policajac i rekao da moram da odem u MUP. Nije znao da mi objasni o čemu je reč. Otišao sam u dogovoreno vreme i tada su me ispitivala trojica policajaca. To je trajalo dva sata, u prisustvu prevodioca sa ruskog. Sve su me tada ispitali – od toga gde sam rođen, do toga otkud ja ovde i čime se to bavim. Pokazali su mi tada fotografije nekih meni nepoznatih ljudi i pitali da li ih znam. Nisam imao pojma ko su oni, niti gde su napravljene te fotke. Kakva je veza s tim fudbalskim mečom? Ne znam. Ali meni je tada delovalo kao da je ima. Moglo je da bude povezano, a i nije moralo. Jednostavno, meni su ti ljudi bili nepoznati. Tad su me pitali i šta mislim o Putinu i Alekseju Navaljnom, kao i to da li znam Petra Nikitina iz Ruskog demokratskog društva? Pitali su i da li imam kontakte sa Ruskim domom, ambasadom i tako dalje i tako dalje... Sve je to trajalo dva sata. I pretili su da ako to iznesem, boravak će mi biti otkazan. Rekao sam da sam ja obična osoba, koja samo živi i radi ovde. I dve nedelje kasnije, dobio sam produžetak boravka. Pomislio sam tada da, ako ne žele da budem ovde, sigurno mi ne bi izdali boravak, i to drugi put. I onda se to promenilo prošle nedelje? Da, pretprošlog ponedeljka zvali su me ponovo iz MUP-a. S obzirom na to da mi je bio slobodan dan, uzeo sam pasoš i otišao tamo. Ponovo su me pitali šta radim u Srbiji. Rekao sam da sam konsultant za nekoliko kompanija od kojih je jedna u Nemačkoj i da bukiram koncerte ruskih muzičara. I nakon nekog vremena koje sam proveo čekajući, policajac se vratio i bez objašnjenja mi je vratio pasoš, rekavši da mi je boravak ukinut. Na drugom papiru, koji je već bio pečatiran, pisalo je da moram da napustim Srbiju do 4. septembra i da ne smem da se vraćam do 28. avgusta 2024. Nisu uopšte dali nikakvo obrazloženje. Rekli su da mora da se potpiše papir i to je to. Na njemu je pisalo da sam ja pretnja za Srbiju. Bez obrazloženja. I šta ste onda radili? Je l` ste potpisali? Naravno, morao sam da potpišem. Bila su tri papira, dva za njih, jedan za mene. Čim sam izašao pozvao sam Petra Nikitina. On je pre toga imao tu situaciju, kada je bio zaustavljen na aerodromu. Ali njegova situacija je lakša, jer on pored ruskog ima i holandsko državljanstvo. Uglavnom, pomogao mi je da pravno pokrenem proceduru za ostanak. I šta ste policiji rekli za Putina? Rekao sam ono što zaista i mislim. Da mi se ne sviđa uopšte to šta on radi unutar zemlje, jer se ponaša kao Staljin i vraća nas u to razdoblje. Zatvoreni su svi mediji, sloboda je ugušena. Ne sviđa mi se ni šta radi u Ukrajini naravno, želi da dobije taj rat po svaku cenu. Atmosfera je ista kao s kraja tridesetih godina prošlog veka – ako kažeš nešto protiv, odmah ideš u zatvor ili rat. Može i da te pretuče policija, jer imaju odobrenje da rade šta žele. Naravno, rekao sam i da podržavam Navaljnog. Dok sam živeo u Španiji povezao sam se s nekim njegovim sledbenicima. Kada je bio uhapšen, ti ljudi su se okupili tamo i dali mu podršku. Takođe sam rekao i da sam uz one Beloruse, koje dobro poznajem, a koji su protiv režima Vladimira Lukašenka i kojih je sve više, ali s kojima on zasad dobro zna da se obračuna, kada uvidi da se nezadovoljstvo širi. Naravno, kada je rat u Ukrajini počeo, istog dana smo se okupili na trgu u Malagi, gde je bio veliki antiratni protest. Da li ste bili iznenađeni tim ratom ili ste ga očekivali, s obzirom na to da ste poznavali režim Vladimira Putina? Bio sam iznenađen i pored svega. Moja žena ima ukrajinske korene, i preko porodice je bliska s tim narodom i tom zemljom. Bila je šokirana, plakala je danima... Imao sam osećaj da će se nešto dogoditi, ali ne takva agresija. Do početka rata, samo sam mislio da je Putin lud. Podelio je narod, uspeo da zavadi dve zemlje koje imaju zajedničku istoriju, tradiciju, jezik. Mnogo toga što danas imamo u Rusiji, potiče iz Kijeva. Ruski jezik potiče odatle. To je otadžbina istočnih Slovena. Ja sam odlazio u Ukrajinu još pre aneksije Krima. I nikada nisam imao nikakvih problema. LJudi su tamo pričali ruski, ali sve i da su pričali ukrajinski nije bilo problema u sporazumevanju. Svi su bili izuzetno ljubazni, prijateljski nastrojeni. Ta obala je bila prelepa, a sve je bilo jeftinije nego u Rusiji. NJihova kuhinja i sunce i klima... sve je izgledalo predivno. I Kijev je kao mala Moskva, a Odesa kao Sankt Peterburg na moru. Bila je to idilična zemlja. Čak smo žena i ja neposredno pre nego što je počeo rat razmišljali da se odselimo u Odesu. Da li ste i lično osetili tu atmosferu represije u Rusiji dok ste tamo živeli? Naravno, moj kolega s kojim sam radio u poslednjoj firmi u Moskvi, pre preseljenja u Španiju, bio je uhapšen zbog svojih političkih stavova. LJudi su tamo primorani da ćute. Moji roditelji, recimo, nisu politički aktivni i uopšte ne pokazuju šta misle. Ali sada, iskreno se bojim i za njih. Zbog ovoga što mi se desilo u Beogradu, bio sam u ruskim medijima prošle nedelje, gotovo svakodnevno. I to naravno u medijima koji nisu pod kontrolom režima, nego se emituju iz drugih zemalja, na primer iz Holandije, ili u jednoj popularnoj emisiji koja se emituje iz Litvanije, putem Jutjuba. Jer ako ste libelarni demokrata, morate da radite izvan Rusije (smeh). I bojim se za njih. Jer mnogi ćute i ne smeju da izgovore ono što zapravo misle. Kako ste im objasnili ovu situaciju sa otkazivanjem boravka? Mama me je pozvala kada me je videla u medijima. Pitala me je šta sam to uradio, jer se uplašila da se nešto može desiti mom ocu ili mom mlađem bratu. Odgovorio sam joj da ja ovde branim svoje ime. Sve ono što su izgovorili o meni i zbog čega su me proterali, nije tačno! I ne želim da ćutim! A pritom ni ne znam tačno zbog čega je ovako. I zato hoću da napravim što više buke! Da govorim naglas o onome što se može i drugima desiti! Mnogo Rusa živi ovde. Naravno, tu su i oni koji podržavaju Putina u ratu, jer gledaju propagandu s televizije, bilo da je to ovdašnja televizija ili ruska RT, koja je ništa drugo nego kanta za đubre. Ali mi koji smo protiv rata ne želimo da idemo u zatvor ili rat zbog Putina, i zato moramo da progovorimo o onome od čega smo pobegli. I zato se bojim za svoje roditelje ili brata. Ako krenu pritisci tamo, moraću da ih dovedem u Srbiju. Ako i vi ostanete u Srbiji? Nadam se da hoću (smeh). Uložili smo žalbu i čekamo odgovor koji bi trebalo da stigne u roku od dve nedelje. Čitavu tu situaciju dodatno otežava pas, kojeg smo usvojili ovde. On mora da primi drugu vakcinu protiv besnila. Pas ne može da napusti zemlju ukoliko ne primi drugu vakcinu. To su moja dva mala sina, dva mala jazavičara (smeh). Ne možemo nikako da ih ostavimo i da odemo bez njih. Dakle, advokati koji su uložili žalbu kažu da, dok ne stigne odgovor, ne treba da napuštamo zemlju. Bilo da odgovor bude potvrdan ili negativan. Ali ne znamo šta ćemo da radimo. Mislili smo doskoro da nikada nećemo napustiti Srbiju. LJudi su ovde otvoreni, što nam se dopalo. Imaju velika srca i dušu. Šta zapravo ovaj slučaj poručuje ostalim antiputinovskim Rusima u Srbiji? Mislim da je ovo znak da ne smemo da radimo ništa i da smo pod prismotrom. Sigurno je ovo i znak da postoji crvena linija koja se ne sme preći. Ali kako sam je ja prešao, nisam siguran. Verovatno kroz kontakte sa muzičarima ili Nikitinom, što je besmisleno. Da li ste bili iznenađeni kad ste došli u Srbiju, zbog ovdašnje dominantne proruske atmosfere? Iskreno, bio sam šokiran. I to duboko šokiran. Znao sam da ovde postoje ljudi koji podržavaju rusku politiku, ali kad bih sretao one koji nose majice sa slovom Z ili sa likom Putina, nisam mogao da sakrijem iznenađenje. Ponekad, to su bili vrlo mladi ljudi. Razumeo sam one starije, koji su možda i bili u ratu 1999. godine, ali nisam razumeo tu decu koja nose ideološke majice. Morao sam da ih pitam zbog čega to rade, i dobijao sam taj patetični narativ, kako je Putin branilac slovenske kulture i kako Rusija, kao veliki brat, pomaže maloj Srbiji koja bez nje ne bi mogla... I naravno, svi su protiv NATO i Evropske unije i to je uglavnom to. Iza teze da je Putin veliki branilac, ništa drugo ne stoji. Samo jedan propagandni narativ, kako je Putin heroj, Ukrajinci nacisti i sve ih treba pobiti. Isto priča i televizija u Rusiji. Sve je isto. Da li se nešto može promeniti? Aleksandar Vučić se jeste sastao sa Volodimirom Zelenskim, ali taj sastanak nije doneo ništa novo... Ja se ne bavim politikom, čak ni ruskom. Samo posmatram šta se dešava. I ono što vidim, jeste da Vučić sedi na dve stolice. Iz tog razgovora sa Zelenskim dobili smo ono što smo jedino mogli da čujemo. On je Zelenskom rekao da podržava teritorijalni integritet Krima, jer je Zelenski rekao da Kosovo i Metohija moraju da pripadaju Srbiji. Ali zatim, dogovorio je s Putinom jeftiniju cenu gasa i tražio od EU dodatna sredstva. I to je logično s obzirom na to da je Srbija mala zemlja i pod konstantnim pritiskom. I tako Vučić sedi na više stolica. To je možda i dobro za Srbiju, ali čudna je ta neodređenost. I kako se vi sada osećate? Razočarano. Želeo sam da živim i ostanem u Srbiji. Da dobijem pasoš. Sve mi se dopalo ovde. Divna je geografska pozicija Srbije, sve je blizu odavde, i more i Evropa. Naravno, možemo da odemo odavde, ali želimo da ostanemo, iako je sada jasno da će biti teško da dobijemo pasoš. Čak iako budem živeo to propisano vreme za dobijanje pasoša, mislim da se sada to neće dogoditi. Moraćemo da živimo negde drugde, iako to nismo planirali. Ovo je potpuno novo poglavlje za mene. Dragan Jovićević