Kako postati veći Šapić od Šapića

Ne kažem, svaka pobeda protiv Vučića je dobra i dragocena i treba je pozdraviti. Ali, šta da se radi - kad izgubimo? Recimo, kao sada, sa peticijom o besplatnim udžbenicima za sve srpske osnovce, kako je opozicija napisala u pismu ministarki prosvete. Odmah treba da uočimo da odluku o besplatnim udžbenicima nije doneo Vučić, nego Šapić. A da je sama odluka nepromišljena (što je najlepši izraz), to vidi svako ko o njoj razmisli par trenutaka. Najpre je nepromišljeno - ili glupo - tvrditi da svi u Srbiji treba da dobiju besplatne udžbenike. Ma nije valjda? Zar u Srbiji ne živi 31.000 dolarskih milionera? A na Forbsovoj listi kažu, na to dodajte još pedesetak dolarskih milijardera. Pa je l` ja da im za decu plaćam udžbenike? Najviše me, naravno, izluđuju izjave o tome kako mnoge zemlje dele besplatne udžbenike. A niko ne zna da mi kaže koliko su tamo porezi – i da za toliko onda i kod nas treba da porastu? Kao što ovde niko ne pominje dobru i pametnu inicijativu Aleka Kavčića, koji već danas deli besplatne elektronske udžbenike koje svako može da preuzme sa njegovog veb-sajta. Kako svi to da preskoče? Ima u svetu još mnogo pametnijih načina da se pomognu siromašni, jedan sam i sama iskusila, pa ga vredi ovde pomenuti. U Velikoj Britaniji, na London School of Economics, kada pohađate nastavu, najpre upisuju sve o vama: odakle ste, gde stanujete, koliko para imate ili zarađujete, i sve tako. I onda se u mom slučaju desilo da je moja tadašnja plata u Beogradu bila toliko niska, kad se preračuna u funte, da mi je službenik na šalteru taj iznos dinara u formularu udesetostručio (dodao još jednu nulu na kraju), bilo mu žao, valjda, da napiše da imam deset puta manju platu od bilo koga na univerzitetu! To je bilo doba hiperinflacije, kada sam mesečno zarađivala desetak nemačkih maraka... No, dadoše mi nekoliko vaučera – za udžbenike i za ručak - a sve dobih besplatno! Ostali su, videla sam, platili i knjige i bonove za hranu, neka dvojica iz Belgije su platila još više, jedino ja ne platih ništa! Svi dobismo knjige i isti pristup u restoranu... a koliko je ko platio, znao je samo onaj iz administracije. Zar to nije gospodski način za lečenje socijalnih razlika? Ako ste bogati, platićete punu cenu udžbenika, a ako niste – platićete polovinu ili trećinu cene, ili ćete ih, kao i ja, dobiti besplatno. I to u doba vladavine okrutne Margaret Tačer! Od tada mi je sama pomisao na besplatne udžbenike sinonim za bahato i glupo arčenje tuđih para. Mnogi su ovde tvrdili suprotno, jedan od prvih je bio Dragan Đilas, kome su besplatni udžbenici postali opsesija. U vreme kad je bio gradonačelnik Beograda, mogao si biti najbolji dečiji psiholog, poput profesora Ivana Ivića, džaba ti znanje – od svih je gradonačelnik znao bolje! Ipak, moram da dodam, nije zabranjivao da ga mnogi od nas kritikuju, a bogami i ismevaju u Politici. Sada o tome možemo samo sa sanjamo.... A onda, deceniju kasnije, gradonačelnik Beograda postaje onaj „manje obrazovani Đilasov pomagač“, kako je Vučić nekada umeo da govori o Šapiću. Ali, taj manje obrazovani pomagač ostvario je svoj nekadašnji san - da postane veći Đilas od Đilasa! Ove godine je tu zakucao - podelio besplatne udžbenike svim osnovcima i svim beogradskim srednjoškolcima! Jedino je zadržao Đilasovu finansijsku konstrukciju: sve je platio parama iz mog i vašeg džepa! Ne bi mu ona vila na Bežanijskoj kosi tako lepo napredovala da nije štedeo, to je barem jasno! Da vrag ne spava, pokazala je na kraju inicijativa naše opozicije: hajde da budemo veći Šapić od Šapića - da sva deca u Srbiji dobiju besplatne udžbenike – jer nas to ništa ne košta – a baš lepo zvuči! Ne kažem, svaka borba protiv Vučića je važna, i svaku pobedu ću podržati. Ali prošla me je volja da ćutim kad vidim stvari za koje mislim da su pogrešne i ne baš korisne za Srbiju. Valjda je svima jasno: nije teško biti veći Šapić od Šapića - ali je glupo. Možemo mi to i bolje i pametnije!