U pogrešnom smeru

Gadne se stvari dešavaju na istoku Evrope, a u narednim nedeljama i mesecima bi mogle da postanu još gadnije; ali svest o tome kao da izmiče kako onima koji bi mogli direktno da utiču da stvari krenu drugim tokom, tako i onima koji taj uticaj nemaju, ali će s posledicama očekivanog razvoja situacije na jedan ili na drugi način morati da se nose. I ne misli se ovde na agresorski rat koji Rusija vodi u Ukrajini - reč „gadno“ bila bi neprimereno blag opis tog egzistencijalnog užasa - mada je upravo ovaj sukob ključni katalizator najverovatnijeg toka događaja u dve zemlje koje s onom napadnutom dele državnu granicu. Postoji, doduše, jedna krupna razlika u slučajevima parlamentarnih izbora u Slovačkoj 30. septembra i Poljskoj 15. oktobra - a o njima je reč. U Poljskoj je već osam godina na vlasti ultrakonzervativna, mračnjačka partija Pravo i pravda (PiS), koja isto toliko dugo sistematski razara same temelje vladavine prava, u širokom luku od potčinjavanja sudstva i medija do gušenja osnovnih ženskih prava i sloboda - ali joj se ne može osporiti da je makar na ekonomsko-socijalnom planu uradila i nešto pozitivno za građane. A iskazala se (ili je barem tako sa strane posmatrano izgledalo: ima šta na tu temu da kaže Slavomir Širakovski u intervjuu koji NIN objavljuje u ovom i narednom broju) i kao dobar prijatelj u nevolji kada je Ukrajini pomoć bila najpotrebnija, mada ni to nije potrajalo, kao što pokazuju aktuelna sporenja s Kijevom. Pa ako, kao što istraživanja javnog mnenja predviđaju, partija kojom iz pozadine i dalje suvereno upravlja Jaroslav Kačinjski i posle ovih izbora zadrži vlast - verovatno uz podršku još gorih od nje, radikalno desne Konfederacije - biće to ipak tek produžetak zatečenog stanja: nepovoljnog, ali na koje se iz nužde već naviklo. Ukoliko se, pak, u Slovačkoj - a u nastavku ćemo se fokusirati na nju - na vlast vrati Smer-SD, partija bivšeg premijera Roberta Fica (rezultati anketa takvu mogućnost vide kao najverovatniji ishod, mada kompleksnost tamošnje političke scene komplikuje predviđanja), biće to još jedan težak udarac demokratskim snagama u Evropi i ozbiljan problem za Evropsku uniju i NATO. Jer, u liku ovog političara će kao dodatni remetilački faktor dobiti rudimentarniju, siroviju verziju Viktora Orbana - a ni s mađarskim originalom ovolike godine ne uspevaju da izađu na kraj. Kao i Orban, i Fico je beskrupulozni, odavno na bezbroj načina kompromitovani politički lider čiji su stavovi s godinama sve ekstremniji; ali kao da je ruska invazija na Ukrajinu bila ta koja ga je pretvorila u dosad najgoru verziju samog sebe. Lažni levičar - Smer je samo nominalno socijaldemokratska, a zapravo desna, nacional-populistička stranka - i dokazani neprijatelj slobode medija (na ostavku je 2018. bio primoran pod pritiskom masovnih građanskih protesta pokrenutih posle mafijaške likvidacije novinara Jana Kucijaka i njegove verenice; Kucijak je istraživao veze italijanskog podzemlja sa slovačkim državnim strukturama), u aktuelnoj inkarnaciji Fico se javlja kao glavni slovački promoter falsifikovanog ruskog narativa o ratu u Ukrajini. I sada se, igrajući na i dalje blagonaklon odnos velikog broja Slovaka prema „bratskoj“ zemlji - prema u maju objavljenom međunarodnom istraživanju bratislavskog instituta Globsek, malo više od polovine njih odgovornim za rat smatra Ukrajinu (17 odsto), odnosno Zapad (34 odsto), a tek 40 procenata Rusiju, dok se čak 76 odsto protivi sankcijama uvedenim Moskvi - sprema da ubere plodove takvog pristupa. „Slovačka je primer u kom smeru stvari idu kad se spoji više elemenata: nedostatak poverenja u institucije, društvo sklono da veruje dezinformacijama i moćni politički akteri koji su u stanju da eksploatišu frustracije i strahove“, konstatovala je Katarina Klingova iz Globseka komentarišući rezultate istraživanja. To što mnogi Slovaci i dalje gaje topla osećanja prema Rusiji - valjda su im sećanja na sovjetske tenkove na ulicama i jaram koji su do 1989. nosili u međuvremenu izbledela - nije bez nekog vraga. Prema jednoj evidenciji, u Slovačkoj je identifikovano preko 250 medijskih izvora širenja dezinformacija i više od 1.800 Fejsbuk stranica, foruma i drugih onlajn sadržaja preko kojih je plasirana kremaljska propaganda; ni u jednoj drugoj istočnoevropskoj zemlji nije ih pronađeno toliko. Isto je, u drugoj analizi, konstatovano i za propagandno delovanje ruske ambasade u Slovačkoj, za koju je ustanovljeno da svoj Fejsbuk nalog više od svih drugih pandana po Evropi koristi za potkopavanje podrške Ukrajini. Jedna od kumulativnih posledica tog trovačkog delovanja Rusije i njenih slovačkih pomagača jeste i jačanje antizapadnog raspoloženja, čemu Fico takođe značajno doprinosi. Iako je, recimo, upravo njegova vlada bila ta koja je započela pregovore sa Sjedinjenim Državama o sklapanju sporazuma iz oblasti bezbednosti, kada je taj sporazum prošle godine ratifikovan baš je on predvodio demonstracije protiv tog oblika saradnje s Vašingtonom. A Ficovi neprestani, uličarski napadi na proevropski orijentisanu, progresivnu predsednicu Zuzanu Čaputovu, šefa države od neočekivane pobede na izborima 2019. i najpopularniju političku figuru u zemlji - uz anonimne pretnje smrću koje je stalno dobijala - uticali su na nju do te mere da je u junu saopštila kako se iduće godine neće ponovo kandidovati na predsedničkim izborima, priznajući da za to prosto nema snage. Ono što slovačke partnere u EU i NATO najviše mora da zabrine jeste to što Fico najavljuje prekid svake vojne, pa i političke podrške Ukrajini, i zalaže se za „kompromis“ s Moskvom - na štetu Kijeva, podrazumeva se. Uz druge standardne tačke iz repertoara desničarskih demagoga - kao i kod drugih evropskih političara te sorte, i na njegovom spisku dežurnih krivaca su, neizbežno, migranti, pripadnici LGBT zajednice, Amerika, DŽordž Soros... i tako redom - Fico je faktor koji će Briselu i Vašingtonu stvoriti dodatne nevolje u trenutku kad ih već imaju previše; i tačno ono što će najviše obradovati kremaljskog satrapa. Ficov povratak na vlast jeste verovatan, ali nije zagarantovan. Smer pojedinačno posmatrano podržava najviše birača, no ta se podrška vrti oko dvadesetak procenata, što znači da će i nova vlada morati da bude sastavljena od više partija. U slovačkoj politici sve vrvi od izrazito desnih stranaka koje se utrkuju u ekstremizmu, pa će Smer verovatno imati na koga da računa pri sastavljanju vlade; ali u nekom manje povoljnom raspletu za Fica, moguće je da će partnere morati da traži na umerenijem delu političkog spektra. Važnim bi moglo da se ispostavi i to koliko će partija ući u 150-člani parlament; u odlazećem sazivu ih je bilo šest. (Cenzus iznosi pet odsto za pojedinačne partije, sedam za dvočlane i tročlane koalicije, a 10 odsto za one s većim brojem stranaka, ali većina njih preferira solo nastupe.) Liberalne, proevropske partije nisu bez ikakvih šansi, ali bi trebalo mnogo toga da se poklopi da bi se situacija okrenula u njihovu korist - a mala čuda poput one pobede Čaputove ne dešavaju se često. I obično ne potraju, jer neki Fico uvek čeka iza ugla. Vladan Marjanović