Baš nam blista Srpska lista

Nismo svesni koliko nam je dobro. Živimo u jednom od najboljih svetova. A da bismo se u to uverili, dovoljno je prelistati novine nekih starijih datuma. Eto, već pet godina se do Budimpešte vozimo brzinom od 160 kilometara na sat. Ušli smo u sistem evropskih brzih pruga. Do Beča stižemo za svega četiri časa. Beograđani su odahnuli otkako je prošle godine puštena u promet prva linija metroa u srpskoj prestonici od Makiškog polja do Mirijeva. Pre dve godine otvorena je nova autobuska stanica u bloku 42 na Novom Beogradu. Stižu mostovi. Grade se stadioni. Beogradski Sajam premešta se na novu lokaciju u blizinu budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu. Zanos izgradnje sve je veći. Građani su zadovoljni. Lideri smo u regionu. Svi nam zavide što smo tako uspešni. Srbija je dobila organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027. I sasvim je nevažno da li će se ta manifestacija zaista realizovati u zemlji gde su laž, korupcija i zločin prirodno stanje, gde je državni vrh podigao najveću plantažu marihuane u Evropi, gde se hapse pošteni policajci a kriminalci imaju logistiku vrha države i zaštićeni su kao beli medvedi, gde stvarnost nije ono što oko sebe gledamo, već ono što nam vlast kaže da vidimo. Nedavni događaj u selu Banjska na severu Kosova, gde je grupa do zuba naoružanih ljudi provalila u manastir sa idejom da uđe u otvoreni sukob sa policijom Kosova, otkrio nam je i neke druge prostore gde žive Srbi, recimo, hacijendu potpredsednika Srpske liste, organizacije uspostavljene po uzoru na sicilijansku Kamoru ili Koza nostru. Državna televizija Kosova – ili smo i dalje u obavezi da pominjemo skraćenicu „tzv“ i na taj način pokazujemo i dokazujemo vlastiti patriotizam? - pokazala je unutrašnjost dvorca u kojem stoluje gospodar Srba severno od Ibra. Duboko me je ganuo jedan detalj, dok je kamera švenkovala po zidu luksuznog salona. Na vidnom mestu visio je portret patrijarha Pavla. Kako nakot voli da se krije pod skutima sveca. Ta slika bi trebalo da sugeriše duhovnu čistotu i religioznost onoga ko živi u tom prostoru, nekoga ko je vernik, a ne mafijaš. Za to vreme jedan drugi patriota, prvi čovek BIA i tvorac srpskog sveta, nalazi se na molitvi u Jerusalimu. U Srbiji se nižu događaji kao po scenariju Letećeg cirkusa Montija Pajtona. Veliki meštar sviju hulja pravi se da pojma nema šta se dešava na delu teritorije tzv. države Srbije. Tek što je izronio iz potrošačke korpe obaveštavajući građane o proizvodima koji su pojeftinili. Sve je u znaku akcije „bolja cena“. Predsednik Srbije je obećao da će uskoro pojeftiniti još desetak prehrambenih proizvoda. To je vest za građane, a ne ono što se kuva u Briselu. Najavljeno je da će se pored nekih namirnica po „boljoj ceni“ prodavati i garderoba. Ipak, od svega je u Srbiji najviše pojeftinio život, toliko da nikakvu vrednost nema za onu većinu koja gladuje i jedva sastavlja kraj s krajem. A kako je tek teško onima iz te većine koji žive na Kosovu. Jer, oni trpe dvostruki teror: od Albina Kurtija s jedne, i od Srpske liste s druge strane. Oni imaju status kmetova. Kako li je njima kada slušaju izjave feudalaca sa Srpske liste, koji su po rečima Velikog meštra sviju hulja najviše zaslužni za „očuvanje Srbije na Kosovu“. Ali, te lažne patriote ne čuvaju otadžbinu već mafijašku imperiju. Na Kosovu drže šverc narkotika, a po Srbiji asfaltiraju i grade. Međutim, autorska prava moraju se redovno isplaćivati za organizovanje svih onih spontanih pobuna građana i podizanja barikada na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. Po tom receptu se u Srbiji oduvek vlada. Sve te Jutke, Kantari, Faraoni, Snajperi, Boske, Lukiji i ostala gamad ne bi bili mogući da isti takvi nisu u samom vrhu vlasti. A za kraj nešto iz rubrike Da li znate? U Hrvatskoj nezaposleni građani imaju besplatan gradski i međugradski prevoz. Bilo bi tako i u Srbiji, ali nedostaju nam vlakovi i tračnice.