Suljova vremena

1. Dok je učila Učiteljsku školu u Novom Pazaru, moja dobra majka je stanovala kod ostarele muslimanke Asibe.

Nedeljom je imala obavezu da oriba drveni pod. Jedne nedelje čisteći kuću podigla je rasklimatani prag da izbriše prašinu ispod njega.

Pod pragom, ispod polutrulih krpa, otkrila je ćup sa zlatnicima.

Uplašena da je otkrila tajnu koju nije smela, vratila je prag na mesto i ispričala rahmetli Asibi šta je pronašla.

Asiba je zašuštala stamboli dimijama, u koje ide sedam metara platna, i ćup sa zlatnicima odnela nekud put dvorišta, hvaleći vlaško poštenje.

Asiba je davno umrla, kuća je srušena, ali u pričama o gusarima i pustolovinama, kao dečak stalno sam smišljao priče o tom ćupu sa zlatnicima koji je moja majka, eto, videla.

Sada, ulazeći u Novi Pazar gledam objekte male privrede i pitam se da li je možda neki od njih napravljen od novca iz Asibinog ćupa.

2. Kada je turska ordija kretala put Beča, zaustavili su se u Novom Pazaru. Tu su šiveni šatori i pravljena obuća za ratnike na pohodu ka Evropi. Nad gradom vrhunskih krojača i vrednih zanatlija, dobrih trgovaca, nadvio se ovih dana oblak razdora. Poslednje je fetva koja je bačena na nedužne ljude.

3. Skupština opštine Novi Pazar ima četrdeset i sedam članova. Dugo nije mogla da bude konstituisana.

I ne samo da nije mogla da bude konstituisana, već odbornicima koji nisu bili predstavnici Ugljaninove Liste za Sandžak nije ni dozvoljavano da u skupštinu uđu.

Bili su prinuđeni da skupštinu organizuju na nekom drugom mestu.

Napravljen je postizborni sporazum između sedamnaest članova SDP, tri predstavnika Saveza za Sandžak, četiri radikala i po jedan iz Demokratske stranke Srbije i Grupe građana. To ukupno čini dvadeset šest poslanika, dakle, skupštinsku većinu. Ugljanin ima dvadeset jednog poslanika.

Promena vlasti je bila do kraja dramatična.

Još u novembru, direktori javnih preduzeća razrešeni su dužnosti ali Sulejman Ugljanin im nije dozvoljavao da odu sa svojih radnih mesta. Iako su nova imenovanja izvršena i objavljena u Službenom glasniku. Čime su prekršili zakon.

Šta se sada dešava u Novom Pazaru, pitam poznanike u kafečajnici, gde Suljovi ne dolaze.

“Pa, otkrivaju se krađe i malverzacije prethodne vlasti. Kako to da se neko predstavlja kao patriota a bavi se finansijskim malverzacijama. Da li lopovi mogu da vode nacionalnu politiku?”

Nižu se priče o Suljovim vremenima. Istina, sa strahom i osvrćući se oko sebe, moji sagovornici u kafani Planeta pričaju:

“Vođa navijača iz Novog Pazara, Mervin Bejtović, postavljen je za direktora Doma kulture.”

“Suljo je postavio brata za predsednika opštinske vlade.

Vozača i telohranitelja za potpredsednika opštine.

Vasviju Gusinac, svog prevodioca, za predsednika opštine.”

4. “Opština je zauzela Dom kulture. Uselila se. Tamo su formirali amatersko pozorište koje su proglasili za profesionalno.

U Novom Pazaru ima samo jedna diplomirana glumica, Aida Korda.

Aida nije smela da prijavi roditeljima da studira glumu sve dok nije završila.

Glumu je zaista završila ilegalno jer to njeni roditelji nisu odobravali.

Sad, šta će, pomirili su se sa tim ali u 'profesionalnom' ansamblu za nju nema mesta.”

5. “A, kako Srbi?”, pitam.aaaaaaa

“Ugljanin je imao svog Srbina, Milijana Belića. Bio je sekretar opštine i glavna poluga u mnogim poslovima. Deca mu imaju stipendije po deset hiljada od ne znam kojeg javnog preduzeća ili poslovnog prostora. Narodu objašnjavaju da su Srbi koji su sa Suljom partizani a oni koji su, kao na primer, Predrag Pavlović sa Rasimom, četnici. I on i svi oni Srbi koji su dali podršku LJajiću.”

Stari Pazarac, koji ispija čaj sa kečetom na glavi, kaže:

“Bošnjaci su ovde većina a Srbi manjina. U Srbiji su Bošnjaci zanemarljiva manjina. To bi trebalo da bude prednost. Tenzije međunacionalne su ovde pale. Moglo bi se reći da su odnosi najbolji od kada ovde postojimo. Bez uvijanja. Što ne znači da ne mogu biti i bolji.”

6. Mnogo pitanja imaju Pazarci: Zašto Suljovi poslanici ne učestvuju u radu Skupštine? Hoće li njegovi poslanici sarađivati sa SRS? Šta misli o postavljanju v.d. direktora u Novom Pazaru? Na koje se članove zakona poziva kad misli da on još treba da postavlja direktore? Kako mu napreduje tužba protiv Lončara i Jočića? Koji su to viši interesi Bošnjaka za koje se on zalagao poslednjih dvanaest godina? Šta je od tih interesa ostvario? Šta je sa pričom o autonomiji? (Kaže na to da su novinari njegove izjave izmišljali.) Po kojem osnovu je sam sebi poklonio plac za kuću i dokle se došlo u tom sporu? Je li tačna priča da zavese koštaju 20 hiljada evra a ograda 30 hiljada evra? Ovde hoće da narod zavadi a kad je sa Beograđanima izigrava mirotvorca i daje prilog za Hilandar. Cela privreda je uništena. On je naš Milošević. Mi nismo još doživeli ni treći oktobar. Preko računa Zavoda za urbanizam, direktor je kupovao ne samo odelo, već i gaće i čarape. Da li zna zašto mu narod kuću zove “haram kuća” (nesrećna kuća)?

Na ova i mnoga druga pitanja, suprotna strana je odgovorila letkom. Ratnim pozivom na linč. FETVOM na decu.

“IZDAJNICI,

IZDALI STE BOŠNJAČKE NACIONALNE INTERESE

UDRUŽILI STE SE SA

ČETNICIMA I POLICIJOM

DA ZAVADITE BOŠNJAKE

SRAM VAS BILO

BOŠNJAČKI NAROD I VAŠA DJECA VAM NIKADA NEĆE OPROSTITI

U potpisu SAVEZ BOŠNJAČKE OMLADINE.

Na popisu dvadeset imena.

Letak je rasturan i lepljen po celom Pazaru.

Umesto odgovora na pitanja na koja nema odgovora.

7. Enes Halilović, analitičar i publicista, povodom letka piše:

“U Novom Pazaru pojavili su se leci u obliku poternica za liderom Sandžačke demokratske partije Rasimom LJajićem i Stranke za Sandžak, Fevzijom Murićem. U letku su nazvani izdajnicima zato što su formirali opštinsku vlast uz pomoć srpskih odbornika. Letak je potpisao, do sada nepoznati 'Savez bošnjačke omladine'. Na letku su objavljena imena odbornika te dve stranke koji su posle izbora formirali vlast u Novom Pazaru. Lider Stranke za Sandžak Fevzija Murić je izjavio da je taj letak odraz panike u redovima koalicije Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina.”

“Suočeni su sa otkrivanjem kriminalnih radnji. Novi direktori u javnim preduzećima su za nekoliko dana otkrili brojne zloupotrebe i u redovima Liste za Sandžak vlada panika. Odlučili su da dele ovakav letak”, rekao je Murić.

Upitan da li je video letak, Sulejman Ugljanin je rekao da jeste, da mu nije poznata ta organizacija, ali da podržava miran oblik borbe omladine za svoje interese.

8. Idem u oslobođenu Televiziju.

Gospodin Rebronja je bio imenovan 11.11. 2004. za direktora a ušao je 9.2. u Televiziju jer je Ugljaninovo obezbeđenje, praktično paravojna formacija, čuvalo objekat.

Nekad je ovo bila više ispostava SDA nego servis informisanja građana. SDA ne može da se načudi da televizija prenosi sve njihove konferencije za štampu.

Gospodin Rebronja, inače sin poznatog i vrlo priznatog pesnika Ismeta Rebronje, kaže: “Samo dva čoveka u Televiziji su napravili račune za mobilne telefone od sto dvadeset hiljada dinara. Jedan je scenograf koji uopšte nije imao pravo na telefon. Drugi čovek uopšte nije radnik televizije. Ne zna se kako je dobio mobilni osim po partijskoj pripadnosti. Računi za gorivo su bili takođe astronomski. Za godinu dana, trista hiljada dinara. Ovde je jedan jugo, pošto su druga dva auta pokvarena, napravio taj račun.

U predizbornoj kampanji sa računa firme plaćeno je dve hiljade sprejova. Šta će Televiziji toliki sprejovi? To je količina dovoljna da se ceo grad prekreči sprejovima.”

9. A onda je pukla cev u praznim prostorijama iznad Televizije i poplavila novu Televiziju. Kažu da su to uradili neki narkomani.