Kurdi

Kurdi su i ovih dana ponovo među prvim vestima svetskih agencija. Ovoga puta ne objavljuju da je izvršen masovni pogrom Kurda, da gladuju gdegod ih ima, da ih progoni bivši vladar Iraka Sadam Husein. Za Kurde su stigle bolje vesti. Čujemo na televiziji ili radiju i čitamo po novinama da su na prvim demokratskim izborima u Iraku, posle šiita, Kurdi na drugom mestu po broju poslanika. U formiranju vlade oni će biti koaliciona partija i pretenduju da budući predsednik države bude iz redova Kurda.

Pišući o Kurdima za njihovih težih dana, aprila 1991. godine, nisam stigao da napišem da naziv Kurda verovatno dolazi od persijske reči kard aktivan, delatan. Da, ovoga puta im se otvara mogućnost veće aktivnosti u zemlji i inostranstvu, gde ima na stotine hiljada izbeglih Kurda, po nekim izveštajima čak tri miliona, od ukupno oko osam.

Drevni narod koga još u petom veku pre nove ere spominje na istom terenu helenski istoričar Ksenofont, bori se već hiljadama godina za svoju nezavisnost. Danas su, pored Roma, Kurdi najbrojniji narod bez svoje države. S tim da su Romi u većem rasejanju, dok Kurdi žive jednim delom na kompaktnoj teritoriji, u planinskoj oblasti zvanoj Kurdistan. Ima ih najviše u severnoj Turskoj, zatim u severozapadnom Iranu i severom Iraku, sa nešto manje pripadnika u severnoj Siriji.

Govore kurdskim jezikom koji pripada iranskoj grani indoevropske porodice jezika. Većina su sunitski muslimani. Muslimansku veru su primili u sedmom veku, naravno, naše ere. Kurdi važe za odvažan i ponosan narod kao mnogi montanjari. Imali su plemensko društvo, sa agama na čelu raznih plemena, s tim da je vlast aga jako oslabila. Ono što je zanimljivo, kurdske žene su slobodnije nego u naroda sa kojima žive kao manjinsko stanovništvo, osim Turaka.

Sada će biti u koaliciji sa šiitima koji su pobedili na izborima, dok je Sadam Husein podržavao manjinske sunite, osim kad su u pitanju Kurdi. Komplikovano, zar ne, skoro kao kod nas. Valjda je zato i njihovo pismo neka varijanta ćiriličnog pisma.

Najveću tragediju je doživeo kurdski narod kada se u Turskoj desio 1915. godine jedan od najstrašnijih genocida u novijoj istoriji. Tada je pobijeno oko milion i po Kurda. Većina enciklopedija na svim jezicima koje imam u svojoj biblioteci sramno prećutkuju tu tragediju. Ali o tom nije ćutao progresivni nemački pisac Franc Verfel (1895-1945), koji je opisao ovaj masakr u romanu “Četrdeset dana Musa Daga” (1933). Nije slučajno da je ovaj potresni roman između dva rata objavio, već 1935. godine, baš NOLIT.