Rat za 15 odsto

Ta bitka nije po?ela ju?e, samo je guverner NBS Radovan Jela?i? dolio ulje na vatru. Jer, ?im je ministar energetike Radomir Naumov objavio da veruje kako privatizacije EPS-a ne?e biti pre 2010. godine, mnogi su, pogre?no shvativ?i ili budu?i bolje obave?teni od ministra, stali da podnose javne kandidature za kupovinu toga preduze?a. Prvi se javio, koliko je ?ovek te javne kandidature u stanju da prati, bosanski biznismen iz Moskve Nenad Popovi? (ABS holding, proizvo?a? energetske opreme). ?Pomno pratimo najavljenu budu?u privatizaciju proizvodnje elektri?ne energije u Srbiji i odmah da ka?em da imamo interes da se na svaki na?in u nju uklju?imo.? Predstavnici ?e?ke kompanije ?EZ smatrali su za potrebno da li?no stignu u Beograd i prezentiraju svoje namere i mogu?nosti. Dok je Popovi?eva kandidatura bila medijska, ?e?ka je bila privrednokomorska, pa je EPS smatrao za potrebno da na nju reaguje demantijem da je sam u?estvovao u bilo kakvim pregovorima u eventualnom budu?em u?e??u ?eha u privatizaciji srpskog javnog preduze?a.

 

Svih devet velikih srpskih javnih preduze?a u nekom je procesu restrukturiranja ?iji je najvidljiviji deo odvajanje sporednih delatnosti (na primer ugostiteljskih) od osnovne i re?avanje pitanja vi?ka radnika. A vi?kove radnika imaju svih devet javnih preduze?a, najmanje Aerodrom ?Beograd? ? 123, a najvi?e ?elezni?ko-transportno preduze?e ?Beograd? ? 2 250. Ukupni vi?kovi za re?avanje u ovoj godini procenjuju se za svih devet preduze?a na 9 863 zaposlena.

 

Malo je re?i da su otpori u odvajanju i tr?i?nom osamostaljivanju sporednih firmi od mati?nog preduze?a i re?avanju pitanja vi?ka radnika otpremninama ogromni. Toliko su ogromni da su u EPS-u tim otporima ovih dana toliko zauzeti da neku posebnu pa?nju nisu posvetili aktuelnom sporu izme?u ministra za finansije Dinki?a i njegovog zamrznutog strana?kog kolege guvernera Jela?i?a. A ti?e ih se, pa je mo?da trebalo.

 

Kako je u sredu NIN-u re?eno i u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvo finansija se isprsilo da ponese teret ogromnih radni?kih otpora promenama u javnim preduze?ima. Ispalo je da ih nije ba? lako poneti, pa je ministar Dinki? u nameri da bar otupi njihovu o?tricu iza?ao u javnost sa jo? nedovoljno definisanom ponudom: radnicima u javnim preduze?ima bi?e podeljeno izme?u 10 i 15 odsto akcija tih preduze?a besplatno. Ministru je odmah i o?tro otpisao niko drugi do guverner Jela?i?. I da zanemarimo pitanje koje su iz prve postavili ?ak i neki koji se poslovima privatizacije i profesionalno bave ? a ?to se on u to me?a, guverner je ministra optu?io za populizam i vra?anje strukturnih reformi deset godina unazad.

 

Pa, imaju li radnici u javnim preduze?ima pravo da podele 15 odsto kapitala u vidu besplatnih akcija?

 

Po?to je ve? vuk pojeo magarca, guverner se raspitao na dobro obave?tenom mestu i na?ao potvrdu za svoj o?tar prekor. Pitajte Mirka Cvetkovi?a, biv?eg direktora Agencije za privatizaciju. On tvrdi da zakon tako ne?to predvi?a samo kao mogu?nost. Pa guverner smatra da ? kad je mogu?nost, ne mora da bude. A ministar finansija o?ito smatra da ? kad je mogu?nost, mo?e da bude. I treba da bude.

 

?Ni jedan ni drugi nisu pro?itali ili nisu dobro pro?itali zakon?, ka?e za NIN biv?i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi?. Podela besplatnih akcija Zakonom je propisana i za radnike u javnim preduze?ima, ako ?posebnim propisima nije druga?ije odre?eno? (?lan 3 ). Tako da optu?ivanje ministra za populizam ne stoji. ?Ali besplatne akcije se ne mogu deliti pre nego ?to je preduze?e privatizovano nego tek posle te privatizacije?, ka?e Vlahovi?.

 

Zakon o privatizaciji ve? u prvoj ta?ki defini?e da se odnosi i na privatizaciju dr?avnog kapitala, dakle i na privatizaciju javnih preduze?a. Kao ?to je poznato u privatizovanim dru?tvenim preduze?ima koja se prodaju javnom aukcijom, prodaje se 70 odsto kapitala, a preostalih 30 odsto dele u vidu besplatnih akcija u njima zaposleni. Kod preduze?a koja se prodaju tenderom, a nema sumnje da ?e se tako ? ako se prodaju ? prodavati javna preduze?a, propisano je da se radnicima besplatno deli najvi?e 15 odsto akcija, dok jo? najmanje 15 odsto ide u Privatizacioni registar kako bi se odatle namirili gra?ani, recimo zaposleni u dr?avnim slu?bama, koji svoje pravo na besplatne akcije nisu ostvarili drugde.

 

Ali, sem ograni?enja iz ?lana 3, postoje ovde i ograni?enja iz ?lana 43 ?iji poslednji tre?i stav glasi: ?Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se u subjektima privatizacije u kojima nije prodato vi?e od 50 odsto dru?tvenog kapitala ni u subjektima privatizacije u kojima se sprovodi restrukturiranje.? Pravnici bi trebalo da odlu?e da li se ovaj ?lan odnosi i na javna preduze?a budu?i da se u njemu izri?ito govori o dru?tvenom kapitalu, ali sva velika javna preduze?a nalaze se u postupku restrukturiranja. U Agenciji za privatizaciju je NIN-u re?eno da se radnicima dru?tvenih firmi koje se prodaju tenderom uredno dodeljuje njihovih 15 odsto akcija, sem zaposlenima u Livnici Kikinda, koja je bila u restrukturiranju i u kojoj je prodato 100 odsto kapitala.

 

Ve? prozvani Mirko Cvetkovi? ka?e da je Zakon o privatizaciji namerno ostavio otvorenu mogu?nost da se kod javnih preduze?a posebnim propisima ili strategijama za pojedine grane (energetiku, telekomunikacije?) utvrdi druga?iji raspored procenata od onoga 70 odsto prodaja, 15 odsto radnicima, 15 odsto gra?anima. Dr?ava, naime, prvo treba da odlu?i da li ?e uop?te prodavati neko preduze?e, a onda i koji ?e procenat prodavati. ?O?ekivalo se da taj posao obave eksperti jer ako to nemate definisano posebnim zakonom, onda Zakon o privatizaciji pru?a osnov da se recimo privatizuje i prenos u elektroprivredi, a to ne mo?ete privatizovati jer je od strate?kog interesa.? Dakle, prema Cvetkovi?u, zakon pru?a mogu?nost da se odredi i drugi procenat u?e??a radnika u privatizaciji javnog preduze?a, i ve?i i manji od onoga iz Zakona o privatizaciji. Ali, ?ono ?to je ministar finansija najavio nije nezakonito, nije potpuno li?eno osnova. Dakle, mo?e i ono ?to je ministar rekao".

 

Poznati ekspert za pitanja privatizacije i u?esnik u pravljenju aktuelnog Zakona o privatizaciji, profesor Miodrag Zec u me?uvremenu je ubla?io svoj inicijalni otpor prema radni?kom akcionarstvu, pa sad na aktuelni spor izme?u ministra finansija i guvernera ka?e: ?Ne?e i?i bez podele tih 15 odsto. Veliki su otpori, naro?ito u EPS-u.?

Naravno, va?no je napomenuti da zaposlenima u javnim preduze?ima za koje dr?ava odlu?i da ih ne privatizuje uop?te ostaje mogu?nost da se, kao ostali gra?ani koji su ostali kratkih rukava, namire iz ve? pomenutog Privatizacionog registra.

Ali za?to svi prvo pomisle na EPS kad god se pomene privatizacija javnih preduze?a?

Zato ?to su tamo otpori najve?i. Od 1. jula to preduze?e se deli na preduze?e za prenos, koje ?e ostati u dr?avnom vlasni?tvu i holding koji obuhvata proizvodnju i distribuciju. Mada ?e o tome odlu?iti vlasnik-dr?ava, aktuelno rukovodstvo EPS-a zala?e se da ovaj holding bude privatizovan kao celina, da potencijalni kupci kupuju pakete akcija, pa da postanu i vlasnici i visokoprofitabilne hidroelektrane Bajina Ba?ta i drugih manje profitabilnih delova. ?E, tako ne?to svet jo? nije video?, ka?e Jela?i?.

 

Ukoliko bi Dinki? akcije podelio pre obavljene privatizacije i u fazi ove organizacije EPS-a, to bi bilo ba? na liniji zalaganja rukovodstva tog javnog preduze?a.

?Ma ne mo?e ni tako?, ka?e Aleksandar Vlahovi?. On misli da hidroelektrane ne bi trebalo privatizovati uop?te, jer one re?avaju bilansne probleme u takozvanim pikovima potro?nje, mada bi zainteresovanima trebalo davati koncesije za izgradnju novih hidroelektrana. Trebalo bi, me?utim, privatizovati termoelektrane i distribucije kao posebna pravna lica, smatra on. Vlahovi? ba? tako nije rekao, ali i on smatra da to za ?ta se zala?e EPS svet jo? nije video.

 

Dakle, otkud sad odjednom ova rasprava? Kandiduje li se to za kupovinu EPS-a neko iz senke? Ho?e li biti omogu?ena privatizacija javnih preduze?a obveznicama stare devizne ?tednje? U ?ijem je posedu najve?a koli?ina ve? istrgovanih hartija od vrednosti?