Siroti mali gradonačelnici

Pored javnih preduzeća, na najvećem verbalnom udaru monetarnih vlasti i međunarodnih finansijskih institucija koje brinu o nama su lokalna samouprava i njena javna komunalna preduzeća. Odnosno sumnja u njihovu sklonost troškarenju. Ta se sumnja crpe više iz činjenice da centralna republička vlast nema kontrolu nad svim polugama prihodovanja lokalnih vlasti nego na dokazima da se te poluge koriste u, po makroekonomsku stabilnost, opasnoj meri. Jer, ukupne prihode lokalne samouprave čine ustupljeni prihodi sa nivoa Republike i njeni izvorni prihodi (razne naknade i takse). Mada su, prema podacima Centra za liberalno–demokratske studije izvorni prihodi opština 2002. činili samo jednu četvrtinu njihovih ukupnih prihoda, sama činjenica da ti izvori nisu pod kontrolom ljuti i Narodnu banku Srbije i MMF.

Odsustvo kontrole valjda ljuti i Vladu Srbije pošto se početkom godine pokazala potpuno nemoćnom da privoli gradove i opštine na uzdržanost u podizanju cena komunalnih usluga. Tako visoka inflacija iz januara ove godine od 2,7 odsto, više ima zahvaliti rastu tih cena nego porezu na dodatu vrednost. Pošto je u početku strašno pretila, vlada se iznenada primirila. Iz pozadine je, međutim, najavljivala promene Zakona o javnim preduzećima koje će joj omogućiti kontrolu tih preduzeća i na lokalnom nivou. Utoliko pre što dostupni nekompletni podaci govore da direktori tih preduzeća “tuku” po primanjima lokalne funkcionere – ubedljivo. Do najavljenih izmena nije došlo, tako da je put za nova cenovna iznenađenja otvoren.

I pored primedbi koje na adresu lokalnih vlasti šalju Narodna banka i MMF, Vlada Srbije je u januaru donela zaključak kojim se povećava osnovica za obračun i isplatu plata lokalnim funkcionerima (izabranim, postavljenim). Prema informacijama koje je NIN dobio iz nekoliko opština, radi se o povećanju osnovice od oko 70 odsto, s tim što funkcioneri gube pravo na takozvani funkcionalni dodatak. Posle ovog povećanja gradonačelnicima plata ne bi trebalo da bude iznad 70 000 dinara.

Pošto su u opštinskim buyetima plate za funkcionere odvojene od plata za ostale zaposlene, ispostavilo se da većina opština ne poseduje masu plata koja bi joj omogućila punu primenu vladinog zaključka, da im na funkcionerskoj strani nedostaju jedna ili dve mesečne plate. Zato su neke opštine odlučile da osnovicu povećavaju klizno počev od 1. marta pa do kraja godine. Mada ima i onih sa više buyetske sreće.

Sa buyetom za plate ostalih zaposlenih neće biti problema, njima ionako sleduje povećanje od 10 odsto, ali im ostaje i mogućnost stimulativnog uvećanja osnovice od 421,44 dinara za januarsku platu do 459,59 dinara za oktobarsku platu. Ovu stimulaciju ne može dobiti više od 50 odsto zaposlenih u jednom mesecu.