Jedan prvak - jedno drvo

1. Prolećnom akcijom “Jedan prvak-jedno drvo” Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika koja je uključila 135 osnovnih škola u petnaestak opština, ukupno je zasađeno 10.200 raznih voćki. U ovoj fazi pokrivene su teritorije opština: Kikinda, Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Bor, Ćuprija, Vranje i Prokuplje, Merošina, Leskovac, Krupanj, Osečina, Bogatić, Valjevo, Qubovija. U organizaciji Poljoprivrednog fakulteta i rasadnika “Radmilovac”, akcija se nastavlja do realizacije plana od 82.000 sadnica.

Evo nas u Pirotu istim poslom. Stariji đaci su iskopali rupe u koje će biti posađene višnje i šljive koje su stigle kombijem pre nas. 1800 sadnica.

Devojčica, prvačić, govori tekst zakletve iz 1914. godine.

Ostali ponavljaju za njom tiskajući se oko super-bake, Borke Vučić, predsednice Fonda.

2. Đačka zakletva

Kraljevina Srbija, 1914.

“Zaklinjem se da neću uništavati drveće, gaziti cveće,i obećavam da neću pljuvati na pod u školi i kući, ni na putu.

Dajem reč da neću kvariti ograde i nanositi kvar građevinama i nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici.

Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu, onako kako bih želeo da drugi brane moju.

Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin!”

3. Duva vetar, u Pirotu je hladno.

A gospođa Vučić sa istom onom energijom koju je upotrebljavala u poluvekovnoj bankarskoj praksi, odgovara na pitanja okupljenih.

Prošle godine Fond je poklonio traktor Zoranu Đorđeviću, iz sela Breze kod Leskovca, koji ima šest sinova.

Ove godine, kompletnu kuhinju sa svim uređajima Svetlani Nikolić, selo Roanda kod Svilajnca, koja ima sedam sinova i jednu kćer a samo 31 godinu. I sa mužem obrađuje 12 hektara zemlje.

Sa tugom gospođa Vučić priča o pedeset viza koje je bez obrazloženja uskratila francuska vlada.

Bilo je dogovoreno da pedeset mladih seljaka otputuje u Francusku na imanja francuskih domaćina i ostanu tri meseca. Stigla su garantna pisma i sve što treba kad je poslednjeg dana pred polazak odgovoreno da za Srbe tamo nema mesta.

4. Negde polovinom prošlog veka Borka Vučić je bila na studiju jezika u Engleskoj.

U to vreme je tamo, kao i kod nas, bila nestašica šećera.

Vlasti su naredile da niko ne prodaje više od kila šećera.

Borka je bila smeštena u nekoj engleskoj porodici.

Želeći da pokaže kako srpsku dovitljivost, tako i da zahvali porodici koja ju je primila, obišla je tri radnje i kupila tri kila šećera.

Umesto da joj bude zahvalna, njena gazdarica bila je zgranuta njenim postupkom.

“Molim vas da odmah odete i vratite dva kila, jer, znate, zbog vašeg postupka neko će danas ostati bez šećera.”

Priča mi gospođa Borka Vučić, bankarka svetskog glasa, dok putujemo prema Pirotu i Babušnici.

5. Gospođa Vučić, vitalna i hiperaktivna, zabavlja nas pričama o svetu toliko zagonetnom običnim smrtnicima.

O svetu bankara koji je susretala.

O tome kakvo je čuđenje izazivala u svetu koji je nekad bio rezervisan za muškarce.

“Jedan seljak iz okoline Požarevca, po svim kriterijumima Svetske banke, došao je u banku da potpiše ugovor o kreditu za potrebe poljoprivrede.

Kredit je bio dugoročan i, po oceni naših stručnjaka, povoljan. Međutim, seljak je bolje proučio ovaj zajam Svetske banke i otprilike ovo rekao: 'Ja nemam kompjuter, ali moj plajvaz kaže da je vaš kredit nepovoljan za mene, kao privatni sektor koji snosi sav rizik. Tačno je da ja dobijam povoljan kredit, ali ja ne znam koliku ću kamatu plaćati pošto se kredit dobija u dolarima a vraća se u valuti koju odredi Svetska banka. Kada dođe vreme da vraćam, to može biti više od glavnice.'

Seljak se šeretski zahvalio, ustao i otišao.

Bio je u pravu.

Takozvani SAL kredit (kredit za strukturno prilagođavanje) imao je tu klauzulu.

Pošto je država bila garant, na tim kreditima izgubili smo sedam miliona dolara.

Olovku je nosio iza uva i nikad ga neću zaboraviti.”

6. Jedan drugi mladi seljak u prisustvu svog dede i oca, u razgovorima sa nekoliko američkih i evropskih bankara, kad su ga pitali šta mu je potrebno na njegovoj modernoj i organizovanoj farmi, odgovorio je da oni nemaju ono što njima treba.

Pošto su bankari navaljivali, zaprepašćeni šta to oni nemaju, da čuju šta je to, on im je odgovorio:

“Nama treba kiša.”

Bila je te godine velika suša. Osvojio je velike simpatije.

7. Umesto odlaska u penziju, gospođa Borka Vučić putuje Srbijom.

Osnovala je Fond za doškolovanje mladih poljoprivrednika i agronoma. Sa nama je u kolima prvi stipendista Fonda, mladi agronom Jelena Gavrilović koja je boravila tri meseca u Namibiji, na plantažama vinograda gospodina Dušana Vasiljevića, poznatog i uspešnog biznismena iz dijaspore, vlasnika 120.000 hiljada hektara duž reke Oranž.

Jelena priča o Dušanovim plantažama i desetoro Dušanove dece. Šest kćeri i četiri sina od kojih su neki sada u Srbiji i usavršavaju srpski.

O vinogradima koji moraju da se “bude” da bi krenuli sa rodom jer nema godišnjih doba.

Najskuplji preparat koji upotrebljava je upravo taj za buđenje.

Tamo vinima ne nedostaje sunca.

8. Fond za doškolovanje mladih poljoprivrednika osnovan je 1999. godine. Tada su bili teški uslovi za Srbiju koja je trpela posledice razbijanja SFRJ, uvođenja sankcija, priliva izbeglica, NATO bombardovanja, cepanja i gubitka tržišta...

Početne aktivnosti Fonda bile su usmerene na obezbeđivanje osnivačkog uloga i donacija, uz pomoć dijaspore i “Agrobanke”.

Inicijativa i podrška Sabora dijaspore 1999. godine i Srpske pravoslavne crkve, umnogome su ohrabrile i podstakle osnivanje Fonda, a i danas igraju značajnu ulogu u ostvarivanju njegovih ciljeva To su: unapređenje obrazovanja mladih na selu, osnivanje i širenje informacionih kompjuterskih centara, obuka u praksi u zemlji i inostranstvu u oblastima poljoprivrede, kreiranje kreditnih olakšica i investicionih ulaganja u određene projekte u agraru, posredovanje u realizaciji malih i srednjih projekata sa strateškim partnerima i obezbeđivanje plasmana zdrave hrane.

9. U jednoj televizijskoj emisiji pitali su gospođu Vučić da li je istina da je bila partizanski kurir.

“Da, istina je”, odgovorila im je, “ali to nije smetalo gospodinu Rokfeleru da me primi”.

(Ovo sa Rokfelerom je nestalo u montaži.)

Pisalo se i pričalo da je uprkos sankcijama uspela da napravi čitav jedan niz banaka preko kojih je za vreme sankcija i zamrznutih računa poslovala naša privreda.

Prolazimo kroz Sićevačku klisuru, rupa do rupe, ali vremešna bakica sve podnosi lakše od nas.

U Pirotu se osniva podružnica Fonda u preduzeću “Agro Mag”.

Mi čekamo lift a gospođa Borka se odlučuje za stepenice.

Wena sestra je, kaže, u 102. godini čuvala ovce.

10. U Babušnici opet sadimo voćke.

Kasnije, kod predsednika opštine, Borka objašnjava najuspešnijim mladim poljoprivrednicima kakve su im šanse i koji putevi izlaska na svetsko tržište. Zapisuje pojedinačno njihove adrese i obećava da će se potruditi da im pomogne.

Objašnjava im zašto su krediti skupi, i koje su prednosti međusobnog udruživanja, jer strani partneri da bi se uključili u posao, traže velike količine proizvoda koje su isplative.

Priča o kozi koja daje 10 litara mleka na isti način kao što je govorila o kreditnim aranžmanima od stotinu miliona dolara.

O malinama i čokoladicama za “Er Kanadu” napravljenim u Arilju sa svežim malinama.