Mihajlo Mitrović

Rođen 1. septembra 1922. u Čačku. Diplomirao 1948. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je stipendista Ujedinjenih nacija u Francuskoj i Danskoj 1950. U Urbanističkom zavodu Srbije, kao glavni projektant, uradio je generalne planove za Zaječar, Trstenik, Pirot, Niš, Banju Koviljaču, Lazarevac, Vrnjačku Banju. Bio je direktor “Projektbiroa” (1961-81). Godine 1980. izabran za redovnog profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. U njegova najznačajnija dela spadaju: odmaralište “Narcis” na Zlatiboru, stacionar OUN u Banji Koviljači, hotel “Putnik”, Geneksove kule (Zapadna kapija), hram Sv. Vasilija Ostroškog u Beogradu; Vrnjački ciklus: topla voda Snežnik, Slatina, Rimski izvor, Jezero; veći broj stambenih objekata po Srbiji... Izlagao je samostalno u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Salonu MSU u Varšavi, zatim u Vroclavu, te na kolektivnim izložbama u Milanu, NJujorku, Rabatu, Gracu. Bavi se arhitektonskom publicistikom i kritikom. U zagrebačkom “Oku” imao je svoju kolumnu (1983-89), pisao je za NIN od 1974. do 1983. godine. U “Politici” kontinuirano piše kolumnu o arhitekturi 42 godine. Autor je knjiga Novija arhitektura Beograda, Sve je arhitektura i Na kraju veka. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, lista “Borba”, Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo... Bio je generalni sekretar Saveza arhitekata Jugoslavije, predsednik Saveza arhitekata Srbije. Za počasnog doktora Beogradskog univerziteta promovisan 1999. Za predsednika Akademije arhitekture izabran 1999. godine. Tu funkciju obavlja i danas. Supruga Jelena, kći Mina, unuci Gavrilo, Đorđe i Miloš.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Posećujući Hemingvejevu kuću u Havani, sreo sam se sa rečima: EL MEJOR MUNDO ES POSIBLE (Bolji svet je moguć).

Šta je za vas najveća nesreća?

- Smrt oca u fašističkom logoru u Solunu.

Kad vam je neprijatno?

- Kada me poučavaju i savetuju: jalovi, netalentovani, neobrazovani i slučajni.

Koju pesmu volite da pevate?

- Nemam dara za pevanje, nisam pevao ni u horu osnovne škole.

Šta vas izluđuje?

- Primitivizam, osionost, lažljivost i politička represija.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Buridanovski neodlučan: između Zapadne kapije (Geneksove dvojne kule) i 42 godine neprekidnog trajanja u “Politici” moje kolumne “Arhitektura u svetu i kod nas”.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Mojim divnim roditeljima.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Moj biograf A. Kadijević je napisao: “Nepokolebljivi borac za afirmaciju graditeljske struke, on decenijama podstiče njenu kritičku svest.”

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ružnu ženu.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Malo šta kažu, ali sa finom pakošću remete red stvari.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da još bolje crtam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Nikom, ni za šta.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Radinost, pre svega i odgovornost.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Da potisnem prag osećajnosti.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Moji unuci: Gavrilo (7 godina), Đorđe (5) i Miloš (4).

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Da obustavim borbu sa SANU i da ih tako ne sprečim da izvrše koristoljubivo nasilje nad mojom najdražom zgradom u srcu Beograda.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Prekomerna upotreba sentimenta i romantizma.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Prosečne visine, duguljastog lica, jakih crta oko usana, uvek sa rol kragnom i mokasinama. Nikakvi interesni, politički, bogatunski, etnoski i eroski krugovi ne stoje iza njega.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- “...ja bih znao kako valja”: ukinuo sve LOKALNE urbanističke službe, pola veka doživljavane kao ozbiljne centre nereda i zloupotreba.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Deca promotera nasilja, egoizma i bezobzirnosti.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Na ovo pitanje kao da vam je davno odgovorio Nebojša Mitrić, kada mi je u stan doneo sjajnu belu kamenu skulpturu Despota Stefana, graditelja, pesnika, vladara (namerno navedeno obrnutim redom).

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Čomski, Eko, Handke, Nikita Mihalkov.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Čeov.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Domaćeg: Savu Šumanovića, stranog:GustavaKlimta.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Pesnik i slikar.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Dva sna. Prvi: da se pojavi jedan novi Luka Ćelović, gradonačelnik Branko Pešić, arh. Nikola Dobrović, jedan častan političar, veliki privrednik, iskustvena graditeljska gromada – ne da sagradi (u vihoru društvenih obračuna to danas nije moguće) – već da se sutra, za neko bolje društvo, prenese moj projekat “Savska građevina” rađen za SANU (Treći milenijum), najveći, najunosniji arhitektonski potencijal grada (Staro sajmište) 800 000 kvadratnih metara komercijalno-stambenog prostora na samo 1 200 m od Terazija. Drugi: da me oni iz pitanja br. 19. ne ometaju da izgradim moj poslednji memorijalni projekat u Beogradu.

Kako biste voleli da umrete?

- Za radnim stolom.

Gde želite biti sahranjeni?

- Sa svojim najbližim u već izgrađenoj grobnici na Novom groblju u Beogradu, na kojoj je na granitnoj ploči isklesano: “Mihajlo Mitrović, arhitekta, 1922-20..”.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Graditelj.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Bio je graditelj, zaluđen za arhitekturom.