Vlašić umesto Dejtona

Samo ukoliko reformiše policiju, Bosna i Hercegovina će sa Evropskom unijom početi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.

Ovako izričito, ali prilično uopšteno, počela je međunarodna uprava u BiH polovinom prošle godine da kreira proces koji je doveden u dramatičan zaplet kakav nije viđen od završetka rata do danas. Ilustracije radi, Pedi Ešdaun je u nedelju u poznati zimski centar na planini Vlašić doveo predsednike jedanaest najvećih parlamentarnih stranaka iz BiH i već četvrti dan (sreda pre podne) niti napuštaju hotel niti daju izjave niti novinarske ekipe mogu prići blizu mesta gde traju, kako ih zovu, pregovori.

Verovatno celu posebnu priču zaslužuje ovakva situacija gde se mimo javnosti, mimo legalnih institucija sistema (vlade, parlamenti), pokušava sa partijskim liderima naći formula za “najveću promenu Dejtonskog sporazuma do danas”. Novinari već spekulišu da je na Vlašiću reč o “nekoj vrsti kućnog pritvora”, a NIN je s lica mesta dobio jednu SMS poruku u dve reči: “Neviđeni pritisci.”

Tako to pojavno izgleda, a gde je i šta je suština?

U najkraćem, međunarodna uprava predlaže ukidanje entitetskih policija, entitetskih ministarstava unutrašnjih poslova – sve bi bilo pod Ministarstvom bezbednosti BiH i policijskim komesarom, a decentralizacija bi bila obezbeđena kroz deset regija i to tako da bi se u potpunosti izgubila entitetska linija razgraničenja.

U Sarajevu je ovaj predlog u potpunosti podržan. U Banjaluci ga nije podržao bukvalno niko.

Policija je, inače, prema Ustavu i Dejtonskom mirovnom ugovoru u nadležnosti entiteta. Prihvatanje predloženog koncepta bi automatski značilo promenu nadležnosti kako BiH, tako i entitetskih. Ukoliko se prihvati ova, onda bi verovatno sledile i druge promene Ustava. Radi razumevanja cele priče treba kazati da je proteklih godina deo policijskih nadležnosti prešao sa entiteta na nivo BiH. Tako je formirana Državna granična služba, zatim od dve entitetske tajne policije napravljena je jedinstvena, formirana je posebna policijska agencija SIPA u čijoj su nadležnosti organizovani kriminal, ratni zločini i slično.

U pokušaju da se nađe formula koja bi zadovoljila EU, ali i različite pozicije RS i FBiH, proteklih meseci održano je niz skupova. Srpski argumenti su se uglavnom svodili na to da je “organizovanje policije u svim složenim državama u skladu sa ustavnopravnim konstrukcijama tih država, pa i u državama EU”. Najčešći odgovor su dobijali “niste vi Nemačka, ni Švajcarska, ni ...” I onda: “Ukoliko prihvatite – idete u Evropu, ukoliko ne – sledi vam mrak” (Ešdaun). Čak je visoki predstavnik zbog ovoga nedavno posetio Beograd pokušavajući da tu nađe način kako da se pritisne Banjaluka.

Mada u “pregovorima” učestvuju svi najvažniji politički pozicioni i opozicioni prvaci RS, ipak je u najtežoj situaciji predsednik RS Dragan Čavić. On trpi najveće pritiske međunarodnih medijatora ali, na drugoj strani, ima i jasan stav svoje partije, SDS, koja je i najveća u RS, a i zaključke republičkog parlamenta koji se svode na to da policiju treba modernizovati, reformisati, ali se izvan ustavnih ograničenja ne može ići.

Šta je motiv međunarodnih medijatora za ovako radikalan zahvat koji zahteva promenu Ustava, da li zaista efikasnija policija oslobođena od političkih uticaja (kako sami kažu) ili je reč o konceptu ubrzane centralizacije BiH i slabljenju entiteta? U Sarajevu tvrde da je prvo, a u Banjaluci veruju da je ovo drugo.