Legalisti smeštaju sebi

Zoran Drakulić ipak još nije video Vojislava Koštunicu. Jeste, videli su se na Đurđevdan, na stranačkoj slavi, rekli da moraju da se vide i posle slave, ali se do srede, 1. juna, nisu ni videli ni čuli telefonom.

Da li to znači da je Koštunica ljut na Drakulića zbog intervjua “Blicu” u kojem je biznismen kritikovao ekonomski deo vlade oličen u G17 plus (ekonomski deo oličen u Predragu Bubalu, ministru za privredu i privatizaciju, nije dirao)? Da li je između Drakulića i opstanka vlade izabrao vladu? Da li to znači da je biznismen sujetan, da ne želi on da zove predsednika, da čeka da mu se premijer javi, da kaže kada ima vremena za njega? Da li Drakulić čeka Koštuničin odgovor na priču o štetnosti G17 plus po Vladu Srbije i DSS?

Drakulić se povukao u ćutanje na Kipar. Ni “a” od njega, baš kao ni od Koštunice.

O budućnosti, o onome što tek treba da se dogodi Koštunica se, po pravilu, ne izjašnjava. To naravno ne znači da ne razmišlja o mogućim kandidatima za potpredsednike stranke i o budućem sastavu Glavnog odbora. Svakako da je neke razgovore te vrste imao, da je nekoga pitao da li bi bio potpredsednik ili član Glavnog odbora... ali, pre nedelje, 5. juna, kada se održava Skupština Demokratske stranke Srbije i pre nego što ga ponovo izaberu za predsednika, on javno neće govoriti o kadrovima. Takvu vrstu razgovora Koštunica smatra neumesnom, bez obzira na izvesnost da će biti jedini kandidat za predsednika stranke i da će na tu funkciju svakako da bude izabran.

Intervju “Blicu”, koji nije uznemirio javnost ali jeste malo uzburkao unutarpartijske odnose u DSS-u, usledio je posle sednice Predsedništva stranke na kojoj je Drakulić otvorio svoj dosije o G17 plus. Predsednik stranke i predsednik vlade nije posle toga uradio ništa što bi javnost mogla da registruje kao znak slaganja sa biznismenom, iako je biznismen rekao da mu je Koštunica kazao da “preduzima sve korake da to spreči”. Ali je i Mlađan Dinkić, ministar finansija, obavestio javnost da se Koštunica ne slaže sa stavovima Drakulića.

Nije bilo ni javnosti vidljivog znaka da je biznismen počeo da u stranci lobira za svoju kandidaturu. Naravno, i to je, kao i u svim drugim strankama, moguće i u DSS-u. Tako će i oni koji nemaju ama baš ništa protiv Dragana Jočića tvrditi da je on postao potpredsednik zahvaljujući mogućnosti da i odbori predlože kandidata za to mesto. Ta mogućnost sada će biti dodeljena jedino predsedniku. Zato se i nedavni Drakulićev boravak u Vrnjačkoj Banji teško može shvatiti kao lobiranje, jer se adresa na kojoj treba lobirati nalazi na beogradskom Dorćolu.

Ali se tekst najavljen na naslovnoj strani “Glasa javnosti” (ponedeljak, 30. maj) i te kako može shvatiti kao lobiranje protiv Drakulića. Sasvim je izvesno da je tim tekstom DSS smeštao sebi. Dakle, neko iz DSS-a je novinaru dojavio da su dvojica poslanika te stranke, Dragoljub Kojičić i Đorđe Čukvas, pregovarali sa Bogoljubom Karićem o prelasku u njegov PSS. Nije poenta te priče da li su oni pregovarali. Naročito posle tvrdnje Kojičića, a nema razloga da mu se ne veruje, da je to “potpuna glupost”. Ključ priče je da “Drakulićevi ljudi” – ako on ne bude potpredsednik – spremaju osvetu begom u neku drugu stranku.

Po kuloarima Demokratske stranke Srbije već se od Drakulićeve kandidature za gradonačelnika Beograda promeće priča da je on došao da bi – oteo partiju Koštunici. Sa približavanjem Skupštine, ona se saopštava sve češće i sve glasnije. Tekst u “Glasu” je njen najglasniji izlazak u političku javnost.

Ta priča je kao “kosmodisk”: izgleda šašavo, ali deluje na sve one koji su spremni da poveruju u nju, iako verovatno ni njima nije jasno kako bi to Drakulić mogao da ukrade stranku Koštunici. Sve dok premijer bude hteo da bude predsednik DSS-a, on će to biti.

Biće, dakle, da je i tekst “Spavače hoće i Karić i Drakulić” samo još jedna razmena udaraca između pristalica Drakulića i njegovih protivnika koji se sve češće u medijima opisuju kao lobi okupljen oko biznismena Vojina Lazarevića, iako se ta teza ničim posebnim ne dokumentuje.

Predskupštinsko prepucavanje se tako može tumačiti kao obračun dvojice biznismena – Drakulića i Lazarevića – oko uticaja na stranku, odnosno njenog predsednika. Koštunica zbog toga može da bude i srećan – jer tako moćni ljudi hoće da udruže svoju snagu sa strankom, i tužan – jer briše razliku između DSS-a i ostalih stranaka koje su pokazale bliskost sa nekim od novokapitalista. Problem je za Koštunicu što će se priča o sukobu Drakulića i Lazarevića, bez obzira koliko istine bilo u njoj i da li je uopšte ima, koristiti protiv DSS-a uvek kada stranka bude govorila o svojim čistim rukama. Biće tako bez obzira bude li Drakulić potpredsednik stranke ili ne bude.

Iz poslednjeg razgovora sa Drakulićem ovaj novinar je stekao utisak da on ne sumnja da će ga Koštunica predložiti za potpredsednika, a Skupština izabrati. Iz poslednjeg razgovora sa Koštunicom ovaj novinar nije mogao da stekne utisak šta Koštunica namerava da učini 5. juna jer je Koštunica smatrao nepristojnim da se o tome razgovara i mogao bi sada da prepiše deo teksta (NIN br. 2837, “Kakav, bre, raskol” ) o razlozima da predloži, odnosno ne predloži Drakulića za potpredsednika, ali bi tek to prepisivanje bilo nepristojno. Ono što je izvesno jeste da će Skupštini biti predložen Statut po kome stranka ima pet potpredsednika, da kandidata za to mesto treba da bude za pola više nego što se bira, i da njih predlaže predsednik stranke. Izvesno je da će jedini kandidat za predsednika stranke biti Vojislav Koštunica i da će on sigurno biti izabran. Izvesno je i da Drakulić treba da se vrati sa Kipra u sredu, 1. juna, uveče.