Knjige iz etra

Razgovarati sa sto pedeset ljudi koji daju pečat vremenu u kojem se živi, nije mala stvar. Pogotovo ako te razgovore slušaju milioni ljudi. I, nadasve, ako iz tih razgovora nastane isto toliko knjiga – sto pedeset!

Dugogodišnji novinar Radio Beograda Miloš Jevtić, u svojoj kolekciji „Odgovori”, objavio je upravo toliko knjiga razgovora. Do sada. A razgovora-portreta, pred radio-mikrofonom, koji su bili (ili ostali) osnova za knjige, bezmalo hiljadu.

Broj 150. nosi knjiga razgovora sa akademikom, pesnikom Qubomirom Simovićem Rukopis vremena.

Skoro tri decenije, svake nedelje, od šest do sedam uveče, Miloš Jevtić je bio domaćin u emisiji „Gost Drugog programa”, na Radio Beogradu. On je pitao, a odgovarali su najpoznatiji domaći stvaraoci, najčešće umetnici i naučnici, iz cele tadašnje Jugoslavije. Sagovornici su mu bili i više istaknutih inostranih autora, prvenstveno onih koji se u svom delu dotiču ovog podneblja.

Emisija „Gost Drugog programa” pokrenuta je u aprilu 1974. godine, s namerom da se kroz živu reč predstave znameniti savremenici. Trebalo je, kaže Jevtić, ostaviti beleg o našim duhovnim prvacima, kako o njihovom životu, tako i o njihovom stvaralaštvu, ali i o njihovim pogledima na najbitnije tokove vremena.

Prvi Jevtićev sagovornik bio je njegov fakultetski profesor, tadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Velibor Gligorić. Od tada pa do januara 2003. godine, kada je ova emisija, iz nekih razloga, skinuta sa radio-programa, Jevtić je, pred mikrofonom, imao 881 sagovornika. Do tada. Za to vreme emitovano je više od 1500 sati razgovora!

Dok je išla emisija, Jevtić je razgovore sa svojim gostima „skidao” iz etra i pečatao, ali i kada je ta emisija „isključena” sa radio-programa, on je nastavio da razgovara – za knjige!

– Ono što je važno danas, želim da sačuvam za one sutra – uzeo je za svoj moto Miloš Jevtić.

Tako, i već danas neki od njegovih sagovornika mogu se “čuti” samo iz njegovih knjiga.

Ima u tom njegovom radu i nečeg ličnog, želje da se „zaviri” u život ljudi koji su se svojim delima “izdvojili” od običnog sveta. A nije to samo njegova želja. Akademik Milka Ivić, naš i svetski poznati lingvista, u predgovoru Jevtićeve knjige Dvadeset godina – dvadeset razgovora to je ovako objasnila: “Nema te sredine koja, kad uoči da se pojedinac uzdigne nad ostalima nekim svojim postignućem, neće poželeti da prisnije upozna, osim njegovog dela, i njega samog kao ličnost. Sve je tu ostalima zanimljivo: kakav mu je bio životni put, šta on ume da primeti o ljudima, stvarima i događajima, čemu je po prirodi više sklon – negodovanjima ili oduševljenju...”

Razgovor, pogotovo ako je to “živ razgovor”, približava i čoveka i delo njegovo.

Svesni su toga sagovornici Jevtićevi, a on je kod njih stekao poverenje, tako da ima osnova ovo njegovo zapažanje:

- Slutim da većina junaka mojih knjiga, bez obzira na godine života, ove knjige doživljava kao neku testamentarnu ispovest.

A uz pisani, sačuvan je i zvučni zapis.

- S obzirom na to da sam radio u mediju gde se čuje reč, želeo sam da sačuvam glasove naših poznatih stvaralaca – kaže Jevtić. – Verujem da će biti onih koji će poželeti da ih čuju, kao što je i meni bilo milo, kada sam došao u Radio Beograd, da čujem snimke nekih poznatih ljudi koji su živeli i ostavili tragove u vremenu pre nas.

Jer – čovek se najbolje vidi kada govori!

Miloš Jevtić ima objašnjenje za svoju toliku strast za razgovor i za beleženje razgovora:

- Moguće je da mi je najveći podsticaj došao iz zavičaja, iz valjevskog kraja, iz Podgorine. Tamo, u tim rasutim i brdovitim selima, razgovori su bili na ceni. Budući da tada nije bilo ne samo ovih sadašnjih komunikacionih sredstava, već nije bilo ni telefona, razgovaralo se često dovikivanjem – sa brda na brdo. Tada, još kao dete, a onda i kao đače, shvatio sam da je razgovor važan kao i sam život, da je neodvojiv od života...

A podsticajan je bio i zapis znamenitog Pera Slijepčevića da “naši patrijarhalni očevi, i kad su gladni, vole cigar duvana no komad hleba, a sat razgovora više no i duvan; a nama je važniji duvan od razgovora i hleb od duvana...”

Dva izdavača zauzela su se za objavljivanje Jevtićevih knjiga – Partenon i Beogradska knjiga.

Izdavačka traka, u ovom slučaju, ne zastaje...