Dijalog i selektorova zloćud

Reagovanja gospode Vladimira Tupanjca i Vlade Petrića svakako bi mogla da posluže kao model po kome se vodi civilizovana, demokratska rasprava o umetničkim slobodama u društvima koja se inače teško oslobađaju. Nisam imao ni najmanju nameru da na bilo koji način ugrožavam slobodu autora “Meteorskih kiša” ili bilo kog umetnika, ali se nadam da obični smrtnici imaju pravo da kritikuju ili se ne slažu sa porukama umetničkih dela, ako se tako može opisati kamenovanje patrijarha u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Samo u periodu posle Drugog svetskog rata, slobodnomisleći ljudi nisu imali pravo da kritikuju velikane socrealizma, ali je taj komesarski pristup umetnosti završen davno pre nego što je Josip Broz počeo da poboljeva. Samo dva pitanja su me motivisala da napišem sporni uvodnik – kako se u klerofašističkoj zemlji dogodilo da niko ne kaže nijednu kritičku reč o konceptualnoj instalaciju i šta bi se dogodilo kada bi se neki umetnik usudio da napravi repliku tog dela u kojoj bi meteor pao na glavu bilo kog prvoborca građanskog aktivizma, ako tako nešto postoji u Srbiji.

Veoma sam, međutim, iznenađen napadom gospodina Ivana Medenice (“beznadežno neznalački i zloćudan tekst”...), koji spočitava jednom delu novinarskog sastava NIN-u što nemaju hrabrosti da se suoče sa ratnim zločinima, moralnim rastakanjem, klerikalizmom. Žao mi je što se Medenica nije suočio sa ratnim zločinima dok je bio pozorišni kritičar u najmračnijem periodu “Politike”, a to ne uspeva ni sada dok pravi kompromise sa srpskim radikalima kako bi ostao još koju godinicu na mestu selektora Sterijinog pozorja. Veoma sam ohrabren što u Srbiji, pored neznalačke i zloćudne pučine, postoji veliki broj slobodnomislećih ljudi koji se zalažu za denacifikaciju društva i bore se protiv nadirućeg fašizma. Takvi, hrabri intelektualci postoje u svakoj zemlji na svetu, ali samo u Srbiji se ti borci protiv fašističkog establišmenta i naroda ogrezlog u zločinu nalaze na čelu kulturnih institucija i samo u Srbiji troše milione poreskih obveznika kako bi ih već jednom denacifikovali. U tome zaista vidim nešto zloćudno.

Batić Bačević