Korupcija

Danas se o korupciji govori, piše, raspravlja širom sveta, iz dana u dan. Korupcijom je zahvaćena i naša zemlja. Raširenost korupcije u nas je iznad svetskog proseka. Ovih dana se piše i govori o korupciji ginekologa, kojima opet treba da sude oni koji su takođe zahvaćeni korupcijom. A apsurdno je da su prvi obavezni tradiciji Hipokratove zakletve, i da drugi postoje da bi bili zaštitnici morala jedne sredine a ne njeni prekršioci. Povrh svega, pre neki dan pokrenut je postupak da se ispita da li je bilo pokušaja da se podmite poslanici da glasaju protiv usvajanja buyeta u republičkoj skupštini. I šta ćemo sad!? Zaista, ne znam. Ostaje nam jedino da protumačimo etimologiju reči korupcija.

Korupcija je slom morala, što kazuje i poreklo reči. Sastoji se od prefiksa cop, izmenjen u cor, jer sledi reč rompere – slomiti koja počinje slovom r. Pomenuti prefiks doslovno znači sa, ali u stvari služi za intenziviranje osnovne reči. Dakle, korupcija je neka vrsta totalnog sloma.

U nas se korupcija u narodu popularno zove “ne zna levica šta daje desnica”. U svom rečniku Dragoslav Andrić navodi da se u našem žargonu mito naziva mazivo, “plavi koverat”, narukvica i vula, a primalac mita – mitoman i primarijus. Francuzi su još početkom šesnaestog veka mitu tepali nazivajući ga pot-de-vin – bokal vina.

Štefan Cvajg u biografiji Marije Antoanete ovako opisuje korupciju koja se razbuktala posle Francuske revolucije, (gle apsurda!) podignute protiv korupcije, što kod nas danas zvuči veoma poznato:

“S političkom moći dobili su revolucionari položaje u državnoj službi, a uz sve te položaje, lepi se i novac, to opasno korozivno sredstvo koje se hvata za ljudsku dušu kao rđa za čelik. Proleterske egzistencije, mali ljudi koji nikad nisu imali posla s većim svotama novca, zanatlije, imaju sada priliku da rukuju ogromnim svotama novca, bez ikakve kontrole, a nema ih baš suviše mnogo s katonskom skromnošću da bi u tom grdnom iskušenju odoleli. Između uverenja i posla stvaraju se mračne veze, po svojim zaslugama za republiku najveći revolucionari hoće sada da na njoj najviše zarade.”

Borislav Pekić je ovako pisao o korupciji: “U ovoj zemlji se fenomenalno krade! Svi smo mi korumpirani na različite načine. I sada se to ispraviti može jedino što će se stvoriti veoma strogi puritanski zakoni koji će u red dovesti državne funkcionere i narodne predstavnike. Hoću da kažem da nije problem u tome da sada jurimo zanatlije, nego one koji nas predstavljaju u parlamentu, one koji imaju najviše prilike i mogućnosti da putem svoje moći daleko više ukradu.”