Galerija

Prošlog ponedeljka u centru Niša otvorena je obnovljena i modernizovana galerija na inicijativu neprofitne niške Art fondacije, po svemu sudeći najveći galerijski prostor u našoj zemlji. Akciju je pokrenuo Radovan-Lale Đurić, njujorški slikar, “Amerikanac iz Niša”, a finansijsku podršku je pružila kompanija “Filip Moris”.

U galeriji su od prošle nedelje izloženi najbolje slike, skulpture, crteži i grafike sa konkursa za radove mladih umetnika do 35 godina, a koji su dospeli do kraja prošlog januara. Među radovima se, naravno, nalaze i tri nagrađena umetnička dela.

Reč galerija ima više značenja. Najpre je u srednjem veku galerijom nazivana dugačka i uska natkrivena prostorija sa spoljašnje strane zgrade. A zatim se značenje širilo, tako da se galerijama u pozorištu od 17. veka nazivaju gornji delovi gledališta, balkoni, kao i podzemni hodnici koji spajaju rudarska okna. I najzad, galerijom se od 18. veka nazivaju izložbeni prostori, s tim da se taj pojam proširio i postao sinonim za pojedine muzeje likovne umetnosti, kao što su na primer Tejt galerija, Nacionalna galerija u Londonu i Tretjakovska galerija u Moskvi.

Od arhitektonskog pojma uskog hodnika po raskošnim palatama do umetničke galerije put je bio veoma logičan. Po zidovima galerija svojih zamkova velmože su izlagali slike i skulpture, koje su jednog dana počeli otvarati za publiku.

Galerijama su najpre u Italiji od 14. veka počela da se zovu predvorja crkava, po Galileji, izolovanoj oblasti u odnosu na centralnu biblijsku Judeju. Galerija u okviru crkve bilo je predvorje za središni najvažniji deo hrama, baš kao što je udaljena Galileja na severu bila samo daleko predvorje za centralnu Judeju.

Možda je galerija dobila ime po jednoj vrsti izdužene lađe, galije, koja je ličila na vrstu ribe po imenu galea.

U engleskom jeziku Šekspir reč galerija upotrebljava u značenju umetničke galerije u svom prvom komadu – istorijskoj tragedije “Henrih Šesti” (1589-90), a u poslednjoj, “Henriku Osmom” (1612-13,) upotrebljava je u značenju hodnika.

Ime poslednjeg rimskog paganskog vladara Galerija (Gaius Galerius Valerius Madžiminus, imperator u okviru tetrarhije od 308. do 313 godine), rođenog u Gamzigradu na teritoriji današnje Srbije, izgleda da nema veze sa reči galerija, već sa rečju galeruim koja znači šubara, čime se aludira na njegovo seljačko poreklo.

I tako je galerija nešto veoma otmeno, a Galerije neko ko je geak.