Arhiva

Bura zbog Draškovićeve izjave

LJubinka Milinčić | 20. septembar 2023 | 01:00
Bura zbog Draškovićeve izjave

Srbi su ukrali Rusiji tačku oslonca – tako je glasio jedan od naslova koji se pojavio u ruskoj štampi povodom nedavne izjave Vuka Draškovića o mogućnoj nezavisnosti Kosova. U tekstu se ističe da je ministar inostranih poslova SCG “ozbiljno povredio jednu od ključnih poluga ruske spoljne politike”. Ta poluga, “iako zarivena u zemlju”, podsećala je svet da jednostrano rešenje kosovske krize može da donese nevolje ne samo Balkanu nego i Evropi. Posebno je osetljiv postsovjetski prostor gde su mnogi konflikti, kako je nedavno rekao predsednik Putin, “zamrznuti”.

U poslednje vreme učestale su izjave ruskih političara o podršci Srbiji i Crnoj Gori, a ministar inostranih poslova apelovao je na Srbiju da bude upornija u insistiranju na svojim pravima, i obećao da će je Rusija sasvim sigurno podržati.

SAVET PATRIJARHA: Srbi, izgleda, nisu opravdali očekivanja – izjava Vuka Draškovića u kojoj se kaže: “Srbija ne vlada Kosovom i neće da vlada Kosovom, i na albanskoj većini je da vlada Kosovom, uz poštovanje prava Srba, i Srbija treba da saopšti da mi apsolutno podržavamo samostalan i paralelan put Kosova prema Evropi i da nemamo ništa protiv predstavljanja samostalnog Kosova u svim međunarodnim organizacijama, sem u UN”, izazvala je pravu buru u ruskoj javnosti. I mada je Ministarstvo spoljnih poslova SCG ustvrdilo da izjava ministra nije pravilno protumačena, a otpravnik poslova u ambasadi u Moskvi Jelica Kurjak izjavila da se stav SCG u odnosu prema Kosovu nije promenio, te da je moguće da je Draškovićeva izjava pogrešno prevedena, nema medija u kome to nije bila glavna vest.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II, u izjavi za NIN, posavetovao je Srbe da na pregovorima u Beču budu uporni u nastojanju da sveta mesta na Kosovu i Metohiji budu sačuvana i da ostanu dostupna Srbima.

- Svi koji danas odlučuju o sudbini Kosova moraju znati šta je Kosovo za Srbe. To je sveta zemlja na kojoj se rešavala sudbina srpstva samo devet godina posle Kulikovske bitke. Tu bitku, Srbi, nažalost, nisu dobili, ali oni moraju imati mogućnost i pravo da se mole svetinjama pred kojima su se molili i njihovi preci. Ukoliko se dogodi da međunarodne snage odu s Kosova, i pokrajina dobije nezavisnost, Kosovo i Srbija će stalno krvariti i stalno će na tom mestu biti izvor neprijateljstva i mržnje, a, kao posledica toga, žarište konflikata. Mi znamo šta se dešava na Bliskom istoku, svima mora biti jasno da će nepravedno rešavanje kosovskog problema stvoriti nešto slično i da se neće smiriti decenijama, a možda i stolećima. Sudbina Kosova mora biti rešena tako da ono ostane u tesnoj vezi sa Srbijom i u okvirima jedne države.

Ruski patrijarh podsetio je na licemerje onih koji se bore za očuvanje kulturnih spomenika u svetu, a zatvaraju oči pred onim što se dešava na Balkanu.

- Kad su od mene tražili da prokomentarišem rušenje statue Bude u Avganistanu, rekao sam da je to varvarstvo, ali sam ih pitao i zašto ne vide da se u centru Evrope, na delu srpske teritorije, ruše hramovi koji su pod zaštitom UNESKO-a. Svi su ćutali. Činjenica da su Srbi morali da napuste Kosovo je tragedija srpskog naroda. Tragedija Evrope je što posmatra i ne reaguje kad se u njenom srcu događaju varvarstva, na toj svetoj zemlji na kojoj se nalazi toliko hrišćanskih svetinja. Te svetinje se moraju rekonstruisati, ali prethodno Evropa mora dati garancije da one neće biti ponovo porušene. Situacija je veoma teška.

Izjavu ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore za NIN je prokomentarisao i Konstantin Kosačov, predsednik Komisije Državne dume za međunarodne odnose.

- Izjavu Vuka Draškovića o mogućnosti davanja Albancima prava da upravljaju Kosovom ja ne smatram tragičnom, za mene to znači da, iako nije protiv samostalnosti pokrajine, iako se ne protivi uključivanju Kosova u sve međunarodne strukture, Srbija ipak neće pristati na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. To znači da je protiv pune nezavisnosti i međunarodnog priznanja Kosova.

On je dodao da smatra da je srpski model koji se definiše sintagmom “više od autonomije, manje od nezavisnosti”, u najmanju ruku neobičan.

- Takvo rešenje ne može biti trajno, i uopšte nije dobro. Kad su pregovori već počeli ima smisla govoriti samo o dva moguća, dugoročna rešenja – ili će Kosovo biti deo državne zajednice Srbija i Crna Gora, ili će dobiti nezavisnost. I to bez ikakvih ograničenja koja bi bila samo korak do nezavisnosti do koje bi neizostavno, kad tad, došlo. Nažalost, bojim se da je prva varijanta malo verovatna.

Na pitanje da li to znači da je druga sigurna, Kosačov odgovara da pregovori zato postoje i da je na srpskoj strani da se izbori za svoje stavove, a da je čvrsta odluka ruskog rukovodstva da je u tim naporima podrži.

Ruska štampa objavila je i izjavu Vuka Draškovića “Novostima” da “ne može biti u interesu Srbije da ulazi u sukob ni sa Evropom, ni sa SAD, ni s NATO. Savete i rezolucije te vrste, ma odakle dolazili, treba odbiti. Tim pre što države koje te savete daju, uključujući i Rusiju, nisu spremne da ulaze u takve sukobe”.

- Nije reč ni o kakvim sukobima – kaže Aleksej Borodavkin, predstavnik Rusije pri OEBS-u, – Rusija kao stalni član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, predsedavajući u Grupi 8, član Kontakt grupe o Kosovu, nastaviće da aktivno učestvuje u procesu određivanja budućeg statusa Kosova. Ostajemo čvrsto pri tome da je osnova statusa – rezolucija 1244 SB OUN, i da uloga Saveta bezbednosti mora ostati ključna u rešavanju kosovskog pitanja i donošenju konačne odluke o statusu. Svima mora biti jasno da bi otcepljenje Kosova bilo vrlo rizično jer bi izbacilo proces iz međunarodno-pravnog koloseka.

MOGU DA SANJAJU: Najrigorozniji je deputat Dume Konstantin Novikov, koji kaže:

- Čak i ako sve beogradske diplomate polude i pristanu na duhovnu kastraciju svog naroda zbog članstva u Evropskoj uniji, Rusija ni u kom slučaju ne sme da pristane na takvo izrugivanje nad pravoslavnim, a to znači ne samo srpskim nego i našim svetinjama. Tim pre što nemamo nikakvih razloga da tako nešto prihvatimo.

Novikov dodaje da je tobožnja neizbežnost davanja nezavisnosti Kosovu – mit.

- Sve dok Rusija bude blokirala pokušaje da se ukine rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, Albanci mogu samo da sanjaju nezavisnost. Pogotovu što nas to ništa ne košta i ruskom rukovodstvu nije potreban nikakav napor da sačuva status kvo. Odnosi između Beograda i Prištine ne mogu zbog toga biti gori. A bolji? Ko zna šta će biti kroz 10, 50 ili 100 godina – tvrdi Novikov.

Uprkos tome, u ruskoj štampi pojavile su se i spekulacije o tome šta bi Rusija dobila ako se Kosovo, ipak, otcepi. Da li je moguće menjati Kosovo za samoproglašene postsovjetske republike, odnosno, može li otcepljenje Kosova biti vetar u leđa Rusiji za ispunjenje želja delova ruskog naroda koji su ostali u Gruziji, Ukrajini, Pridnjestrovlju... Citiraju se reči Vladimira Putina da “rešenje kosovskog problema mora imati univerzalni karakter i da je to za Rusiju veoma važno ne samo sa tačke gledišta poštovanja međunarodnog prava, nego i u vezi s praktičnim interesima postsovjetskog prostranstva... Nisu svi konflikti na tom prostoru rešeni. Mi ne možemo na jednom mestu primenjivati jedne, a na drugom – druge principe”. Drugim rečima, ako Zapad prizna nezavisnost Kosova, Rusija može simetrično da prizna Južnu Osetiju, Abhaziju i Pridnjestrovlje, a, ako zatreba, i Nagorno Karabah. Nije isključeno da istočni delovi Ukrajine ili Krim zatraže da uđu u sastav Rusije...

Upravo da bi se to izbeglo, tvrde neki analitičari, insistiralo se na direktnim pregovorima Srba i Albanaca. U slučaju da se oni dogovore, nema nikakvog presedana – ni Gruziji, ni Ukrajini, niti bilo kome drugom, ne pada ni na pamet da da, recimo, Abhaziji, ili Južnoj Osetiji, istočnoj Ukrajini ili Krimu samostalnost i mogućnost da sami odlučuju “kome će se privoleti carstvu”. Ipak, čim su se pojavile vesti o mogućoj samostalnosti Kosova zabeležena je izjava zamenika predsednika vlade Rusije Genadija Bukajeva o spremnosti da, ako dođe do kosovskog presedana, u sastav Ruske Federacije bude primljena Južna Osetija. Istina, to je doživljeno samo kao probni balon, ali izjavu niko nije demantovao.

Naravno, i SAD i države članice EU kategorički su protiv bilo kakve analogije između albanskog separatizma u Srbiji i borbe za nezavisnost Osetina i Abhaza u Gruziji, Jermena u Azerbejdžanu... Svaki etnopolitički konflikt ima svoje jedinstvene osobine i svakom treba prilaziti imajući u vidu upravo te specifičnosti, tvrde zapadni političari.

Ipak, “kosovizacija” postsovjetskog prostranstva je u punom jeku. Forsiranje rešavanja “kosovskog pitanja” aktuelizovalo je problem političkih perspektiva samoproglašenih država na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Blokada pridnjestrovske Moldavske Republike od strane Ukrajine faktički se podudara s diplomatskim napadom zvaničnog Tbilisija na Južnu Osetiju i sa novom eskalacijom gruzijsko-abhaskog konflikta. Iza oštrih izjava i deklaracija lidera Gruzije, Moldavije i Ukrajine politički analitičari vide težnju da se ubrza konačno rešenje spornih pitanja na tim teritorijama pre nego što dođe “dan D” – međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova.

PARALELE: Taj princip univerzalizma na prvi pogled deluje sasvim logično – ako kosovski Albanci imaju pravo na samoopredeljenje po etničkom principu, zašto to pravo ne bi imali Jermeni, Abhazi ili Osetini? Ali, analogija tu i prestaje. Kosovo ne može dobiti nezavisnost na osnovu međunarodnog prava ni po kom osnovu. Nezavisnost Kosova može biti samo nametnuta snagom argumenata velikih sila, argumenata od kojih su neki isprobani 1999. Za samostalnost pomenutih bivših sovjetskih teritorija ne samo da se svet neće boriti, nego će pokušati da učini sve da je spreči. Uz to, situacija na svakoj od njih je toliko različita da bi insistiranje da se sve uradi kao na Kosovu dovelo do pravog haosa.

I zato Rusija, kao svetska sila, treba da insistira na pravednom rešenju kosovskog pitanja, a da bi sprovodila svoje interese na postsovjetskom prostoru nisu joj potrebne nikakve veštačke paralele, ni razmene, tvrdi Sergej Markedonov, rukovodilac Instituta za političku i vojnu analizu. Treba otvoreno i jasno reći da Rusija ne može da pristane na nezavisnost Kosova iz mnogo razloga, a ako se govori jezikom koji razumeju partneri u Kontakt grupi, dovoljno je reći – zato što tamo nema demokratije. To, uostalom, tvrdi u svom izveštaju i specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Kai Eide. Da se ne govori o nepoštovanju standarda, o trgovini narkoticima, o opasnosti od širenja terorizma...

A da bi se odgovorilo zašto Rusija pomaže Južnoj Osetiji i Abhaziji, takođe nije potrebno praviti paralelu sa Kosovom. Dovoljno je reći da Tbilisi ciljano sprovodi politiku diskriminacije etničkih manjina (ne samo Abhaza i Osetina, nego i Azerbejdžanaca i Jermena, Kurda i Asiraca) i da je ukinuo autonomiju Adžarije.

Objašnjavajući svoje stavove Zapadu na taj način, na njegovom jeziku, Rusija ne bi upala u grešku da priznaje etničko opredeljenje kao princip jer bi je to moglo dovesti u paradoksalnu situaciju da se na sopstvenoj teritoriji, u federaciji sa mnogo naroda, suoči sa željama za priznavanje suvereniteta od kojih je ne bi spasila nikakva “vertikala vlasti”, zaključuje Markedonov.

Situacija na Kosovu, dakle, nije ni na koji način povezana sa onom na postsovjetskom prostoru. S tim se rusko javno mnjenje, uglavnom, ne slaže.

U anketi koju je ovih dana sproveo radio “Eho Moskve” na pitanje da li kosovski presedan ugrožava teritorijalni integritet Rusije – 62 odsto slušalaca odgovorilo je sa “da”.