Do poslednjeg kokota

Ima u Crnoj Gori jedna anegdota sa poslednjeg popisa 2003. godine, na Žabljaku, kad domaćin ispraća popisivača viknuvši mu preko kapije: “I kokot mi je Crnogorac!”

A koliko je, u stvari, građanima Srbije stalo do crnogorskih kokota, posebno onih srpskog porekla, pokazalo je i poslednje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), po kojem bi se svega 38 odsto građana izjasnilo za nezavisnu Srbiju. Čak 54 odsto građana Srbije je za zajednicu sa Crnom Gorom (od toga 36 odsto ljudi podržava zajedničku srpsko-crnogorsku državu, a 18 odsto nema ništa protiv da zajednica Srbije i Crne Gore ostane baš ovakva kakva je sad).

“Tako ću ja dobiti državu, ali i ti ćeš dobiti državu za koju ću se ja izboriti”, reći će za NIN Cetinjanin Mirko Stanić (25), apsolvent FPN-a u Beogradu, predsednik Udruženja crnogorskih studenata, izlazeći iz Skupštine državne zajednice SCG, u kojoj je stručni konsultant suverenističkog bloka. Inače, “Crnogorac od pamtiveka” i član SDP-a.

U “Veljinim vozovima”, ali i u autobusima i vozovima koje će obezbediti unionistički blok iz Crne Gore, biće najviše crnogorskih studenata iz Srbije, kaže Marko Pekić iz studentskog pokreta “Wegoš“. Ali i onih takozvanih crnogorskih gastarbajtera, koji još uvek imaju mesto prebivališta u Crnoj Gori, iako godinama već žive i rade u Srbiji. Ima ih, po procenama Pokreta za očuvanje zajedničke evropske države, između 15 i 20 hiljada, samo što tačne podatke baš i nemaju. Sa onih više od 10 000 crnogorskih studenata u Srbiji, bio bi to lep pohod na Crnu Goru 21. maja, nadaju se unionisti.

S druge strane, dr Časlav Koprivica, docent FPN-a i član IO Pokreta za evropsku zajedničku državu SCG, kaže da je država mnogo starija i vrednija od bilo kog pojedinca koji dođe i prođe u političkom životu, te da bi izjednačavanje referenduma sa pitanjem za ili protiv Mila bilo čista vulgarizacija. “Dobar dio ljudi koji su bili vjerni glasači DPS-a neće glasati za suverenu CG. Radi se o državi”, kaže on.

Crnogorski studenti sa Beogradskog univerziteta, međutim, kojih ima oko 4 000, uglavnom ne pate od mitomanije. Ni oni unionistički ni oni suverenistički raspoloženi. Sem ukoliko im je “ono malo mita” potrebno za imiy. Istina, suverenista je mnogo manje među njima i teško ih je identifikovati, ne eksponiraju se. Studentski pokret “Wegoš”, koji će mobilisati najviše studenata (oko

5 000, kažu) u Beogradu koristi prostorije Pokreta za evropsku zajedničku državu SCG u Rajićevoj 1.

Sasvim racionalno objašnjavaju svoje opredeljenje za zajedničku državu. “Finansirani smo, kao redovni studenti, iz buyeta Republike Srbije. Ministarstvo prosvete u Crnoj Gori za nas ne daje ni jedan jedini cent. To što spominju kako u Srbiji postoji 970 studenata koji se finansiraju direktno iz buyeta Republike Crne Gore, to je izmišljotina. Taj podatak demantuje i sam Backović, ministar prosvete, koji kaže da u Ministarstvu prosvete CG ne postoji odredba u buyetu za finansiranje studenata iz CG koji studiraju u Srbiji”, kaže Marko Pekić, apsolvent prava, Srbin iz Sutomora.

I Mirko Stanić, iako predstavnik suverenističkog studentskog bloka u Beogradu, priznaje da je studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu upisao zato što tada nije bilo takvog fakulteta u CG, i zato što mu je studiranje u Beogradu bilo najjeftinije. I kaže da će se čim diplomira, vratiti u CG. Bosiljka Tomić, apsolventkinja francuskog jezika, pi-ar pokreta “Wegoš“, još pita: “Zar nije logično da završim studije na BU koji ima vekovnu tradiciju, kad već za Pariz nemam novca? Oni koji pričaju kako crnogorska đeca odlaze u Rim i Atinu na školovanje, to su oni koji su mogli svoju đecu da pošalju tamo, a njih je malo, to je onih pet porodica što Milu sjede uz koljeno. Ostalima je školovanje i u Podgorici problem.” Stanić je pak, ipak ubeđen da se za crnogorske studente u Beogradu ništa neće promeniti ako Crna Gora postane nezavisna. Spominje Bolonjsku deklaraciju i: kako studenti iz Republike Srpske? Nisu stranci. Da, ali oni imaju specijalni status, a pitanje je hoće li država Srbija taj status obezbediti i crnogorskim studentima. Može, a ne mora.

Ali će zato, kaže Stanić, sa suverenošću dobiti reprezentaciju za koju će moći da navija, svoju zastavu i himnu na tribinama: “Zašto SCG mora da igra sa Maltom na Marakani pred 2 500 ljudi? A može u Nišu, Novom Sadu, Kruševcu, ili Podgorici, Nikšiću, Pljevljima, đe bi bilo pet puta više ljudi no na Marakani. Od 1992. godine do danas sve reprezentacije ove države su jedan meč odigrale u Crnoj Gori, a predstavljamo kao neku zajednicu u kojoj je sve pola-pola? Zašto sve vaterpolo utakmice na Tašmajdanu, đe dajemo pola reprezentacije?”

I tako, biće to borba do poslednjeg kokota. A presudiće oni koji se u poslednjem trenutku budu priklonili nekom od dva bloka. Dr Slavenko Terzić, naučni savetnik Istorijskog instituta SANU i predsednik IO Pokreta za evropsku zajedničku državu SCG, kaže da je narod u Crnoj Gori specifičan i po tome što bi oni sad najviše voleli da znaju ko će da pobedi pa da se tom carstvu priklone: “U svim totalitarnim društvima postoji strah naroda da se slobodno izjasni, jer se plaši za posledice. A crnogorsko društvo je apsolutno takvo društvo. Tako je bilo i 1945. Tako je i danas.”

Jovo Kapičić, narodni heroj, general u penziji Vaš predsjednik Tadić - Kako Srbija može da traži da Crna Gora, zemlja koja je dala 12 brigada u Narodnooslobodilačkom ratu, danas sarađuje sa četničkom vladom u Srbiji, vladom koja nema nikakvu podršku? Tu vladu čine ljudi za koje nikad niko nije čuo, koji nikad nisu bili državnici. Ja neću da idem da glasam, nemam pravo glasa, nisam za neku agitaciju, nisam dolje bio i neću ni da idem, neću tamo kašu da mutim. Od 1945. sam u Beogradu, došao sam kao borac koji se borio za oslobođenje Crne Gore i Jugoslavije, s punim pravom sam se smjestio ovdje na prostoru Beograda kao i drugi partizani, borci, takvo je bilo vrijeme i tako su se donosile odluke. I do današnjeg dana sam ostao, ali nikad nisam zaboravio da sam Crnogorac i da volim i poštujem Crnu Goru. Ali nisam zaboravio ni Srbiju, i uvijek bih je branio kad bi njena državnost bila ugrožena, ali ona nije ugrožena zato što Crnogorci traže svoje. Moja je želja da se poštuje volja naroda. Crna Gora jeste država, to je pravo nacije da odluči o sebi. I vaš predsjednik Boris Tadić je to rekao, pre neki dan. Crnogorci su nacija, imaju državu sa hiljadugodišnjom tradicijom i to pravo Crnoj Gori niko ne može oduzeti sem što oni sami sebi mogu da ga oduzmu. Mislim da će da pobijedi suverenističko pravo, zato što Crnogorci znaju svoj korijen kao i svaki narod.