Šta ako bude “ne”

Srbuje se u “Veljinom vozu” Beograd – Bar. Onoliko. Sad više niko ne može da kaže da se Srbija ne meša u unutrašnje pitanje Crne Gore, kad je ministar Velja Ilić “kapitalno investirao” u crnogorske birače iz Srbije, autobuskim i voznim kartama. “A što i da se ne meša? Pa valjda mora da brine o 32 odsto srpske manjine u Crnoj Gori, koja već obećava da će pobeći u Srbiju ako se Crna Gora odvoji”, pričaju crnogorski studenti iz Beograda uglas. Međutim, pitanje je ko će da plati “Veljine vozove”, ako je Mlađan Dinkić izjavio da ni dinar neće dati iz srpskog budžeta za karte. Zasad, ni srpski ni crnogorski kondukteri putnicima ne prave problem, nego sležu ramenima.

Neka starija gospoda, rodom iz Nikšića, Pljevalja, Sutomora, Herceg Novog, u restoranu voza pevaju “Ko to kaže, ko to laže” i “Sprem’te se, sprem’te”. Jedan od njih, najglasniji, hvali se da je četiri šćeri u Srbiju udao, i sad su ga, kaže, šćeri poslale da glasa “protiv Mila i ovije’ lopova što Crnu Goru rasprodaše i sa braćom je zavadiše”. Boji se da kaže ko je, jer će ga “lopovi pronać’ i pretuć’”, a ima petoro unučadi. “Ako nas Milo razdvoji, prodaću dvije kuće u Podgorici i stan u Nikšiću, i bježim u Srbiju kosti da ostavim”, odlučio je. Nego, kako je crnogorska policija u Bijelom Polju ušla u voz da legitimiše putnike, tako je starina zapevao “Oj svijetla majska zoro”, izljubio momke u uniformi, a novinaru NIN-a poručio da ga ne slika, “jer nije lako preživjet’ jad ovaj”.

Kad je policajac čuo kako ga se starina pribojava, u “off” razgovoru kaže da će se 22. maja bar polovina onih koji su izgubili, hvaliti kako su glasali za pobednički blok. Ko god to bio. “Takva ti je Crna Gora, voli pobjednike”, kaže čuvar reda i mira crnogorskog, mada se ujeo za jezik kad mu je izletelo da “svaka policija čuva vlast”. A crnogorska to čini za 250 evra mesečno. Tolika im je plata, bez dnevnica. Sa dnevnicama se popnu i na 450, što je i više nego bogato za nezaposlenu i posve siromašnu Crnu Goru, što se vidi i u podgoričkom “krugu dvojke”, ma koliko se vlast trudila da uglanca grad pred referendum. O ostatku Crne Gore da i ne govorimo.

Plan B: I zato, ni samo tri dana pred referendum baš niko u Crnoj Gori ne zna ko će pobediti u nedelju 21. maja. I da li će pobednika uopšte biti. Svaki blok je uveren u pobedu, i mora da bude, jer je to jedina šansa da onih 15 odsto neodlučnih prevuče na svoju stranu. Svi kažu da će ti neodlučni odlučiti. Uveliko se priča i o lažnim glasačkim listićima, koje su navodno odštampala oba bloka, pa će “na glasačkim mestima doći do zloupotrebe”, piše u analizi Ifimesa, Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije u Qubljani, što zvuči ozbiljno, ali Ifimes je firma koja se diči “ekskluzivnom” informacijom o tajnom susretu Koštunice i Đukanovića u Italiji, gde je Koštunica, kako kažu, “blagoslovio” nezavisnost. Toliko su ozbiljni igrači koji se bave prognozama u Crnoj Gori. Uz to, Ifimes kritikuje EU koja “površno pristupa rešavanju crnogorskog pitanja” (vidite okvir).

“Milo vlast bez krvi dati neće. Sad ili na jesen, svejedno”, kaže podgorički taksista ovom novinaru. Šta to znači? Elem, iako Svetozar Marović, “crnogorski Mesić”, aktuelni predsednik državne zajednice, po mitinzima i TV duelima, uverava građane da je za nezavisnu blizu 60 odsto, suverenisti su kao i unionisti, u strahu od poraza. Poraz je, kao i pobeda, u Crnoj Gori rastegljiva kategorija. Ako se, međutim, obistine prognoze o “sivoj zoni”, biće dva vatrometa, a to znači dve pobede i dva poraza. Rezultat između 50 i 55 odsto za nezavisnost (od važećih listića, a ne izašlih na izbore, razume se) svima bi dobro došao. Posebno suverenistima. Milo Đukanović, u tom slučaju, ide na plan B. Po ljubljanskom Ifimesu koji, kako smo videli, voli političke trilere, plan B znači novo prebrojavanje listića u specijalnim komisijama, koje bi obezbedile “odgovarajući broj glasova”.

Međutim, u tom slučaju ne bi trebalo zaboraviti ni “narodnu energiju” koja se posebno oslobađa u ovoj poslednjoj nedelji pred referendum i preti da preraste u “opštenarodni pokret” kako je u to uveren Predrag Popović, lider Narodne stranke. Narod je “osjetio slast slobode”, pa bi trobojke, pištaljke i “Igra rokenrol cela Jugoslavija” sad već ozbiljno mogli da zaliče na petooktobarske demonstracije u Srbiji. To onda znači da bi referendumski mitinzi mogli da se od 22. maja pretvore u demonstracije, i Milo bi u svom planu B morao i na to da računa. Po specijalcima na ulicama Podgorice, što onim u maskirnim uniformama, što onim u običnim, ali i “specijalcima” u civilu, on je i te kako nameren da sačuva mir, što će reći vlast.

“Ako budu imali 54,9 odsto, znači glas manje, oni su izgubili, jer su taj dogovor od 55 odsto potpisali i mi ćemo se za poštovanje tog dogovora boriti svim sredstvima i demokratskim i nedemokratskim. U tom slučaju zajednica ostaje, samo moramo da se dogovorimo kako će da izgleda”, kaže za NIN Zoran Bubanja, odbornik SNP-a u SO Tivat. Ako suverenisti čak i dobiju potrebnih 55 odsto na referendumu, Bubanja i dalje veruje u mogućnost formiranja novog DOS-a i rušenje Milovog režima: “Milo ne treba da bude siguran da će dobiti i izbore, ako dobije na referendumu. Onda bi to pitanje nezavisnosti postalo prošlost, a dobar dio DPS-ovaca bi se priklonio Medojevićevoj Grupi za promjene, jer oni znaju kako je režim iznevjerio ovaj narod. Liberali, pa Albanci, Muslimani, oni bi se svi sigurno priključili u novi crnogorski DOS koji će srušiti Milovu diktaturu.”

Zanimljivo je da je u srcu bloka za zajedničku državu, NIN čuo i defetističke prognoze. Naime, jedan dugogodišnji antimilovac i opštinski funkcioner jedne od najvećih opozicionih partija u Crnoj Gori bi mogao da se opkladi da će rezultat referenduma biti 57 odsto prema 43 odsto za suvereniste, što su daleko lošije prognoze za unioniste od slovenačkih. “Pravoslavci su većinom za zajedničku državu, ali ona manjina među pravoslavcima, crnogorska manjina, sa Muslimanima koji će 90 odsto glasati za nezavisnost, sa Albancima i Hrvatima, Romima, plus lažni listići, zastrašeni Srbi koji će glasati za Mila, jer nemaju đe poslije, oni će dobiti referendum to je jasno, nemojmo se zavaravati”, kaže on i zahteva da ostane neimenovan.

Po, po, po: Kako izgleda Crna Gora kako se referendum primakao? Ovog proleća je otvorena nova aerodromska zgrada, zasađeno je novo cveće. Suverenisti su dobili referendum, bar po broju bilborda. Imaju i one na albanskom. Da i po su znak prepoznavanja u Podgorici. Kolone dva bloka se sad već svakodnevno sudaraju, ukrštaju se trobojka i vučedolski barjak, crnogorska zastava, sa crvenom pozadinom i dvoglavim orlom, koju unionisti “od muke” zovu “kokoška” i vole da kažu da liči na albansku zastavu. Pozdravljaju se sa dva ili tri prsta. Kako ko. Uz škripu guma i pisku sirena skupih podgoričkih automobila. Premijer Milo Đukanović pored mitinga, otvara i etnografske izložbe u Tivtu i okolini. Proširuje se užurbano autoput Podgorica-Tivat, posebno parče od Cetinja. Od Markovića više Budve, put Cetinja, mogu se izbrojati 23 auto-pijace pored puta. Cigarete se i dalje prodaju na gajbicama. Promocija knjige “Dubrovnik: rat za mir”, koja govori o nečasnoj ulozi zvanične Crne Gore u napadu na Dubrovnik 1991. godine dobija značajnu minutažu u javnom servisu Crne Gore. Hrvatskom istoričaru Ivu Bancu je “drago što su Milo Đukanović i Svetozar Marović potpuno promijenili svoju politiku u odnosu na vrijeme kad su podržavali bombardovanje Dubrovnika i kad su njihove izjave izazivale mučninu”. U Tuzima, jedan Albanac će se nasmejati novinaru NIN-a na pitanje o referendumu: “Po, po, po”, bilo je sve što je želeo da kaže.

Multikulturalnost i multietničnost su najveće bogatstvo Crne Gore, javlja javni servis.

U životu, to izgleda ovako: Lastva Grbaljska je jedno selo od dvadeset u Grblju, kod Tivta. Od Budve sedam kilometara put Kotora. Na samoj granici između Kotora i Budve. Grbalj je srpski kraj, većinom. Žive malo od poljoprivrede, turizma, tu je Jaz, Budva, pa se snalaze. Oni neće iz Grblja ako se Crna Gora odvoji. Kažu, nisu stranci u Crnoj Gori. I kažu da je ta mržnja u Crnoj Gori davno počela. I pokazuju svoj manastir Podlastva iz 14. veka, gde je spomenik “Grbljana, Maina i Budvana nevino strijeljanih 1944. u Starom Baru od komande Drugog i Četvrtog partizanskog bataljona bokeške brigade”. Referendum je ponovo bitka “između četnika i partizana, onih koji su stradali za kralja i otadžbinu i komunista koji su ih progonili”, uvereni su Grbljani.

Donja Lastva, tivatska, gde je nekad živeo samo katolički živalj, a sada je i taj kraj prilično “mešovit”, glasaće, kažu, za nezavisnost. Nije im do priče, ne vole kad ih neko podseti na Dubrovnik. “Sramota je i Mila, kaje se, promijenio se. A nije se on tad mnogo ni pita’”, kaže jedan momak sa raspetim Hristom na zlatnom lancu. “A ovi se nikad neće promijenit’. Nema tekme, a da se ne skupe i pjevaju po rivi: Slobo, Slobo, pošalji soldate, da zajedno koljemo Hrvate. I kako onda, sa Srbima u istoj državi?”, pita jedna devojka u autobusu za Tivat.

U Tivtu, druga priča. “I oni su, prije neko veče, pjevali: Srbe na vrbe. A moj drug Medo, on je Hrvat, i glasaće za zajednicu, kao i otac mu, majka i brat. Kaži, Medo. I nema to veze ko je Srbin, ko je Hrvat. Milo nas je zavadio, pa vlada”, kaže Miodrag (16), iz Leposavića na Kosovu. Medo se smeje i potvrđuje. Ipak, u Tivtu će pobediti suverenisti, to se već zna. Ima ih više. U Kotoru je pola-pola, Herceg Novi je 70 posto za zajednicu sa Srbijom. U Nikšiću je tesno, kažu ko dobije Nikšić taj je pobednik. Ima unionista koji tvrde da je Nikšić, ipak, Milov.

Zasad, samo batine: Dva autobusa su iz Tivta krenula na miting unionista u Podgorici. Došlo je i oko tri hiljade Nikšićana, pristigli su i Novljani, Trg slobode je bio pun, a Predrag Popović, lider unionista je na početku pozdravio “najveći skup u istoriji Podgorice”. Možda nije najveći, ali je sigurno dobra pokazna vežba budućih antimilovskih demonstracija ako ne splasne “narodna energija”. Sve se manje skandira Srbiji, sve više se ori “Milo, lopove”. I “gotov je”. Opozicija sazreva. Andrija Jovićević, bivši ministar policije, član alternativne četvorke je zato valjda poručio građanima da je: “vrijeme za promjene, odmah, sada, neizbježne i neizostavne”. Opozicija se sprema za izbore. Neko je napravio grešku pa je Jovićevića najavio kao predstavnika Grupe za promjene. Nebojša Medojević se odmah ogradio od Jovićevićevog nastupa. Jer, Jovićević nema nikakve veze sa GZP-om. Već se, dakle, naziru i šavovi po kojima će popucati crnogorski DOS.

Ipak, ni ovaj miting nije mogao da prođe bez tuče. Posle svađe u podgoričkom kafiću, neki momci su se potukli, a vlasnik lokala je pucao u vazduh, ne bi li sprečio tuču i lomljavu. Jer su leteli stolovi, stolice, čaše i flaše. Batine je dobio i Goran Dojkić (26) iz Tivta, još pre mitinga. Izdvojio se iz grupe, a to se ne sme. Zaplenjen je i kamion na graničnom prelazu Dobrakovo između Crne Gore i Srbije, sa 12 200 majica, namenjenih preduzeću Inkognito iz Podgorice, koje je zaduženo za marketinšku kampanju unionista.

U sredu ujutro, u avionu Montenegro erlajnza, umalo da izbije tuča za pola sata leta do Beograda. Novinar NIN-a je razgovarao sa Markom Pekićem, liderom studentskog pokreta “NJegoš”, kada se okrenuo momak koji je sedeo ispred: “Dosta više sa kampanjom i referendumom. Da počinemo malo. Ne mogu da vas slušam.” I kako to u crnogorskim prepirkama biva, reč po reč, i: “A ti bi mali mogao da ostaneš i bez glave”, zapretio je Marku Pekiću i pozvao stjuardese da ga zaštite.

Dobro došli u Beograd, kaže stjuardesa. Bolje vas našli. Što bi rekli suverenisti, Beograd je od Podgorice udaljen 492 km. Ni manje ni više. Sasvim dovoljno.

Ko daje više? Na predstojećem referendumu o državnom statusu Crne Gore glasaće 87 odsto građana od kojih će 56,3 odsto podržati nezavisnost, dok će protiv glasati 43,7 odsto građana, pokazuje najnovije istraživanje CEDEM-a. Prema tim podacima, u odnosu na ukupno biračko telo, nezavisnost će podržati 49 odsto građana, a protiv će glasati 38 odsto birača, dok pravo glasa neće iskoristiti 13 procenata birača. CEDEM je počeo raditi istraživanja o državnom pitanju aprila 2004, a koja od tog perioda do poslednjeg istraživanja pokazuju uzlaznu putanju opcije za nezavisnost od čak 17-18 procenata. Naime, u junu 2004. za samostalnost se izjasnilo 39,2 a za zajednicu 39,1 odsto ispitanika, u oktobru 2004. 42,5:36,7; januara 2005. 44,5:40,5; septembra 2005. 41,6:34,5; decembra 2005. 41,4:32,3. Direktor ove agencije je politikolog Srđan Darmanović, aktivista bloka za nezavisnu Crnu Goru. Za razliku od CEDEM-ovih 13 procenata prednosti za crnogorsku nezavisnost na referendumu, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Qubljane daje prednost od šest procenata suverenistima. Dakle, Slovenci su prednost prepolovili: glasalo bi 49,3 za nezavisnost, dok bi državnu zajednicu podržalo 43,8 građana, rezultati su trodnevnog istraživanja koje je telefonskim putem među 1.010 ispitanika sproveo IFIMES. Prema ovom istraživanju, na referendum bi izašlo 82,3, neće glasati 17,7, a još ne zna 6,9 odsto ispitanika. Gotovo identične rezultate sa CEDEM-ovim ima anketa DAMAR-a, objavljena krajem aprila; 55,9 odsto bi zaokružilo “da” a 44,1 odsto ispitanika “ne”. Agencija “Damar” je objavila istraživanje sutradan nakon rezultata ankete koju je sproveo Centar za razvoj ljudskih prava u saradnji sa nevladinom organizacijom “Budućnost koju želimo”. Rezultati te ankete, sprovedene na 740 ispitanika u periodu od 25. do 29. aprila, pokazali su da bi se 44,2 odsto Podgoričana izjasnilo za državnu zajednicu SCG, dok bi nezavisnost podržalo 40,30 odsto. Poslednje objavljeno istraživanje, 3. maja, anketa je agencije “Mark plana” iz Pančeva ali i prvo koje je pokazalo prednost bloka za zajedničku državu. Državnu zajednicu na referendumu podržalo bi 43,8 odsto građana, dok bi 43,2 odsto glasalo za crnogorsku nezavisnost, a istraživanje pokazuje da će na referendumu glasati 73,5 odsto građana, kao i da će se 6,2 odlučiti u poslednjem trenutku. Tatjana Nikolić