Mađari dolaze

Kulska banka dobiće uskoro novog vlasnika. Naime, krajem maja akcionari banke prihvatili su ponudu OTP banke iz Budimpešte za kupovinu najmanje 67 posto akcija po ceni od 2 021 evra po akciji. OTP banka posluje na teritoriji Mađarske, Slovačke, Hrvatske, Rumunije i Bugarske, a u Srbiji je već kupila Nišku banku i u toku je realizacija kupovine Cepter banke. U planu je objedinjavanje ove tri banke sa sedištem u Novom Sadu. Planirano je povećanje tržišnog udela sa sadašnja tri na pet posto u sledeće dve do tri godine. Ukupna neto aktiva Kulske banke na kraju 2005. godine iznosila je 136,3 miliona evra, dok je neto dobit na kraju prošle godine bila 12,1 miliona evra. O planovima i promeni poslovne politike usled promene vlasničke strukture razgovarali smo sa Mitom Katićem, generalnim direktorom Kulske banke.

Zašto niste prodali ceo paket akcija iako je OTP banka za kupovinu svih 100 odsto ponudila 177 miliona evra?

- OTP banka je zainteresovana da kupi najveći mogući paket, odnosno sve akcije koje budu ponuđene, s tim da je minimum ponude definisan na kontrolni paket od 67 odsto. To, naravno, ne isključuje mogućnost priključenja akcija koje sada nisu pogodne za prodaju, kao, na primer, akcije u vlasništvu Astra banke veličine 5,8 odsto u akcijskom portfoliju Kulske banke. Astra banka je u procesu likvidacije, pa očekujemo da će i taj paket biti priključen.

Da li ste sa budućim vlasnikom razgovarali o promeni imena banke?

- Ne, ali je na osnovu iskustva sa stranim bankama koje već posluju na našem tržištu logično očekivati da će u narednih godinu dana doći do promene naziva banke. OTP banka ima plan da kupljene tri banke, pa možda još neka banka, u budućnosti posluju pod jedinstvenim nazivom. Planirano je da sedište banke bude u Novom Sadu.

Da li su najavljene promene menadžmenta, odnosno promene broja zaposlenih?

- Neće biti promene menadžmenta, niti promene broja zaposlenih u nekom periodu. Dogovorili smo se da ovu oblast regulišemo posebnim ugovorom. Treba napomenuti da će banka sigurno zaposliti nove kadrove, imajući u vidu planirano proširenje poslovanja, odnosno otvaranje novih filijala posebno u velikim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad. Jasno je da će buduća banka biti ojačana kadrovskom podrškom iz OTP banke, ali će to prema planu biti za period od 2-3 godine a posle toga će banku voditi lokalni menadžeri.
Koliko sada zapošljavate ljudi i koliko imate ekspozitura?

- Zapošljavamo negde oko 410 radnika u 42 ekspoziture koje posluju na tržištu Srbije.

Najavili ste borbu za povećanje učešća na tržištu. Kako planirate pored jake konkurencije u bankarskom sektoru da ostvarite ove namere?

- Procenili smo da će sve potrebne procedure i dozvole u vezi sa prodajom većinskog paketa akcija biti završene za 90 dana. Naravno, već sada je u procesu izrade platforma za razvoj banke. Kulska banka je u poslednjih 10 godina, koliko postoji, uspela da se profiliše kao komercijalna banka opšteg tipa. Banka posluje i sa stanovništvom, ali je najveći deo kreditnog portfolija bio usmeren na privredu. Naravno, plan je da se nastavi sa kreditiranjem privrede, ali kako su potrebe stanovništva za kreditima velike, baziraćemo se i na razvoj tog segmenta. S jedne strane, velika disperzija u ovom sektoru kada su u pitanju kreditni aranžmani obezbeđuje smanjenje rizika za banke, a s druge strane, veliki broj proizvoda koje banke nude od brzih, kratkoročnih kredita sa kratkim rokom otplate, do dugoročnih kredita namenjenih za kupovinu stanova ili kuća, nudi mogućnost ostvarenja značajnih prihoda. Planiramo da u narednih tri do pet godina naš udeo (sve tri banke zajedno) na tržištu bude najmanje pet odsto, da bi se onda krenulo na osvajanje 10 odsto tržišta.

Kako ćete, konkretno, krenuti u osvajanje tržišta?

- Postoji nekoliko načina. Prvo inovacijom proizvoda, zatim boljom penetracijom na tržište i posebno značajno je merenje zadovoljstva klijenata. Uz realizaciju postojećih proizvoda i usluga banke, faktoring i forfeting i kao dopuna ili alternativa lizing za kupovinu automobila i slično, novine u našem poslovanju će biti revolving krediti i garancije, zatim krediti po principu tekućeg računa uz odobreni limit, lizing za kupovinu opreme za poljoprivrednu proizvodnju, opreme za prerađivačku prehrambenu industriju.
Za kupovinu akcija Kulske banke bilo je još zainteresovanih. Šta je bilo presudno da se odlučite za mađarski OTP?

- Bilo je više zainteresovanih banaka, ali su na kraju ostala dva najozbiljnija ponuđača, OTP i Pireus banka. Mislim da pored novca koji su naši budući vlasnici ponudili izuzetno značajno biće i iskustvo koje oni kao velika regionalna banka imaju u regionu jugoistočne Evrope. Wihova tehnička pomoć, ali i pomoć u kreiranju i inplementaciji novih proizvoda za ovo tržište sigurno će biti dragocena. Evidentno je da postoji korelacija u ponašanju stanovništva i privrede na određenom nivou ekonomskog razvoja pa će tako iskustva kroz koja su oni prošli u zemljama regiona poslužiti u planiranju buduće strategije poslovanja. Garanciju da ćemo, uz njihovu podršku i pomoć kako u predviđanju razvoja tržišta i tražnje za određenim bankarskim proizvodima i uslugama, tako i u ostvarivanju planova, daje i ukrupnjavanje ove tri banke, Niške, Cepter i Kulske banke. Prednost je što su pomenute banke prostorno udaljene jedna od druge, što omogućava da praktično pokrijemo celo tržište Srbije.

Najavili ste promenu poslovne politike. Šta ona podrazumeva?

- Prisustvo OTP banke kao većinskog vlasnika omogućiće banci da dobije kvalitet koji do sada nije uspela da obezbedi usled povećane konkurencije na domaćem tržištu dolaskom velikih svetskih i regionalnih banaka. Naši konkurenti su imali mogućnost da pristupe jeftinijim i dugoročnijim sredstvima i izvorima, dok Kulska banka nije mogla u većem obimu da se zadužuje u inostranstvu, a s druge strane, domaća štednja i depoziti preduzeća i građana nisu mogli da generišu sredstva u obimu koji bi nam bio dovoljan za kreditiranje stanovništva i privrede posmatrano sa aspekta obima i kvaliteta tih izvora. Pored toga, ta raspoloživa sredstva nisu bila istog kvaliteta, odnosno štednja je oročena na kratko vreme, a velika potražnja je za dugoročnim kreditima. Sada će banka biti u mogućnosti da odgovori na sve potrebe i zahteve tržišta.

Već ste pomenuli da je Kulska banka od nastanka veći deo svog portfolija usmeravala na kreditiranje privrede, pre svega malih i srednjih preduzeća. Da li će i ubuduće to biti prioritet?

- Tačno je da je privreda bila predmet našeg najvećeg interesovanja i tako smo se profilisali od početka. Kako su se okolnosti u privredi i bankarskom sektoru u Srbiji menjale, tako smo se i mi prilagođavali. U prethodnih nekoliko godina naš fokus bila su mala i srednja preduzeća. U ovom segmentu poslovanja imamo veoma uspešnu saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW), pa smo zahvaljujući toj saradnji plasirali preko 10 miliona evra. U početku je kreditni limit bio 50 000 evra, kasnije je povećan. Pored veoma značajnih poslovnih rezultata koje smo postigli, banka je uspela da se prilagodi i adaptira prema zapadnom bankarskom modelu, što je i bio uslov kako bismo ušli u ovaj program. Nemački partner je od nas zahtevao formiranje posebnog odeljenja za rad sa malim i srednjim preduzećima, zatim sprovođenje posebnih procedura, a morali smo da oformimo i zaseban kreditni odbor koji je edukovan od strane konsultanata iz Berlina. Bitno je pomenuti i garantni fond, kojim je naš partner, KfW, garant drugim poslovnim bankama u Evropi ukoliko kreditiraju Kulsku banku. Ovo je bila značajna promocija naše banke u evropskim finansijskim krugovima kao bonitetnog i pouzdanog partnera, a omogućilo nam je i povezivanje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, zatim sa Evropskom investicionom bankom i drugima. Uticalo je, naravno, i na rejting Kulske banke u inostranstvu, jer su onda i druge banke počele da primaju nekonfirmirane garancije Kulske banke za plaćanje koje naši klijenti imaju u inostranstvu. Naravno da su naši planovi da zajedno sa OTP-om i ove druge dve banke koje će ubuduće činiti celinu nastavimo i proširimo plasmane privredi, s tim što ćemo sada biti u mogućnosti da kreditiramo i velika preduzeća.

Da li vaša banka izdaje platne kartice i kakve promene će uslediti?

- Očekujemo da će i segment kartičarstva nastaviti trend rasta, jer elektronsko plaćanje je brže, efikasnije i smanjuje troškove. Za potrebe izdavanja platnih kartica trenutno kupujemo dodatni obim opreme i uređaja za podizanje gotovine, a planiramo kupovinu POS uređaja koje ćemo instalirati kod uspešnih trgovaca čime ćemo našim klijentima ali i klijentima drugih banaka dati mogućnost da efikasno i brzo izvrše plaćanja ili podizanja gotovine. Značajno je što smo od kompanije VISA Internešenel dobili neophodni sertifikat, odnosno pravo da izdajemo platne kartice, dok preko nas to radi još pet domaćih banaka. Ovo je za nas veliko priznanje s obzirom na sve potrebne uslove i procedure koje kompanija VISA propisuje.
Preko jedne druge banke mi takođe realizujemo master i maestro kartice. Domaća platna kartica dinakard je naš standardni proizvod. Možemo se pohvaliti da smo banka koja je izdala prvu korporativnu karticu i to za kompaniju “Rodić MB” što se pokazalo kao veoma dobar poslovni potez.

Kako će restriktivne mere Narodne banke usmerene na sprečavanje rasta kredita i zaduženosti uticati na kamatne stope. Hoće li vaša banka menjati kamatnu stopu?

- Evidentno je da povećanje stope obavezne devizne rezerve mora dovesti do promena: ili će porasti kamatne stope ili će banke da prestanu da se zadužuju u inostranstvu ukoliko procene da sa tim kamatnim stopama ne mogu biti konkurentne. Kako je vruća tražnja za kreditima, logičnije je da će banke nastaviti da se zadužuju, a troškove prevale na građane u formi povećanja kamatnih stopa. To bi izazvalo suprotan efekat od nameravanog da se smanji zaduženost građana, jer će banke sada produžiti rokove otplate kako bi zadovoljile nivo dozvoljenog opterećenja građana koje je propisala centralna banka, ali to ne znači da će kamatne stope biti manje. One će biti veće, ukupan dug takođe, a duži će biti i rokovi otplate. Zaduživanje građana će se i dalje nastaviti, baš kao što pokazuje nivo zaduženosti u zemljama našeg okruženja.

Kako komentarišete to što guverner Jelašić sve češće upozorava građane da se ne prezadužuju?

- Mislim da su ta upozorenja i poruke koje on šalje i bankama i stanovništvu veoma korisne, jer samo onaj ko ne zna šta je dužnička kriza, može minimizirati značaj tih upozorenja. Iskustva zemalja u okruženju koje su u ovaj proces ušle mnogo otvorenije, bez poruka i upozorenja, govore da je potrebno da građani dobro razmisle. Problem pri otplati kredita može biti i ukupno dozvoljeno kumuliranje, u smislu gotovinski kredit, potrošački kredit, kreditne kartice, lizing, itd, pa iako mesečne rate nisu velike, njihov kumulirani iznos može dovesti do velikih poteškoća u izmirivanju dugovanja bankama. Posebno što u ovim turbulentnim vremenima nikada ne znate kada vi ili neko iz vaše porodice može ostati bez posla.