Putin poravnava “čekiste”

Mesec maj pokazao se fatalnim za vrhove u ruskim resorima sile. U “paketu” od deset ličnosti smenjenih odjednom, odletela su s položaja čak tri generala Federalne službe bezbednosti – Jevgenij Kolesnjikov, Aleksandar Plotnjikov i Sergej Fomenko. Zadaci prve dvojice povezivani su s borbom protiv terorizma i delima protiv Ustava; Fomenko je odgovarao za suzbijanje trgovine drogom.

Ostatak “kvote” dopunili su niži, ali ne manje važni. Nikonov – prvi zamenik tužioca Moskve (Moskva ima deset miliona stanovnika i status federalne jedinice!), Aleksandar Žerihov – šef carine, uz to još Putinov poznanik iz vremena njegovog kontraobaveštajnog rada u Nemačkoj...

Ukratko, reč je o spisku na kojem nije bilo “tikvi bez korena”. Funkcije takvog stepena ne dodeljuju se bez pojedinačnog odobrenja Kremlja.

GROM U CARINU: “Čistka” je izvedena pod zaglavljem “borbe protiv korupcije”. Intervencija predsednika usledila je u sektoru carine. Služba je izuzeta iz resora trgovine i ekonomskog razvoja (kojim rukovodi pripadnik Čubajsovog “peterburškog klana” Gref) i prebačena je pod staranje premijera Fratkova. Novi šef carine je Andrej Beljaninov – “kagebeovac”, Putinov kolega iz vremena njihovog zajedničkog službovanja u Drezdenu.

Udar “groma u krov carine” izazvao je pravu malu senzaciju. Ne zbog optužbe da je ruska carina korumpirana (razume se da jeste), već zbog nedostatka uverljivog objašnjenja “šta to znači”. Ako knjigovodstvene inspekcije države ukazuju na “crne rupe” u kojima se gube velike milijarde u resoru odbrane, ako novine pišu o korupciji u ministarstvima, zdravstvu, školstvu, policiji – zašto “borba protiv korupcije” ne počinje negde drugde, nego baš s carinom?

Drugim rečima, ko kome ovog puta staje na nogu, u tesnom prstenu klanovskog uticaja oko Putina (“bezbednjaka”, tužilaštva, “piterovaca” i same administracije šefa države)? Ko klizi naniže, a ko, šapatom predsedniku u uvo o mahinacijama carine, u stvari preuzima inicijativu?

U Rusiji, ta osetljiva vaga uticaja na prvog čoveka za kormilom broda nije kao na Zapadu “štelovana” uticajem javnosti i odnosom političkih snaga u parlamentu. Život ruske Dume jeste možda javna manifestacija politike, ali manifestacija. Izraz rešenih stvari. Težište odlučivanja o njima u delokrugu je šefa države. Wegova ustavna ovlašćenja veća su nego drugih, a još su i pojačana tradicijom masovnog verovanja u moć “svevidećeg cara”.

Takvo stanje dovodi današnjeg izabranog vladara u položaj da, u najboljem slučaju, balansira nad uticajima grupa unutar Kremlja, a u najgorem, kao što je bilo s Jeljcinom, da podlegne interesima jedne od njih. Putin “balansira”.

Bez obzira na pomno “zagledanje u vetrokaz”, odgovor na “carinsko pitanje” se, dakle, nije ukazivao. Predsednikovi uopšteno objašnjeni ciljevi nisu bili javnosti od pomoći. Naročito kada je jedna od karata na stolu i tog časa ostala poklopljena: “Posao nije gotov. I ne tiče se samo carine!”, rekao je šef države.

SVILEN GAJTAN: I prvi i drugi deo ove izjave potvrđeni su prošle nedelje, kada je neočekivano smenjen glavni tužilac Rusije Vladimir Ustinov – ličnost koja je iznela na plećima sudske slučajeve izuzetne važnosti za Kremlj (istragu povodom potapanja podmornice “Kursk”, proces protiv Jukosa i Hodorkovskog, suđenja teroristima), ali koja je upamćena i po nekim kontroverznim izjavama. Na primer, da bi vlastima trebalo dati pravo da hapse i zadržavaju rođake terorista, kao protivmeru terorističkoj praksi uzimanja talaca.

Ostavka Ustinova na dužnost usvojena je u petak, na sednici Saveta Federacije, možda karakteristično – bez prisustva samog junaka ove epizode. Odlučilo se na osnovu propratne preporuke Putina da ostavku treba usvojiti. I odlučilo se samo godinu dana posle istovetnog pisma predsednika Savetu Federacije, ali suprotnog sadržaja, da taj dom produži tužiocu mandat za novih pet godina (Prvi put, Ustinov je izabran na dužnost 2000).

Svega jedan senator, predstavnik regiona Kaluge Valerij Sudarenko, podigao je ruku da nešto pita – zašto Ustinov (54) iznenada napušta svoje mesto? Želi da se povuče, odgovorio je mirno spiker doma Sergej Mironov. Cela stvar “nije političke prirode”, dodao je.

Odluka je doneta sa 140:0 u glasovima, uz dva uzdržana.

Veče pre toga, ali kasno, u čas pre ponoći, Ustinov je pozvan u Novo Ogarjevo, u rezidenciju šefa države van Moskve, gde mu je Putin saopštio šta predstoji u Savetu Federacije (naveo je “Moskovski komsomolec”). Formalno, Putin je Ustinova primio u petak, zahvalivši se za predanost u službi.

DRŽI REČ: “Ostavka Ustinova” podrazumeva pomeranje u stranu jednog od ključnih personalnih oslonaca Igora Sečina, zamenika šefa administracije Putina, procenjuje neutralni konzilijum ruskih politikologa. Sečin je jedan od “čekista” u Kremlju, ljudi s karijerom u obaveštajnoj službi i tajnoj policiji (FSB), prispelih s Putinom, kao protivteža uticaju “familije” Jeljcina. Međusobne veze Sečina i Ustinova postale su još čvršće 2003, kada je Ustinov mlađi, Dmitri, stao pred matičara sa Sečinovom kćerkom Ingom. I smatra se da je Sečin idejni tvorac “slučaja Jukos”. Zainteresovan je za naftu.

Putin je izabran uz preporuku (i organizaciju) “familije”, ali uz dokumentom nedokazani “zavet” (rekonstruisalo se kasnije, u brojnim opisima tog događaja bez pisanih tragova) – da se Jeljcin i njegova porodica ne podvrgavaju naknadnoj sudskoj istrazi.

U Rusiji nije mali broj ljudi koji bi se rado prihvatili takvog postupka.

Do ovog časa, Putin je održao reč. Međutim, tražeći sopstveni oslonac, potiskujući korak po korak Jeljcinovu oligarhiju, novi predsednik je Kremlj popunjavao ljudima koje lično zna i u koje ima poverenja. Sticajem okolnosti, šef države najviše ljudi poznaje u Sankt Peterburgu, u kojem je rođen. I najviše poverenja ima u kadrove sektora kojem je nekada i sam pripadao – u službama spoljne i unutrašnje bezbednosti zemlje. Tako se zasnovao mit o “peterburžanima”, “silovicima” i “čekistima” u Kremlju.

S tim, što su “peterburžani”, zapravo, liberalni ekonomisti (recimo, ministri Gref, Kudrin...) pripisani, s razlogom ili ne, “klanu Čubajsa”.

Igrajući po pravilima Ustava kakav on jeste, u ulozi jakog predsednika, Putin je, reklo bi se, dobro uočio potrebu da oko sebe ima i zastupnike drugih orijentacija, ne samo ljubitelje “čvrstine”. Tu pojedinost potvrđuje rusko tržište, na kojem proces traje uglavnom po zapadnim uzusima. To se “uglavnom” tiče povratka države na poziciju pretežnog vlasnika u ključnim sektorima ekonomije, pre svega u oblasti energetike, ratnoj i pojedinim drugim industrijama. Time je “amputirana” vladajuća pozicija Jeljcinove oligarhije.

Putinov oslonac na “peterburžane” ekonomiste nije smanjio uticaj “silovika”, naprotiv. Ovi drugi pokazali su se nezaobilaznim u nastojanju šefa države da učvrsti razglavljenu federalnu strukturu Rusije, jačajući tzv. vertikalu vlasti. Sve federalne jedinice (89) podređene su nekom od sedam novoobrazovanih federalnih okruga, a njima upravljaju izaslanici šefa države.

Putinovi izabranici imaju na taj način kontrolu nad republikama, gubernijama, autonomijama i nad njihovim, ponekad separatistički nastrojenim, “gubernatorima”. Ali, zapaženo je – od sedam šefova federalnih okruga, četvorica su ljudi sa značajnim delom života u službi bezbednosti ili vojsci. A od svih angažovanih u novouspostavljenom aparatu izaslanika Kremlja 70 odsto imaju karijernu pozadinu službe u vojsci i nekom od resora bezbednosti. Avgusta 2003. “Novaja gazeta” je objavila da je na ta važna mesta širom Rusije dovedeno 2 000 “bezbednjaka” – uvek uz podršku iz Kremlja.

PIRAMIDA ČEKISTA: Na osnovu takvih i sličnih podataka u javnosti je dokazivana teza o stvaranju “piramide čekista”. Kao ključni ljudi pominjani su Nikolaj Patrušev (šef Federalne službe bezbednosti), Viktor Čerkesov (šef Federalne službe za kontrolu droga), ali i drugi.

“Piramida” je dovedena u pitanje kada je iza scene počelo da se zapaža rivalstvo unutar samih “bezbednjaka”. Bilo je podstaknuto interesima “novih” u Kremlju – da sada oni zagospodare resursima izmaknutim prvonastaloj oligarhiji, makar posredno, preko “svojih” ljudi na tim važnim mestima.

U ekonomskom ringu takva borba za uticaj izrazila se najpre pozicijama Alekseja Milera, šefa Gazproma, iza kojeg je navodno savetnik predsednika Viktor Ivanov, i Sergeja Bogdančikova, šefa Rosnjefta, koga navodno podržava Sečin.

Uz Sečina i Patruševa je, tvrdi se u novinskim analizama, i Sergej Ivanov, prvi zamenik premijera i ministar odbrane. Wih dvojica imaju identičan karijerni početak, u odeljenju za filologiju Državnog univerziteta “Ždanov” i, posle toga, u prevodilačkom odeljenju ruske obaveštajne službe. Svi su oni, po saopštenim verzijama, “klan FSB-a”, koji je, tvrdilo se, imao prevagu unutar kremaljskog uticaja na Putina.

Jedno od glavnih polja u ravni takvog miljea je i tužilaštvo, koje je držao Ustinov – begunac iz kruga Jeljcinove familije u krug bezbednjaka.

Portparol šefa države Aleksej Gromov objasnio je ostavku tužioca nastojanjem da se u većoj meri obezbedi poštovanje zakona. Službe zadužene za primenu zakona “moraju to osigurati, kao i poredak u zemlji”, kako bi se “produžila borba protiv korupcije”, rekao je.

Ruska štampa ne zapaža čime to Ustinov nije odgovorio takvim zadacima – osim ukoliko nije preterao u revnosti, samoinicijativno ili po savetu svojih pokrovitelja. Na primer, naređujući nedavno hapšenje Alekseja Barinova, gubernatora nenetske autonomije, “bez konsultovanja s Putinom”, objavili su moskovski listovi.

PREVIŠE NEZAVISAN: Po njihovoj verziji, “hapšenje i istraga nad pojedinim vlasnicima akcija naftovodnog monopola Transnjeft ukazali su na preširoku nezavisnost” tužioca. Primećeno je, takođe, da je, na jednom savetovanju 15. maja, Ustinov preglasno “zacrnio” stanje na frontu kriminala i korupcije, ukazujući da nije dovoljno samo “napisati, nabacati po papiru cifre” i misliti to je to. “Kriminalci postaju naglašeno drski, sve jači i sve dublje prodiru u institucije državne sile”, citiran je tužilac.

Teza u javnosti po kojoj je Putin svojim zamahom po carini i tužilaštvu, jednostavno poravnao unutarkremljovske lobi grupe, ne dopuštajući dominaciju FSB-ija, počiva na pretpostavci da je šef države rešen da po isteku mandata napusti položaj. Razumljivo, uz preporuku i dovođenje na odskočnu poziciju potencijalnog naslednika na dužnosti.

To, navodno, ne odgovara svim “čekistima” podjednako. Pojedini među njima želeli bi da Putin produži boravak u Kremlju nezavisno od Ustava. Veruju da bi time očuvali sopstvene pozicije.