Odstupanje “oranžista”

Julija Timošenko – Žan d Ark kijevskog „naranyastog Majdana”, borbeni protagonista pokliča “Bandite u zatvor!”, plavuša čije su pletenice nad čelom očuvale šarm i uklonile senku njenih sredovečnih godina, zalupila je prošle nedelje vratima ukrajinske Rade, obećavši da se neće vratiti u klupe dok vođa ukrajinske “demokratske revolucije”, njen saveznik i šef države Juščenko ne raspusti tek izabrani parlament.

Još 120 poslanika Bloka Timošenko učinilo je to isto. Preko njihovih deputatskih sedišta, kao nekakav žalbeni flor, razvučeno je dugačko i široko žuto-plavo platno s bojama ukrajinske zastave.

Povod su izbori za Radu Ukrajine, obavljeni marta ove godine. Ne smogavši snage da nastupe kao složni savez, “revolucionari” su ih, svaki pojedinačno, izgubili.

Pobednik izbora je Viktor Janukovič, Juščenkov bivši predsednički oponent i politička žrtva “demokratske revolucije” – mada s razlikom manjom od potrebne za samostalni sastav vlade.

Janukovič je kandidat Ukrajine istočno od Dnjepra, velikog i privredno bogatog prostora nastanjenog pretežno ukrajinskim Rusima.

Ovog puta, u borbi za parlament, osećaj da je u pitanju sudbina Ukrajine podstaknut je temom ravnopravnosti ruskog jezika s ukrajinskim, i pitanjem pristupa Ukrajine NATO-u.

Juščenkove vlasti insistiraju da je jezik Ukrajine – samo ukrajinski. I da je Kijev opredeljen za Zapad, te i za NATO. Međutim, iskazano raspoloženje većine Ukrajinaca ukazalo se bliže Janukoviču – koji je, vodeći vrlo uspešnu kampanju insistirao na ravnopravnosti ruskog, a protiv ulaska Ukrajine u NATO.

Pobeda njegove Partije regiona u borbi za Radu pomogla je produžavanju izborne konfuzije “oranžista”, i posle izbora. Wihovi deklarativni zajednički ciljevi žrtvovani su separatnim ambicijama.

Tokom izbora, to je onemogućilo da se formira jedan jedinstveni demokratski front. A posle izbora – pokazalo se pogubnim u pokušaju da se obrazuje savez koji bi mogao sastaviti “vladu oranžista”. Nekadašnji saveznici čupali su jedni drugima perje, ne uspevajući da se dogovore o podeli funkcija i resora u budućim vlastima.

Ovakav festival ulice u klupama deputata, začinjavan ličnim uvredama pa čak i tučom dičnih predstavnika naroda, pomogao je da u javnosti još više naraste ugled Janukoviča, kao čoveka mogućne “obnove poretka”.

Janukovičeva tročlana formacija: Partija regiona-socijalisti-komunisti, nosi ime “antikriznog saveza”. Zahtev šefu države Juščenku da podrži mandat vođe Regiona i “antikriznog saveza” za sastav vlade Ukrajine podnet je pre deset dana.

Ukoliko dobije priliku, Janukovič obećava da će rehabilitovati narušene veze Kijeva s Moskvom. On je Juščenka pozvao da “nadvisi sopstvene političke simpatije i antipatije i učini sve što može, kako bi društvo najzad doseglo do međusobnog razumevanja”.

Pojava i parola “antikriznog saveza” – dosta haosa, vreme je za red, privukli su jedan broj Ukrajinaca razočaranih učinkom “demokratskog” prevrata 2004. “Promene” koje su im tada obećavane nisu isporučene (zemlju i dalje kontrolišu stari klanovi kriminalaca i bogataša) i takvi Ukrajinci, koji su od novog očekivali pravdu, osećaju se prevarenim. U situaciji kada je zemlja već tri meseca bez vlade, jer o njoj nisu u stanju da se dogovore njeni demokrati, njima je smisleno to što kaže Janukovič – bez obzira što je Janukovič predsednik vlade iz vremena Kučme, srušen “revolucijom”.

Ankete kažu, popularnost ovog političkog vođe veća je danas nego u trenutku pobede Regiona na nedavnim izborima. U tom smislu, onaj “pokrov” Julije Timošenko, preko umrtvljenih sedišta njenih deputata u Radi, lako bi mogao postati i oproštajni simbol “revolucionara” od vlasti – dohvaćene 2004. pod zakonski veoma sumnjivim okolnostima: naručenim demonstracijama, pritiskom iz SAD i Evrope na Kučmu i ustavom i pravilima izbora šefa države, menjanim tokom samog preokreta.

Timošenko zahteva da Juščenko odbije kandidaturu Janukoviča za mandat premijera uz izgovor na “politički udar” nazadnih snaga. Traži da predsednik iskonstruiše povod i da, uz izgovor da, bez obzira na formiranu većinu u parlamentu (više od 230) prikladnog mandatara ipak nema, raspusti Radu i pozove naciju na nove, “popravne” izbore – makar i jedva nekoliko meseci posle jednih već održanih.

Ukoliko bi se to dogodilo, ispitivanja raspoloženja Ukrajinaca kažu – apsolutni pobednik ponovljenih izbora bio bi Janukovič, Juščenkov poraženi rival s predsedničkih izbora.

S većinom u Radi, vlada Janukoviča dobija priliku da gradi snažnu političku protivtežu predsedniku, bez obzira na poluge zadržanog ustavnog uticaja šefa države u zoni odbrane, bezbednosti i spoljnih poslova. Osim toga, povratak Janukoviča na mesto predsednika vlade nije samo povratak – to je povratak kroz kapiju trijumfa, s potencijalno poraznim političkim posledicama za tabor “oranžista”.

Ipak – prošle nedelje pobednik i žrtva “naranyaste revolucije”, Juščenko i Janukovič, sastali su se, ostajući dva i po sata sami u razgovoru, posle kojeg je Janukovič izjavio da pitanje raspuštanja parlamenta “nije uopšte ni pominjano”. Šef Regiona je izrazio nadu da će preporuka predsednika da Janukovič sastavi vladu biti odaslata parlamentu. U Kijevu, to je pothranilo nagađanja o mogućnosti “velikog saveza” zapad – istok zemlje, i političkom ujedinjenju Ukrajine na stabilnim osnovama.

Kritični trenutak je bio između ponedeljka i utorka, međutim promakao je bez Juščenkove odluke. Tada je istekao ustavni rok za obrazovanje nove vlade – 60 dana pošto je prethodna vlada raspuštena.

Možda simptomatično, šef države je prihvatio poziv begunca Maroza, sada novi predsedavajući Rade, da dođe u parlament i sa šefovima frakcija otvori debatu o “interesima nacije” – neko bi rekao, o jedinstvenoj vladi dve zavađene Ukrajine.