Paris,Trojan i Jelena

Šta je, bre, ovo Srbi moji!? Taman nam krenulo, Dinkić prodao zlatnu koku “Mobi” Norvežanima, a u Vojinom kabinetu – seks afera, lebac ti se ogadio! Vicepremijerka Šeron Stoun sva uplakana, ali ne od radikala, gađala laptopom ljubavnika, ministra Živkova! Da nije zanela od dripca, jebote! Mada ti iz G17 tucaju sa kondomima. Tucaju u mozak celu Srbiju!

LJubavna svađa u Vojinoj vladi zbila se, baš, u nedelji kada sam doznao da „trojan” na beogradskim bildbordima nije reklama za neki novi ratni spektakl. A baš sam se ponadao da su i u Holivudu shvatili da je Troja bila na Dunavu, da ću dobiti holivudsku, to jest, globalnu logistiku za moju Troju. Kad ‘oćeš! Ispostavilo da je „trojan” – američki kondom! Toliko da budem ovca, seksualno neobrazovana, a ovamo sam, kao, erudita. Ali, kako da znam za „trojana”? Kako da znam “zašto je četvorka iz Seksi grada uvek nasmejana” kada ne gledam ta govna! A kurton sam na sebe stavio, prvi i poslednji put, u petnaestoj godini, i, još me podilazi jeza od tog pubertetskog kurtonskog iskustva. I, sećam se, tada sam se zakleo da tu plastičnu kesu za đoku neću više nikad da stavim na glavu mom stojku! Po cenu da se uškopim kao Nikola Tesla ili, bre, da ga otfikarim na panju kao što to rade kod mene u južnoj Srbiji kada su seksualno frustrirani. Oni pametniji idu u čobane da se leče, da na miru krešu ovce i to bez kondoma.

Elem, posle “koka-kole” i hamburgera, evo, uvalili nam i kurton. Samo još to treba Srbinu usred epidemije bele kuge. Podlac je Buš kao Agamemnon što je bio. Pošto više ne znaju kako da nam doakaju, kurton nam se podmeće kao trojanski konj!

Vatam poslednje sunce na Adi Ciganliji, i, kud ćeš lepše! Beograđana ni od korova, razbežali se posle oluje, kiša oprala jezero, voda čista, a posluga iz kafića “Sanset” samo leti oko nas; Olji nameštaju suncobran, donose kafice, pa i običnu vodu. Čitam neki laki njuz magazin, čitam kako je mladi princ Đorđe Karađorđević napustio još pre šest meseci Vojnu akademiju ali se bruka krila. Ali, to su oni, pravi kurtoni. Uvek su nas ostavljali na cedilu i bežali. Begao Karađorđe u Rusiju kada je bilo tvrdo, a majstor Aca nas poveo u bežaniju preko Albanije, a posle su begali od Hitlera sa nikšićkog aerodroma u London. Sve same pobegulje! Pa i ovaj mali Đorđe. I on iz Vojne akademije zbrisao sa onim pederom DŽonom Kenedijem u London, a sve u režiji onih iz M6...

Sunce pada u Surčin, a odande poleću avioni, lete iznad Ade, i, možda na nas odozgo i bacaju potrošene kondome pilota koji, onako, iz dosade, krešu stjuardese. A jezero glatko kao staklo, zove te da ga presečeš, zatalasaš. Listam dalje laki njuz magazin, i, tras, naletim na “trojana”! Oglas na celoj strani, brale! Trojanac u lakom oklopu, sa šlemom i mačem u jednoj ruci, a u drugoj drži kurton, pardon, kondom.

A u reklamnom tekstu piše: “Od ovog leta možete da odahnete! Nema više neshvaćenih pogleda(!?) i vaših jadikovki na temu kondoma! I ako ste do sada razoružavali svojim šarmom, sada se naoružavajte magnumom(!?) koji je, baš, po vašoj meri! Veći od ostalih kondoma, i, naravno, uvek siguran koliko i vi sami (sic!).”

Nego, pazi, sad, i ovo, prijatelju: “Seks simbol Ben Aflek je izjavio da su mu za prvi put bile potrebne samo dve stvari; pivo i ‘trojan’(!!?).”

A meni budali i primitivcu, “za prvi put” nisu bili potrebni ni pivo ni „trojan”, već sam se samo zaljubio. I, pazio sam, i te kako sam pazio...

Odložim njuz magazin, protegnem se iz ligenštula, pa zaplivam sa Oljom. Plivamo sami, kao onda kada smo na Korčuli pravili mog rođu iz Švice...

Vratimo se kući, a „trojan” mi se i dalje mota po glavi. Zbog „trojana” sam, bre, prvi put počeo da surfujem po Internetu. Dobro, nisam baš ja surfovao, već ovi moji klinci iz redakcije. Ako se nisam nasankao na kurton, neću valjda da se nasurfujem na Internet. Jer, ista je to vožnja, bajo moj, vožnja bez strasti i emocija, vožnja virtuelna.

I, zaista, zaista vam kažem, Srbi moji: ko je “koka-kolu” srknuo, ko je hamburger zagrizao i ko je kondom na sebe stavio, taj kao da je dušu đavolu prodao! Taj majčin sin se, već, STERILISAO, i od njegovog semena bolje da i ne niču nova pokolenja. Kažem vam, zaista: biće to sakat đavolji nakot!

I šta doznam surfujući? Da je “‘trojan’ legendarni američki brend kondoma koji ima vrhunski kvalitet i dizajn sa tradicijom dužom od 90 godina, a što ga čini najstarijim brendom na tržištu kondoma u svetu”. Zato je „trojan” “po prodaji i finansijskom učešću globalni brend koji se nalazi na prvom mestu u svetu”. Trojan kondomi samo u Evropi imaju 29 podvrsta, a u Srbiji „trojan” će startovati sa četiri vrste. Najinteresantniji će biti, naravno, „trojan magnum” jer je za petnaest odsto veći od ostalih kondoma.

Tu shvatim da je i Trojan, u stvari, vojni program Pentagona. Jer, bum u proizvodnji „trojan” je napravio 1940. godine kada je “posebno dizajniran za američke vojnike u Drugom svetskom ratu”! I, što onda, majke im ga, američkom kurtonu iz Pentagona nisu dali ime “Ruzvelt” ili još bolje “DŽordž Vašington” nego kurtonom kaljaju slavno trojansko ime na kome počiva sva evropska civilizacija od Homera do danas, bilo da je Troja u azijskom Hisarliku ili ovde na Dunavu. A mogli su svom kurtonu da daju ime i “Kenedi”, jer u Vijetnamu je „trojan” napravio drugi veliki bum u proizvodnji. Na stranu to što se pokazalo, da su svuda gde su ratovali, na kraju, ispali kurtoni, zaključno sa Irakom, te bi najnoviji model kondoma mogao da se zove i kurton “Buš”.

Subota. Posle kiše šetam sa Oljom po Dunavskom keju, a Nepobedivo Sunce blešti kao kaciga Aleksandra Velikog. Za nama u stopu hoda Karl Gustav Jung. I truje me: “Razmišljaj o tome da se kondom ‘trojan’ pojavljuje na srpskom tržištu u momentu kada tvoja teorija o dunavskoj Troji počinje ozbiljno da se razmatra među domaćim i stranim arheolozima. Razmišljaj o tome da Amerikanci hoće da ti jave kako je tvoja trojanska teorija običan kurton!”

Kad, sa splava, ej tamo, kod bivše Tikvare, na ušću Save u Dunav, maše mi moj ribar Šilja. Znači, ima ribe. I derem se sa keja: Šta imaš!? “Somče od četiri kila!” I, ajd, po lelujajućim daskama iznad Dunava na Šiljin splav. Šilja vadi robu iz košarice, a unutra som, ko zver! Oće da ujede kao besno kuče. Nego Šilja ga, brzo, smiri bezbol palicom. Tup udarac u potiljak; tako su i Srbe u Jasenovcu, a i u “Oluji”, pre jedanaest godina. I kao što su Srbe u Jasenovcu tranžirali, tako i Šilja, začas, istranžira dunavskog, trojanskog soma. Začas ga usitni na šnicle, a izdvoji, čak, i someću džigericu i pamflek... Kažem vam: majstor je Šilja, ali je majstor i Olja. Wena someća čorba, njeno someće u rerni, to je hrana samo za trojanske, dunavske bogove. Som iz Dunava, vino iz Slankamena. Pa udri, krkaj, zalivaj, a someće ko praseće, jako meso... I, jedva stignem do ligenštula na terasi.

Kad, tiruli, tiruli, pišti morbidni. Moj Templar sa Dorćola. “Jesi li čuo da će američka kompanija koja proizvodi kondome finansirati u Holivudu film o trojanskom ratu?” Je l’ ti to mene zezaš? “Ne, ne zezam! Uostalom, videćeš...”

Gnezdim se u ligenštulu, hoću da zadremam, da svarim soma, kad, opet, tiruli, tiruli. Zove burazer iz Vrčina: “Crna je, izgleda, opet, skotna. Ne znam šta da radim s njom, već mi je puno dvorište njenih mačića...” Jebi ga, kad vrčinski mačori ne nose kurtone...

Posle ove vesti, zaspim snom trojanskog pravednika, i, čujem sebe u snu kako hrčem. Hrčem i sanjam film o trojanskom ratu. Gledam kako Paris stavlja kurton pre nego što će da opali Jelenu Trojansku, a ona mu skreše: “Skidaj to, pederčino! Da sam htela da se tucam sa kurtonom, ostala bih kod Agamemnona!”

Paris, šta će, skine kondom i opali Jelenu Trojansku, a ostalo znate.