Včiti senator

Nijedne izbore u životu nije izgubio, a kandidovaće se i na novim. Sa 48 godina staža u Senatu premašio je i dosadašnjeg rekordera Stroma Tarmonda. Demokratski senator iz zapadne Virdžinije Robert Bird pun elana priprema se za novu izbornu kampanju, u kojoj će se boriti za svoj deveti mandat. Verovatnoća da će mu glasači ponovo dati poverenje velika je. Na kraju krajeva, u politici je od 1946. i ne zna za poraz.

Pozne godine nisu u američkom Senatu izuzetak. Denijel Akaka, demokrata sa Havaja, sledećeg meseca proslaviće 82. rođendan. Republikanac Strom Tarmond napustio je Senat u trenutku kada je imao ravno 100 godina (umro je 2003). Senator koji još nije napunio 60 smatra se gotovo za nezrelog mladića...

Bird ipak ima probleme sa godinama. Hodnicima Senata kreće se uz pomoć štaka, a više ne može ni da pomisli da svira svoj omiljeni instrument violinu. Svojevremeno je čak snimao i muzičke albume.

Senator Bird s jedne strane predstavlja klasični primer američkog čoveka koji je “sam sebe stvorio”, jer je kao usvojeno dete rudara, odrastajući u teškim uslovima, bez električne energije i tekuće vode, dospeo u sam vrh američke politike. S druge strane, on je političar koji je snagom svoje volje i upornošću preživeo ono što bi u startu uništilo karijeru svakom drugom. Senator iz redova Demokratske stranke bio je, naime, tokom Drugog svetskog rata aktivni član Kju-kluks-klana. Godine 1945. u komentaru povodom tadašnjih debata o tome da li crnce treba primati u armiju, napisao je: “Nikad neću da ratujem rame uz rame sa crnčugama, radije ću hiljadu puta da umrem i vidim američku zastavu izgaženu u blatu nego da svoju dragu zemlju vratim u crnu divljinu.” Ironija sudbine je da se njegova ćerka Mona Karol preudala za izvesnog Mohameda Faternija.

U istoriji njegovih senatorskih aktivnosti može se naći više nego mnogo spornih mesta. Šezdesetih godina bio je, recimo, protivnik opšteg uvođenja građanskih prava. U današnjem Senatu je zbog čestih citata iz Biblije, detalja iz rimske istorije i čitanja poezije prava bela vrana.

Kada su nakon napada u septembru 2001. zakonodavci u Americi bili spremni da poslušaju bilo kakvu Bušovu želju, Robert Bird jedini je upozoravao da sve to može loše da se završi po Ameriku. Niko mu se nije pridružio. Dve godine kasnije Yordža Buša je nazvao carem koji je ostao go.

Bird je uspeo da u zakon unese obavezu da svakog 17. septembra u svim školama mora da se uči jedino američki Ustav. Sam lično nosi kopiju Ustava stalno u džepu i svaki novi senator dobija od njega na poklon primerak “najvažnijeg dokumenta u američkoj istoriji”.