CIA nije svemoćna

Ričard Štolc, nekadašnji šef ispostave CIA u Moskvi, direktor odeljenja za Evropu i Sovjetski Savez i zamenik direktora CIA za operacije u periodu od 1988. do 1990. godine, boravio je nedavno u Srbiji, na poziv Akademije za bezbednost i diplomatiju.

Danas mnogi tvrde da su Srbija i Beograd bili veoma zanimljiva mesta tokom hladnog rata, štaviše, Beograd se katkad upoređuje sa Kazablankom.

- Znam da mediji mnogo vole senzacionalizam. Zato nije retkost čuti, kada odete negde, kako je, recimo, CIA baš tu imala nekakav svoj regionalni centar. To nije funkcionisalo tako. Sve je bilo na bilateralnom nivou. Svako mesto ima svoje specifičnosti i u vreme hladnog rata jedna je stvar bila raditi u Beogradu, a nešto drugo u Sofiji. Nešto slično sam, eto, čuo i u Bugarskoj.

CIA je pravila predviđanja, i to veoma precizna, o onome što će se desiti sa SFRJ, pa i sa SSSR-om.

- Teško je to oceniti, predvideti budućnost. Više je reč o nagađanjima. Morate znati da smo se mi, CIA, u to vreme Jugoslavijom više bavili kroz njenu poziciju prema Varšavskom paktu, no što nas je stvarno zanimalo šta se u toj zemlji dešava. Pokret nesvrstanih bio je zanimljiv jer je okupljao zemlje koje će tek kasnije postati stvarno značajne. Bilo je vrlo šarmantno to Titovo mahanje kada ide u posete. Ali, sama Jugoslavija... Nije se obraćala velika pažnja na ono što se dešava u njoj. Zato i ne mogu da kažem kada smo tačno shvatili da će doći do raspada.

Na predavanju ste govorili o Tršćanskoj krizi i poredili ste je sa Kosmetom.

- Poenta je bila u tome da se dogovor uvek može postići, ukoliko to ljudi žele. To možda nije bila najveća kriza bipolarnog sveta, ali je svakako bila velika i teška.

Što se Kosova tiče, podsetiću na nešto što se desilo 1974. godine. Te godine sam došao u Prištinu kao posmatrač. Tito je vodio razgovore sa vrhom albanskog društva na Kosovu. Znate li šta je on tada uradio? Rekao im je: “U redu, vi ćete imati vašu autonomiju. Ali, nećete imati diplomatiju, ambasade, vojsku. Povrh svega, nećete praviti probleme Srbima. To nikako ne smete raditi. I najvažnije, nećete se igrati nikakvih igara sa Tiranom.” I taj je sistem funkcionisao do dolaska Miloševića na vlast.

A raspad SSSR-a? I pokušaj puča 1991. godine?

-Za raspad smo znali da će doći. Ja sam otišao 1990. godine, ali je već tada bilo jasno da je to neminovnost. Samo, nismo mogli precizno odrediti kada će to biti.

Ali, ima tu nešto drugo. Qudi su stekli naviku da nas posmatraju kao svemoćnu agenciju, koja sve vidi, sve zna, sve može. To, naravno, nije tako. Katkad mi se čini da smo mi sami pomalo odgovorni za tu vrstu imidža.