Da li je NATO nekažnjiv?

U Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu prvi put su se polovinom novembra našli i Albanci s Kosova podnoseći dve tužbe u kojima se navodi da su pripadnici francuskog i norveškog kontingenta KFOR-a odgovorni za kršenje ljudskih prava.

Prvu tužbu sudijama su predstavili advokati Agima Behramija iz Mitrovice, koji smatra da su zbog nebrige francuske komande u sektoru Mitrovica 11. marta 2000. godine stradala njegova deca: sin star jedanaest godina je poginuo, a drugi, devetogodišnjak, teško je ranjen igrajući se ostacima kasetnih bombi. Nesreća se desila neposredno posle preseljenja Bahramijevih iz Švajcarske, gde su živeli devet godina kao izbeglice.

Bahramijevi sinovi su se kobnog dana sa drugom decom igrali u zoni Sipolje, koja pripada opštini Mitrovica. Našli su više neeksplodiranih kasetnih bombi koje je NATO bacio 1999. godine i počeli da se igraju s njima. Jedna je eksplodirala i ubila malog Gadafa, dok je njegov brat Bekim ostao slep.

U izveštaju UNMIK-a od 18. marta 2000. godine kaže se da je reč o “ubistvu iz nehata”, da bi 22. maja Agim Behrami bio obavešten da niko neće biti krivično gonjen zbog stradanja njegove dece. Behrami se u oktobru 2000. obratio UNMIK-ovoj kancelariji za žalbe navodeći da Francuska, odnosno njene snage tada raspoređene u Mitrovici, nije sprovela odluku o čišćenju miniranih područja. Wegova žalba je odbačena uz obrazloženje da su za to nadležne UN.

Behramijevi zastupnici su se u Evropskom sudu pozvali na član 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji se odnosi na pravo na život. U obraćanju sudu advokati Behramija su navodili dokumenta i izjave koje potvrđuju da su francuski vojnici znali da je Sipolje opasno, ali da su i pored toga propustili da područje obeleže čime bi spasli živote dece.

“(Francuski) kapetan Limijer rekao je istražiocima da je zona u kojoj se dogodila nesreća bila obeležena na njihovim mapama. Uprkos tome ništa nije učinjeno i zona nije bila obeležena na terenu, a francuski kapetan je ocenio da to tada nije bio “prioritet”, rekao je sudijama Kej Stramer, advokat Bahramija.

Drugu tužbu podneo je Ruždi Saramati (56), bivši pripadnik OVK, takođe iz Mitrovice. Wegovi advokati navode da mu je pritvor produžavan po nalogu Norveške i zatim francuske komande KFOR-a tokom pola godine, od 13. jula 2001. do 26. januara 2002, da on u toku tog perioda nije imao pristup sudu, čime su prekoračeni rokovi koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Komanda KFOR-a obrazložila je odluku o zadržavanju Saramatija u zatvoru time da poseduje informacije da je on povezan sa naoružanim grupama u pograničnom području između Makedonije i Kosova i da predstavlja opasnost za bezbednost KFOR-a i stanovnika Kosova.

Da je važnost ovog procesa velika govori i činjenica da je Evropski sud za ljudska prava sazvao Veliko veće od 20 sudija, a ne uobičajeno devetočlano veće. Neki pravni eksperti smatraju da bi u slučaju da se Evropski sud proglasi nadležnim za dve tužbe sa Kosova, u Strazbur uskoro mogle da stignu i slične tužbe iz Avganistana i Iraka, na primer. Ovaj zaključak proizlazi iz logike da Kosovo, kao ni Irak i Avganistan, u vreme događaja iz optužnice nije bilo obuhvaćeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. O ovoj raspravi u sudu u Strazburu ne slučajno izveštavali su svi veći britanski mediji.

I tužba i odbrana na suprotne načine vraćale su se na odluku istog Velikog veća u Strazburu da se oktobra 2001. godine proglasi nenadležnim za slučaj bombardovanja zgrade RTS-a u Beogradu. Tadašnji ključni argument sudija bio je da država tužitelja – Jugoslavija, nije u vreme bombardovanja bila članica Saveta Evrope, pa samim tim ni potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zastupnici vlada Francuske i Norveške pozvali su Evropski sud da donese istu odluku i proglasi se nenadležnim za dve tužbe sa Kosova. Na primedbu advokata tužbe da bi totalni imunitet trupa na Kosovu značio da su one nekažnjive, francuski advokat Edvig Belijar rekla je da to nije tačno jer “postoji kancelarija za žalbe u okviru KFOR-a na Kosovu”.

Stav tužbe je suprotan – ona tvrdi da su slučaj bombardovanja RTS-a i dva slučaja iz Prištine neuporedivi po mnogo čemu. “Ovo su dva neuporediva slučaja osim kada je reč o tragičnim posledicama, nažalost”, rekao je u pauzi pretresa izveštaču NIN-a Gazmend Nuši, advokat porodice Behrami. “Nama su poznati stavovi i velika zainteresovanost zemalja koje imaju svoje misije i u Iraku i u Avganistanu i drugim zemljama gde ne važi Evropska konvencija o ljudskim pravima. Oni se svi pribojavaju da ovaj slučaj ne bi prošao (pred Evropskim sudom) kako onda i iz tih država ne bi stigle tužbe”, dodao je.

Kako bi dokazali da je “svaka sličnost” sa optužbom protiv NATO-a za bombardovanje RTS-a slučajna, advokati optužbe insistirali su na tome da se Evropska konvencija na “određeni način” na Kosovu ipak primenjuje. “Na Kosovu je evropska konvencija prisutna, istina na nesvakidašnji način. Ona je sastavni deo kosovskog zakonodavstva i to na osnovu pravilnika koji je potpisao predstavnik UN na Kosovu. Taj pravilnik ima pravnu snagu. To je jedinstven slučaj – nema, dakle, klasične ratifikacije konvencije, ali je ona prisutna na Kosovu”, rekao je Gazmend Nuši.

Hazer Susuri, advokat Ruždija Saramatija (56), kaže da je njegov klijent držan u nezakonitom pritvoru od strane KFOR-a u zatvoru u američkoj bazi Bondstil. S obzirom na to da se ovaj zatvor u svetskim medijima i izveštajima pominjao kao “sumnjivo mesto” u kontekstu afere sa tajnim zatvorima CIA, advokat Susuri u razgovoru za NIN ističe da je on sve vreme u toku 2001. redovno bio informisan o produženju pritvora njegovom klijentu i da na tom planu nema primedbi.

“Pritvor su mu određivali glavnokomandujući KFOR-a francuski general Valenten i norveški general Sijaker. Međutim, niko za šest meseci nije preduzimao ništa kako bi se utvrdilo da li postoje dokazi da je on učinio to za šta je osumnjičen. Reč je ovde o povredi člana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji precizira kada mogu da se pritvaraju lica. Ovo je klasična povreda te odredbe zato što KFOR nije bio nadležan da zadrži nekoga tokom šest i po meseci samo na osnovu naloga komandanta KFOR-a”, kaže Susuri. On u ime optužbe zastupa stav da su snage KFOR-a bile dužne da poštuju Konvenciju o ljudskim pravima jer su vlade Francuske i Norveške potpisnice, a “Kosovo je pod njihovim protektoratom”.

Advokati odbrane Norveške i Francuske nisu želeli da razgovaraju sa novinarima “jer su sudijama rekli šta su imali”. Po njima, za odluke pripadnika francuskih i norveških snaga na Kosovu nisu odgovorne njihove države već komanda koja nije nacionalna nego međunarodna.

Posle ovakvog obrazloženja sledilo je pitanje jednog od sudija upućeno advokatima odbrane: “Možete li da precizirate da li je KFOR delovao pod mandatom NATO ili UN?”. Odgovor Rolfa Einara Fife, pravnog zastupnika Norveške: “Postojao je mandat UN u okviru koga je postojao mandat NATO i ispod tog organa bio je KFOR.”

Upadljivo je da je odbrana izbegla obrazloženja koja bi UN dovela u položaj potencijalnog optuženog. Odbrana Francuske i Norveške prećutala je ono što je glavnokomandujući KFOR-a, francuski general Valenten, otvoreno izneo u novembru prošle godine pariskom Mondu povodom afere o tajnim zatvorima CIA: “Zatvorenici su bili u nekoj vrsti produženog pritvora bez prava na advokata ili sudsku proceduru... Po rezoluciji 1244 UN, imao sam ovlašćenja da ih hapsim i oslobađam bez sudske procedure.”

U očekivanju odluke Velikog veća, većina pravnika ocenjuje da su male šanse da se Evropski sud za ljudska prava proglasi nadležnim za ova dva predmeta sa Kosova. Najverovatnije je da će, kao u slučaju tužbe protiv 17 zemalja NATO zbog bombardovanja RTS-a, prevagnuti ono što neki eksperti smatraju formalnim pravom.

Ukoliko bi se čudo ipak dogodilo, bio bi to ne samo pravosudni, već i politički događaj. U njegovom središtu našlo bi se ono što je ombdusman Marek Novicki neumorno ponavljao tokom čitavog svog petogodišnjeg mandata na Kosovu: “Oni koji su došli na Kosovo da uvedu ljudska prava, mogu nekažnjeno da ih gaze i da budu iznad zakona. Kosovo je crna rupa ljudskih prava.”

Nataša Jokić